Razvoj snage u Jiu Jitsu

1. UVOD
Snaga je čovekova sposobnost da pomoću mišićnih naprezanja savlada spoljašnji otpor ili da mu se suprotstavi. Zapravo, postoje različite definicije snage, ali je ova jedna od univerzalnih i prihvatljivijih u sportu uopšte. Dakle, opšte je poznato da je u individualnim, naročito- borilačkim sportovima (boksu, džudo-u, aikidu, tekvondo-u i sl.) snaga od krucijalnog značaja za uspeh sportiste. Tako je i u džiu džicu- sportu koji zahteva od takmičara apsolutnu pripremljenost i ogromnu količinu energije-snagu, koju treba adekvatno iskoristiti u parteru. Osnovni princip Džiu Džicu veštine svodi se na suprostavljanje napadu protivnika po principu „snagom na snagu“, ali tako da se protivnikov napad racionalno konvertuje u energiju koja se obrnutim procesom upotrebljava protiv samog protivnika. Cilj ovog seminarskog rada jeste, da se najpre, upoznamo sa Džiu Džicu veštinom- osnovnim pravilima ovog sporta, ali sa akcentom na razvoj snage u Džiu Džicu, pre svega, primenom adekvatne literature.
2. TEORIJSKI DEO
Teoretičari periodizacije standardno opisuju snagu u sportskim aktivnostima kao aciklicna i cikličnu. Oba navedena oblika se odlikuju drugačijim prioritetima u trenažnom programu. Sportista sa aciklicna snagom vrši jedno maksimalno naprezanje pri realizaciji vežbe. Iako određenu aktivnost sportista može izvesti nekoliko puta tokom takmičenja, između tih aktivnosti ima vremena za puni oporavak. Primeri takve sportske aktivnosti su skok u vis u atletici i preskok u gimnastici. Sila i stepen ubrzanja postaju glavni prioritet u ovim aktivnostima. U realizaciji treninga acikličkih sportova, maksimalna sila bi uvek trebalo da bude glavni cilj treninga, a takođe je od izuzetne važnosti i brzina pokreta. Trening bi se trebao sastojati od maksimalnog napora sa relativno lakšim težinama. Najpoznatiji aciklični sportovi (za koje je potrebna snaga) su: bacanje kugle i diska, dizanje tegova, skok u vis, skok u dalje, troskok, bacanje koplja, gimnastika, odbojka i skokovi u vodi. Ciklične sportske discipline zahtevaju određenu frekvenciju pokreta. Tako na primer, uprkos potrebi za startnom snagom i akceleracijom, brzinska izdržljivost je neophodna da bi se osigurao rezultat u poslednjim minutima utakmice. Otac periodizacije, Tudor Bompa, navodi potrebu za korišćenjem dinamičkih vežbi manjih težina koje se izvode sa dužim periodima oporavka između serija vežbi tokom faze razvoja maksimalne sile. Takođe se zalaže za korišćenje tehnika opuštanja da bi sportista naučio kako tokom takmičenja maksimalno efikasno iskoristiti svoje fizičke mogućnosti. Ciklični sportovi su: skijanje, hokej na ledu, brzo klizanje, sprint u atletici, ragbi, košarka, boks, džudo, aikido, džiu džica, vaterpolo, biciklizam, veslanje, fudbal, mačevanje i sinhronizovano plivanje. snage razlikuje se od sporta do sporta pa samo jedan način izvođenja svih vežbi nije efikasan. Najbolje je da sportista razvije program treninga temeljem preciznog i naučno zasnovanog odabira specifičnih vežbi za pojedini sport. Potrebno je naglasiti da su neki od faktora koji značajno utiču na izbor vežbi:
• bio-psiho-socijalne karakteristike sportista;
• vreme izvođenja aktivnosti;
• položaj tela pri izvođenju aktivnosti;
• telesna masa;
• dužina ekstremiteta;
• tehnička sposobnost sportista.