Teorija sistema

U V O D
Teorija sistema obezbedjuje potrebne teoretske i metodološke osnove za istraživanje, izučavanja, stvaranje (projektovanje i vodjenje) i korišenje (eksploatacija/primena) kompleksnih sistema (organizacioni sistemi, informacioni sistemi, proizvodni sistemi, tehnički sistemi,…). Cilj i globalna svrha predmeta je da pored potrebnih teoretskih znanja i metodoloških
veština razvije sposobnosti:

• integralnog razmišljanja kao sinteze parcijalnog i globalnog,
• rešavanja kompleksnih problema,
• sistemskog pristupa,
• savremenog intelektualnog komuniciranja,
• kreativnosti (stvaranje) individualnim putem i grupnim (timskim) metodama.

Svrha i ciljevi predmeta se ostvaruju putem realizacije slede}ih zadataka:

• upoznavanje filozofije globalnog razmišljanja,
• upoznavanje i primene opšte klasifikacije pojava sa sistemskog aspekta,
• upoznavanje i primene predstavljanja objekata, pojava itd. sa sistemskog aspekta,
• upoznavanje i primena procesa otkrivanja i predstavljanja izgradjenosti, ponašanja i upravljanja kompleksnih pojava i objekata,
• profesionalno osposobljavanje za istra`ivanje sistema bilo koje kompleksnosti uz primene raznih metoda analize, sinteze, modelovanja i sistemskog modelovanja
• profesionalno osposobljavanje za rešavanje kompleksnih problema grupnim i individualnim metodama.

Pojam kibernetike
Kibernetika je nauka o upravljanju. Sam naziv potiče od Norbert Wiener-a, koji se inače smatra i osnivačem Kibernetike. Wiener (1894 – 1964) je bio profesor matematike na MIT-u (Massachusetts Institute of Technology). Sam naziv se pojavio negde 1947. god.. Viener je za vreme II svetkog rata radio na razvoju vodjenih raketa, uz korišćenje principa feedback-a, povratne sprege. Sama reč potiče od grčke reči kibernao – upravljam (krmarim) brodom i reči kibernetes koja je označavala upravljanje (brodom). Kibernetika je jedna od najvažnijih komponenti savremene naučno-tehničke revolucije, koja je svojim brzim progresom od početka 50-tih godina prošlog veka izazvala temeljni preobražaj društveno-ekonomskog sistema na zemlji. Pojava Kibernetike, kao opšte nauke o upravljanju je izazvana sa jedne strane dru{tvenom, ekonomskom potrebom, a sa druge strane postojala je mogućnost realizacije, koja se izražavala opštim dostignutim nivoom tehničko-tehnoločkog razvoja (naučno-tehnička revolucija).

Proizvodnja, produkcioni procesi u najširem smislu reči postaju sve složeniji, zahtevajući primenu sistemskog prilaza u njihovoj organizaciji i upravljanju. Upravljanje se, za razliku od dotadašnjeg koje je bilo pretećno intuitivno i empirijsko, razvija kao naučna disciplina. Klasične metode upravljanja produkcionim procesima (Taylor, Gilbert, Ford) su već bile poznate. Nove metode pripremanja poslovnih odluka su izazvale revoluciju u upravljanju produkcionim procesima. Ova nova saznanja, sistematizovana i uopštena, dala su novu naučnu disciplinu – Kibernetiku. Kibernetika je zatekla nauku u stanju velike dezintegracije i specijalizacije naučnih disciplina. Iz klasičnih naučnih disciplina (fizike, hemije, biologije . . ) razvijaju se uče naučne disipline (nuklearna fizika, termodinamika, neorganska hemija, organska hemija …), u okviru kojih je razvijaju različite tehničko-tehnološke discipline. Ovakva disperzija je dovela do produkcije ogromne količine naučnih rezultata i saznanja, sa posebnim naučnim metodologijama i sa posebnom terminologijom .