studenti
Mesto za uspešne studente

Ishrana sportista

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

Pravilna ishrana sportista je vrlo značajna za obavljanje redovnih treninga i takmičenja, a u krajnjem za postizanje vrhunskih sportskih rezultata. Povezanost ishrane i uspeha u sportu je vrlo rano zapažena. Najpre se do ovoga došlo empirijski, zatim i naučno. Ovo nam potvrđuju istorijske činjenice kao što je dnevni obrok čuvenog antičkog rvača Milo-a od Krotona (6. vek pne), koji se sastojao od 9kg mesa i 8,5l vina.
Preterivanje u unosu hrane i pojedinih osnovnih hranljivih namirnica od strane sportista različitih sportskih grana ima i danas. Ovo se čini iz neznanja ili zabluda da se može uspeh u sportu postići većom količinom hrane, ne vodeći računa da je za uspeh neophodno popuniti mozaik mnoštva faktora koji dovode do optimalnih rezultata.
Optimalni rezultati se mogu postizati uz optimalni dnevni unos u organizam 59 različitih supstanci. Neke od ovih supstanci se unose u velikim količinama, druge u manjim ili vrlo malim. Bitno je pri unosu voditi računa o odnosima koji su važni za njihovo optimalno dejstvo.
Svakodnevno je neophodno unositi u velikim količinama: kiseonik, vodonik, azot, ugljenih i sumpor. Pošto se nalaze u hrani i vazduhu, njihov optimalni unos nije problematičan. Ostalih 54 supstanci su nam potrebne u umerenim ili malim količinama. Poblem njihovog optimalnog unosa je u tome što se one ne mogu naći u izobilju u životnoj sredini ili ih ima u vrlo malim količinama. Novija saznanja nam ukazuju da je normalno funkcionisanje organizma neophodno obezbediti unos 13 vitamina, 22 minerala, 6 ko-faktora (supstance koje su pomoćne), 8 aminokiselina (esencijalnih +3 koje su uslovno esencijalne) i 2 esencijalne masne kiseline. Nedostatah jedne od navedenih supstanca pri unosu u organizam ili smanjena količina dovodi do remećenja funkcionisanja i ostalih supstancija u organizma.
Termin „esencijalan“ se u uvom slučaju upotrebljava za sastojke koji su neophodni u određenoj količini u organizmu, ako ih nema ili nisu u određenoj količini, dolazi do remećenja određenih funkcija. Tako ovaj termin ukazuje da organizam ne može da stvara određenu materiju ili je ne stvara u dovoljnoj količini, što remeti normalno funkcionisanje tkiva u organizmu čoveka. Ove materije se u pojedinim slučajevima mogu obezbediti isključivo putem ishrane.
Između ovih navedenih materija postoji sinergizam u dejstvu. Tako vitamini B grupe najoptimalnije deluju kada su zastupljeni u ishrane svih ili više njih. Sinergično delovanje postoji između vitamina B12 i vitamina E, kalcijuma i magnezijuma, vitamina C i gvožđa, kao i između vitamina A i cinka. Može se reći da među supstancijama u organizmu postoji višestruka interakcija.
Sadržaj kalorija i hranljivih materija u životnim namirnicama koje unosimo u organizam prikazujemo na tabeli 4. tako strućnjaci koji rade sa sportistima, mogu da doziraju optimalnu količinu hrane u predviđenom sadržaju i količini za svaku sportsku disciplinu, odnosno za svakog sportistu.

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.