Koordinacija

Uvod – koordinacija

Koordinacija je sposobnost upravljanja pokretima celog tela ili delova tela u prostoru. Ogleda se u brzom i preciznom izvođenju složenih motoričkih zadataka, odnosno brzim rešavanjem motoričkih problema. Pod koordinacijom se kao bazično motoričkom sposobnošću podrazumeva suština složenih kretanja, pri čemu u ostvarenju tih kretanja u određenoj meri i odnosu, učestvuju i druge motoričke sposobnosti.
Koordinacija predstavlja osnovno svojstvo centralnog nervnog sistema (CNS) pomoću kojeg se upravlja i optimizuje aktivnost lokomotornog aparata. U okviru centralnog nervnog sistema (CNS), regulaciju koordinacije obavljaju spoljašnji i unutrašnji regulacioni krugovi. Spoljni regulacioni krug po Berštajnu kontroliše mehanizme za regulaciju kretanja na najvišem nivou, korom velikog mozga. Unutrašnji regulacioni krug reguliše kretanja subkortikalnim delom centralnog nervnog sistema i pod neposrednim je upravljanjem spoljašnjeg regulacionog kruga, koji je osnova kordinacije.
Koordinacija podrazumeva kompleksan sled aktivnosti koji se jednostavo može predstaviti u četri koraka.

1. mišićni pokret stimuliše senzorne receptore
2. receptori šalju informacije u centralni nervni sistem (CNS)
3. centralni nervni sistem (CNS) je obrađuje i prilagođava ili unapređuje, odabira odgovarajući motorni program
4. vraća je u mišić putem motoneurona

Postoji nekoliko tipova povratne sprege tokom ovog procesa koje šalju informacije o sprovedenom pokretu i uporedujući ga sa predvidenim. Sportista uči u svakom ponavljanju principom “neuspelog pokušaja”. Nakon velikog broja ponavljanja, mozak sportiste kreira memorisane motoričke programe – ENGRAME.
Za dobru koordinaciju karakteristično je da se uključuju mišici najprimereniji za određene zadatke po najefikasnijem redu, inhibirajuci pri tome antagoniste i regulišuci frekvenciju nervnih impulsa. Za rešavanje koordinacijskih problema neophodna je potpuna sinhronizacija viših regulatornih centara i perifernih delova lokomotornog aparata.
Koordinacija je, naravno, usko povezana s tehnikom sportske grane. Da bi sportista efikasno i bez poteškoca vladao tehnikom određene sportske grane, mora imati dobro razvijenu koordinaciju. Sportista dobre koordinacije usvaja novu veštinu (tehniku) brzo i sposoban je efikasno je izvoditi. Takode, sportista sa boljom koordinacijom, za isti pokret troši manje energije. Koordinacija je direktno povezana sa efikasnošću korišćenja ostalih motoričkih kapaciteta sportista.

Na koordinaciju utiče više faktora:

• inteligencija (mogućnost rešavanja kompleksnih, nepredvidivih motoričkih zadataka),
• sistematski trening (unapređuje kinestetički osećaj i na taj način koordinaciju, preciznost i brzinu pokreta);
• stečena motorička znanja (motoričko iskustvo)
• nivo razvijenosti drugih motoričkih sposobnosti (nizak nivo brzine, snage, izdržljivosti, fleksibilnosti i drugih motoričkih sposobnosti loše utiče na koordinaciju).

Podela koordinacije

Koordinacija se deli na opštu koordinacija i specifičnu koordinaciju. Opšta koordinacija predstavlja sposobnost za racionalno izvođenje različitih motoričkih zadataka, nezavisno od sportske specijalizacije. Svestrani razvoj sportiste i raznovrsnost u fazama sportskog razvoja zavisiće od sistematskog rada na opštoj koordinaciji, odnosno o izloženosti višestrano usmerenim vežbama tokom detinjstva i adolescencije.

Zašto je to tako?
Svaki pokret, ma koliko nov, izvodi se na bazi starih koordinacionih veza. Novi pokret nastaje od velikog broja elementarnih “komadića” od kojih je svaki usvojen u prethodnom motoričkom iskustvu. Veći broj usvojenih pokreta – veći broj elementarnih jedinica ( pixela) – bolja slika

Specifična koordinacija dozvoljava sportisti da brzo, precizno i sa lakoćom izvodi kompleksne tehničke i taktičke strukture u različitim uslovima. Specifična koordinacija naročito dolazi do izražaja u onim sportskim granama koje obiluju tehničkim elementima (sportske igre). U sportskim igrama važno je precizno izvođenje jednostavnih i složenih veština što je moguće brže u zadanom vremenu, ali i pri konstantnoj promeni spoljašnjih uslova kao posledica prisustva protivnika.

Iako se može konstatovati postojanje generalnog faktora koordinacije, potrebno je istaći da postoji relativno veliki broj podfaktora koordinacije koji različito utiču na specifičnu koordinaciju u svakom sportu čineći je relativno nezavisnom sposobnošću. Pri tome, izvesna korelacija postoji samo između veoma sličnih kretnih struktura. Dobar dribler u fudbalu ne mora da bude i dobar dribler u košarci!