Sportska psihologija

Psihologija sporta je primenjena psihološka disciplina koja proučava ponašanje osoba u
različitim oblicima sportskih aktivnosti. Ovo je, bez sumnje, najkraća i najjasnija definicija Psihologije
sporta. Meñutim, ta jasnoća je samo prividna i krije u sebi zamku nepreciznosti, čak i nepotpunosti jer je
pravilno razumevanje u velikoj meri prepušteno krajnjem korisniku. Naime, autori se do dana današnjeg nisu
usaglasili šta sve obuhvata sintagma u različitim oblicima sportskih aktivnosti. Tako, na primer, neki autori
termin u različitim oblicima sportskih aktivnosti svode, ipak samo na sport. Po njima, Psihologija sporta
treba da proučava ponašanje ljudi u sportu, pri čemu pod sportom podrazumevaju samo aktivno bavljenje
sportom, neki čak samo vrhunski sport. Ovo shvatanje potiče iz perioda kada su se psihološka proučavanja
odnosila uglavnom na sport (dakle, takmičarski sport), uz zanemarivanje drugih pojavnih oblika sportskih
aktivnosti. U tom slučaju široki dijapazon aktivnosti vezanih za sport, kao što su časovi fizičkog vaspitanja
ili rekreativne aktivnosti ili treninzi bivaju potpuno neopravdano gurnuti na margine psiholoških
proučavanja. Ako se zna koliko je važna pravilna i blagovremena selekcija budućih vrhunskih takmičara, a
ona se mahom vrši iz redova juniorskih, a ovih iz školskih dvorišta, onda se može shvatiti koliko je ovo
svoñenje Psihologije sporta samo na proučavanja u takmičarskom sportu ne samo neopravdano, već i štetno
za sam vrhunski sport. Osim toga, odgovarajućim angažovanjem stručnjaka iz ove oblasti, oslanjajući se na
rezultate psiholoških istraživanja, moguće je podići nivo bavljenja sportskim aktivnostima osoba koje nikada
neće biti vrhunski sportisti, što je izuzetno važno za njihov i fizički i psihički status uopšte.
Možda je pravilnije, što se danas uglavnom i čini, pod različitim oblicima sportskih aktivnosti
podrazumevati fizičku kulturu koja je širi pojam u odnosu na sport. Fizička kultura obuhvata takmičarski
sport na različitim nivoima, do vrhunskog sporta, ali i plansko odvijanje procesa učenja na časovima fizičkog
vaspitanja, treninge, rekreativne aktivnosti osoba različitog uzrasta, itd. Ima, doduše, autora koji pod sportom
podrazumevaju sve fizičke aktivnosti koje se odnose na neki sadržaj fizičke kulture. Samo u tom slučaju,
pojmovi sport i fizička kultura su podjednake širine. Naziv ove psihološke discipline, Psihologija sporta,
ostao je nepromenjen iz isključivo formalnih razloga.
Nedostaci prethodno razmatranog odreñenja uslovili su šire korišćenje jedne opštije i potpunije
definicije koja pod Psihologijom sporta podrazumeva sledeće: Psihologija sporta proučava psihološke
aspekte svih oblika i sadržaja fizičke kulture i ponašanje svih učesnika u njima sa ciljem da opiše,
objasni, predvidi i kontroliše ta ponašanja, kako bi bila usmerena u pravcu postizanja lične i sportske
kompetentnosti. Mogućnost dolaženja do objašnjenja i razumevanja pojave koja se posmatra, čak i kad je
broj dostupnih informacija veliki, zavisi od stepena razvijenosti nauke. Otuda nije preterano reći da
objašnjenje pojava govori o zrelosti nauke. Pošto je Psihologija sporta mlada naučna disciplina, proučavanja
u njoj su usmerena pre svega na odgovore na pitanja Šta? i Kako? (dakle, na opis pojava i na njihovu
povezanost), a odgovor na pitanje Zašto? (objašnjenje i razumevanje pojave) predstavlja krajnji cilj nauke
uopšte kome i Psihologija sporta teži. Tek odgovorom na pitanje Zašto? će biti omogućeno predviñanje i
kontrola ponašanja (učesnika u svim oblicima i sadržajima fizičke kulture).
3
Problemi proučavanja Psihologije sporta
Sve probleme koje proučava Psihologija sporta moguće je, uslovno govoreći, podeliti u dve velike
grupe. U prvu grupu problema spadaju oni koji se odnose na razumevanje (toga) kako psihološki faktori
utiču na fizičke aktivnosti, odnosno uspešnost jedinke. Na primer, kako anksioznost utiče na preciznost
košarkaša u slobodnim bacanjima, ili kako samopouzdanje utiče na početno učenje stilova plivanja. Primeri
iz ove grupe problema su brojni, a kod sebe ćete najlakše prepoznati probleme ovog tipa u gubitku
koncentracije tokom utakmice, ili u preteranoj reakciji na provokaciju saigrača ili protivničkog igrača, ili u
problemima koji se odnose na motivaciju za dodatno treniranje…
U drugu grupu problema koje proučava Psihologija sporta spadaju oni koji se odnose na
razumevanje (toga) kako učešće u sportu i fizičkim aktivnostima uopšte utiče na psihički razvoj, odnosno na
ličnost osobe u celini. Na primer, da li bavljenje sportom utiče na agresivnost ili na redukciju agresivnosti (ili
anksioznosti), kako učešće na takmičenjima (čak i školskim!), utiče na samopoštovanje učenika, itd.
U pokušaju dalje sistematizacije problema koje proučava Psihologija sporta, nastojali smo da ih
grupišemo onako kako ćete imati prilike i da ih upoznate tokom čitanja ovih autorizovanih beleški. Pa, tako,
veliku grupu problema čine oni koji se odnose na relaciju izmeñu ličnosti i sporta. Identifikovanje
psiholoških svojstava koje će omogućiti postizanje maksimalnih sportskih rezultata, odnosno identifikovanje
pojedinaca koji ta svojstva poseduju (tu se, pre svega, radi o selekciji, testiranju i predikciji), razumevanje i
tretman osoba uključenih u sportske aktivnosti u zavisnosti od njihovih uzrasnih, odnosno razvojnih
mogućnosti, pripadnosti muškom ili ženskom polu koje, opet, utiču na interesovanja, a preko njih i na izbor
sporta koji će se baviti, su samo neki od problema koji se šire proučavaju u okviru ove oblasti.
S obzirom da veliki broj psiholoških svojstava relevantnih za uspeh u sportskim aktivnostima učimo
(znači, ne rañamo se sa njima), relaciji izmeñu sporta i učenja će biti posvećena posebna pažnja. U okviru
ove grupe problema Psihologija sporta nastoji da sagleda kako učimo motoričke sportske veštine, da li na isti
način kao i, na primer, verbalni materijal, ili učenje ovih veština ima svojih specifičnosti, kojim tempom ih
pamtimo, a kojim zaboravljamo, kao i koji način učenja motoričkih sportskih veština je najefikasniji.
Problem transfera motoričkih sportskih veština spada, takoñe, u ovu oblast proučavanja.
Ako pokušamo da sagledamo koji od pojedinačnih psiholoških faktora u najvećoj meri odreñuje
uspeh u preduzetim sportskim aktivnostima, onda je to sigurno motivacija.