Razvoj snage džudista u pripremnom periodu

Svi borilački sportovi, pa tako i džudo, polistrukturalni su i aciklički sportovi. Gibanja su aciklična zato što se izvode i dinamičnim i varijabilnim uslovima direktnog sukoba s protivnikom. Cilj je simbolična destrukcija i kontrola protivnika. Tokom borbe, borci tu simboličnu destrukciju (bacanje, gušenje, polugu ili zahvat držanja) nastoje izvesti izborom najpogodnije tehnike u odnusu na svojstva taktičke situacije, što rezultira pobedom jednog džudiste i porazom drugoga (binarna varijabla).
Tehnika džuda smatra se jednom od najbogatijih zato što je čini jako puno zajedničkih elemenata, još više izvedenih varijanata tih tehničkih elemenata, kao i neiscrpna gibanja koja se izvode radi provođenja tehničko-taktičkih zamisli. Bogatstvo i raznolikost pokreta u džudu posledica je činjenica da se tehnike izvode usklađenim i kombinovanim pokretima u raznim smerovima sagitalne, frontalne i horizontalne ravnine. Bogatstvu džudo tehnike podrazumeva činjenica da svaki novi protivnik zahteva delimične korekcije u izvođenju usvojenih dinamičkih stereotipa zato da bi tehnika i u promenljivim uslovima borbe bila efikasna. Promenjivi uslovi borbe, uzrokovani karakterističnom građom protivnikovog tela, protivnik sa karakterističnim hvatom i gardom, vlastitim i protivnikovim specifičnim stilom borbe, načinom kretanja, protivnikovim tehničkim repertoarom, traže od džudiste da bude motorički kreativan te da bude u stanju u delu sekunde modifikovati dinamički stereotip kako bi u novonastalim prostorno-vremenskim biomehaničkim odnosima efikasno reagovao u težnji da pobedi. Mnogobrojnost tehničkih elemenata i njihova složenost razlog su tome da nije moguće savladati sve tehnike džuda jednako kvalitetno. Zbog toga je uobičajeno da kvalitetni takmičari do visokog tehničkog nivoa usavršavaju samo one tehnike koje će im sigurno trebati i tehnike koje su u skladu sa njihovim morfološkim karakteristikama.