Stvarno pravo

1. Pojam stvarnog prava
Stvarno pravo je posebna pravna grana koja obuhvata skiup opstih pravnih normi kojima se regulisu stvarna prava, tj. odnosi ljudi povodom stvari. Stvarna prava su apsolutna i kao takva deluju prema svima. Tirular stvarnog prava ima neposrednu pravnu vlast na konkretno odredjenoj stvari sto podrazumeva obavezu svih trecih lica na postovanje te vlasti. Stvarno-pravni odnos je pravni odnos u kom tirular stvarnog prava ima trajno ovlascenje da odredjenu stvar delimicno ili potpuno iskoricava u svom interesu dok su sva ostala lica obavezna da pravo titulara postuju i da ne preduzimaju nikakve radnje kojima bi ga mogli omesti u uzivanju priznatog mu prava. Aspolutno dejstvo stvarnih prava sa jedne i stvar kao njihov neposredni objekat sa druge strane, ukljucujuci i ovlascenja njihovog titulara u teoriji se oznacava kao subjektivno stvarno pravo, dok objektivno stvarno pravo obuhvata celokupnost pravila kojima se regulisu ponasanja ljudi u njihovim odnosima povodom stvari. Stvarno pravo je deo gradjanskog prava pa zato ima sve opste karakteristike gradjanskog prava kao sto su: ravnopravnost subjekata, promenljivost, dispozitivnost i imovinska sankcija ali i brojne specificnosti zbog kojih zasluzuje poseban tretman.

2. Nacela stvarnog prava
a)Nacelo apsolutnosti – Stvarna prava su apsolutna prava sto znaci da imalac stvarnih prava uziva pravnu zastitu u odnosu na sva treca lica. Zato se kaze da stvarna prava deluju prema svima, pri cemu se misli na uzdrzavanje trecih lica od povrede bilo kog ovlascenja titulara stvarnog prava. Shodno nacelu apsolutnosti zakonom je predvidjena pravna zastita povredjenog stvarnog prava koja se ostvaruje preko nadleznog suda.
b)Nacelo neposrednosti – Stvarna prava se vrse samostalno bez posredstva trecih lica. Neposrednost oznacava subjektivnu stranu stvarnih prava kao pozitivnu stranu svakog stvarnog prava. Medjutim titular stvarnog prava na osnovu svoje pravne vlasti moze dopustiti drugom licu da koristi njegovu stvar. U tom slucaju pravo drugog lica je izvedeno pravo iz vlasti titulara.
c)Nacelo publiciteta – Pomocu nacela publiciteta obavestava se spoljni svet da neko lice ima stvarno pravo na nekoj stvari. U pogledu pokretnih stvari to se pokazuje posedovanjem dok je kod nepokretnih stvari ovo pravo vidljivo upisom prava u katastar nepokretnosti. Katastarski podaci su dostupni svima.
d)Nacelo sledovanja – Pravo sledovanja se sastoji od ovlascenja tirulara da potrazuje svoju stvar protiv svakog treceg lica u cijem se posedu nalazi stvar bilo bespravno bilo po nekom pravnom osnovu. Ovim nacelom se oznacava da je stvarno pravo jace od drugog prava kasnijeg datuma obzirom da se moze desiti postojanje istovrsnih prava na istoj stvari. Pravo svojine kod pokretnih stvari stice onaj kome je stvar prvo predata odnosno kod nepokretnih onaj koji je prvi izdejstvovao upis u katastar.
e)Nacelo taksitivnosti – Broj stvarnih prava i njihova sadrzina odredjena je zakonom pa stranke ne mogu svojom voljom kreirati druge oblike stvarnih prava. Svaka drzava odredjuje vrstu, broj i sadrzinu stvarnih prava prema svojim drustveno-ekonomskim i kulturnim potrebama. Prema Zakonu o osnovama svojinsko pravnih odnosa koji je preuzela Republika Srbija u stvarna prava spadaju: svojina, sluzbenost, hipoteka i drzavina.

3. Izvori stvarnog prava
Izvori stvarnog prava su opste pravne norme koje uredjuju stvarno pravne odnose. Njihov ukupan skup cini stvarno pravo u objektivnom smislu koje propisuje drzava i njeni organi u formi zakona i podzakonskih akata. Pravne izvor u formalnom smislu delimo u tri grupe:
a)Nacionalni izvori:
-Ustav – Ustav RS sadrzi temeljne odredbe o pravu svojine pri cemu se jemci pravo svojine i niko ne moze biti lisen ili ogranicen prava svojine osim kad to zahteva javni interes, takodje su prema Ustavu prirodna bogatstva i dobra u opstoj upotrebi u drzavnoj svojini.
-Zakoni – Najvazniji izvor stvarnog prava su zakoni koji konkretno regulisu materiju stvarnih prava. U Srbiji se primenjuje Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa donet 1980. Pored ovog postoji i niz drugih zakona: Zakon o hipoteci, Zakon o eksproprjaciji, Zakon o gradjevinskom zamljistu, Zakon o sredstvima u svojini RS, Zakon o poljoprivrednom zemljistu, Zakono o vodama, Zakon o sumama, Zakon o etaznoj svojini, Zakon o nasledjivanju…. Takodje su od znacaja Zakon o parnicnom postupku, Zakon o vanparnicnom postupku, Zakon o izvrsnom postupku…
-Podzakonski akti – Sigurnost stvarnopravnih odnosa zahteva da neki od tih odnosa budu blagovremeno regulisani od strane Vlade i Ministarstava sto se cini podzakonskim aktima.