Odlomak

Najstarije sačuvane skije koje potiču iz 2500-te godine pre nove ere nađene su na području današnje Švedske. Tadašnje skije su bile dosta široke i teške. Umesto dva štapa koristio se samo jedan koji je služio za odguravanje. Ovakve skije kakve danas poznajemo, uske, duge i sa dva štapa su nastale tek sredinom 19. veka a izumeo ih je Norvežanin Sondre Norheim. Osim što ih je suzio, dodao još jedan štap, na njih je postavio i vezove za petu što je omogućilo lakše manevrisanje. Nakon toga sledeći značajniji izum pojavio se tek 100 godina kasnije. Bili su to vezovi koji odvajaju skiju od noge u ključnim trenucima, tj. prilikom pada skijaša. Drvene skije su tada zamenjene aluminijumskim, a desetak godina kasnije plastičnim. Najstariji primerak skije izrađen je od borove daske, bio je dugačak 110 cm, širok 20 cm, a pronađen je 1921 god. u močvari Hotting kod mesta Mushom u Švedskoj. Analize ukazuju da je ta skija bila napravljena pre 4500 god. Skije su tokom vekova menjale karakteristike i imajući u vidu njihovu pre svega upotrebnu vrednost prilagodjavale su se uslovima terena. Skijanje kao sport takođe se razvilo u Norveškoj, ali se ubrzo proširilo na ceo svet. Razvoj alpskog skijanja je nužno nastao u vreme prvih takmičenja u slalomu i spustu kao potreba da se odvoji od dotadašnjeg klasičnog nordijskog skijanja. Na razvoj skijanja u srednjoj Evropi značajan uticaj je odigrala polarna ekspedicija Fridtjofa Nansena 1888. god. Među planinarima najzaslužniji za širenje skijaske kulture bio je dr. Wilchem Paulke.

Najstarije sačuvane skije koje potiču iz 2500-te godine pre nove ere nađene su na području današnje Švedske. Tadašnje skije su bile dosta široke i teške. Umesto dva štapa koristio se samo jedan koji je služio za odguravanje. Ovakve skije kakve danas poznajemo, uske, duge i sa dva štapa su nastale tek sredinom 19. veka a izumeo ih je Norvežanin Sondre Norheim. Osim što ih je suzio, dodao još jedan štap, na njih je postavio i vezove za petu što je omogućilo lakše manevrisanje. Nakon toga sledeći značajniji izum pojavio se tek 100 godina kasnije. Bili su to vezovi koji odvajaju skiju od noge u ključnim trenucima, tj. prilikom pada skijaša. Drvene skije su tada zamenjene aluminijumskim, a desetak godina kasnije plastičnim. Najstariji primerak skije izrađen je od borove daske, bio je dugačak 110 cm, širok 20 cm, a pronađen je 1921 god. u močvari Hotting kod mesta Mushom u Švedskoj. Analize ukazuju da je ta skija bila napravljena pre 4500 god. Skije su tokom vekova menjale karakteristike i imajući u vidu njihovu pre svega upotrebnu vrednost prilagodjavale su se uslovima terena. Skijanje kao sport takođe se razvilo u Norveškoj, ali se ubrzo proširilo na ceo svet. Razvoj alpskog skijanja je nužno nastao u vreme prvih takmičenja u slalomu i spustu kao potreba da se odvoji od dotadašnjeg klasičnog nordijskog skijanja. Na razvoj skijanja u srednjoj Evropi značajan uticaj je odigrala polarna ekspedicija Fridtjofa Nansena 1888. god. Među planinarima najzaslužniji za širenje skijaske kulture bio je dr. Wilchem Paulke.

Najstarije sačuvane skije koje potiču iz 2500-te godine pre nove ere nađene su na području današnje Švedske. Tadašnje skije su bile dosta široke i teške. Umesto dva štapa koristio se samo jedan koji je služio za odguravanje. Ovakve skije kakve danas poznajemo, uske, duge i sa dva štapa su nastale tek sredinom 19. veka a izumeo ih je Norvežanin Sondre Norheim. Osim što ih je suzio, dodao još jedan štap, na njih je postavio i vezove za petu što je omogućilo lakše manevrisanje. Nakon toga sledeći značajniji izum pojavio se tek 100 godina kasnije. Bili su to vezovi koji odvajaju skiju od noge u ključnim trenucima, tj. prilikom pada skijaša. Drvene skije su tada zamenjene aluminijumskim, a desetak godina kasnije plastičnim. Najstariji primerak skije izrađen je od borove daske, bio je dugačak 110 cm, širok 20 cm, a pronađen je 1921 god. u močvari Hotting kod mesta Mushom u Švedskoj. Analize ukazuju da je ta skija bila napravljena pre 4500 god. Skije su tokom vekova menjale karakteristike i imajući u vidu njihovu pre svega upotrebnu vrednost prilagodjavale su se uslovima terena. Skijanje kao sport takođe se razvilo u Norveškoj, ali se ubrzo proširilo na ceo svet. Razvoj alpskog skijanja je nužno nastao u vreme prvih takmičenja u slalomu i spustu kao potreba da se odvoji od dotadašnjeg klasičnog nordijskog skijanja. Na razvoj skijanja u srednjoj Evropi značajan uticaj je odigrala polarna ekspedicija Fridtjofa Nansena 1888. god. Među planinarima najzaslužniji za širenje skijaske kulture bio je dr. Wilchem Paulke.

Najstarije sačuvane skije koje potiču iz 2500-te godine pre nove ere nađene su na području današnje Švedske. Tadašnje skije su bile dosta široke i teške. Umesto dva štapa koristio se samo jedan koji je služio za odguravanje. Ovakve skije kakve danas poznajemo, uske, duge i sa dva štapa su nastale tek sredinom 19. veka a izumeo ih je Norvežanin Sondre Norheim. Osim što ih je suzio, dodao još jedan štap, na njih je postavio i vezove za petu što je omogućilo lakše manevrisanje. Nakon toga sledeći značajniji izum pojavio se tek 100 godina kasnije. Bili su to vezovi koji odvajaju skiju od noge u ključnim trenucima, tj. prilikom pada skijaša. Drvene skije su tada zamenjene aluminijumskim, a desetak godina kasnije plastičnim. Najstariji primerak skije izrađen je od borove daske, bio je dugačak 110 cm, širok 20 cm, a pronađen je 1921 god. u močvari Hotting kod mesta Mushom u Švedskoj.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Više u Sport

Komentari