Tržište kapitala

REZIME

Tržište kapitala predstavlja prostor na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja za kapitalom. Kapital predstavljaju sve hartije od vrednosti sa rokom dospeća dužim od godinu dana. Postoji primarno i sekundarno tržište kapitala. Tržište kapitala inkorporira u sebi sledeća tri tržišta: kreditno- investiciono tržište; hipotekarno tržište i tržište vrednosnih papira dugoročnog karaktera. Izvori kapitala u okviru jedne nacionalne ekonomije su:  novčana štednja, transformacija u kapital (zajmovni kapital i akcijski kapital). Kupac i prodavac kapitala dogovaraju se o predmetu i uslovima kupoprodaje. Najbitniji uslov svake kupoprodaje kapitala jeste njegova cena.

Kao učesnici na tržištu kapitala se najčešće pojavljuju: investitori kapitala, preduzetnici kapitala, posrednici u formi banaka i drugih bankarskih organizacija specijalizovanih finansijskih isntitucija kao berzi i država. Sa aspekta tržišnog odnosa, učesnici na tržištu kapitala se mogu svrstati u neposredne učesnike i posredne učesnike.

Posrednici na tržištu kapitala su najmalobrojniji, a najvažniji učesnici na tržištu kapitala. Mogu se svrstati u sledeće grupe: banke i druge finansijske organizacije, investicioni fondovi i berze kao specijalizovane funkcije. Banke koriste tržište kapitala za obavljanje tzv. prerađivačke funkcije novčanih sredstava. Ulogu banaka na tržištu kapitala možemo pratiti kroz njihovu aktivnost na primarnom i na sekundarnom tržištu kapitala.

U savremenim tržišnim ekonomijama dolazi do snažnog razvoja investicionih fondova čiji je cilj da poboljša proces kupovine vrednosnih papira od strane investitora. Postoje razni oblici investicionih fondova: otvoreni, zatvoreni i oročeni investicioni fond. Generalna sistematizacija investicionoh fondova izgleda ovako: investicioni fondovi koji sredstva ulažu u akcije, investicione fondove koji sredstva ulažu u obveznice i investicioni fondovi koji sredstva ulažu u instumente novčanog tržišta.

Kompanije za osiguranje predstavljaju značajne institucionalne investitore na tržištu kapitala. Mogu se organizovati kao akcionarska društva, ili kao zajedničke kompanije. Prema predmetu osiguranja mogu se podeliti na: koje osiguravaju život i na koje osiguravaju imovinu.
Penzione fondove formiraju korporacije, sindikati ili vlade zemalja radi plaćanja penzija penzionisanih radnika. Razlikuju se dva osnovna tipa penzionih fondova: penzioni fondovi privatnog tipa i penzioni fondovi javnog tipa.

Odnos između emitenata i banke reguliše se na dva osnovna načina i to: zaključivanjem ugovora i zaključivanjem komisionog ugovora.

1. POJAM, FUNKCIJE I CILJEVI TRŽIŠTA KAPITALA

Tržište kapitala predstavlja institucionalno organizovani prostor sa svim potrebnim elementima za njegovo funkcionisanje, u određenom vremenu i definisanim pravilima  i uzansama ponašanja učesnika. Na tom prostoru i u okviru njegovog okruženja i pravila ponašanja, organizovano se susreću ponuda i tražnja sa kapitalom.
Tržište kapitala u osnovi, predstavlja specijalizovano tržište na kome se novac- kapital traži i nudi dugoročno i na kome se trguje već emitovanim dugoročnim vrednosnim papirima. Primarno tržište kapitala ima vitalnu funkciju kreiranju kapitala. Proces koji označava razmenu finansijskih sredstava, predstavlja mehanizam kroz koji funkcioniše primarno tržište kapitala.
Kreira se kapital i inicijalna prodaja na tržištu kapitala. Nakon toga, emitovane akcije i obveznice dobijaju relativno nezavistan život i cirkulišu na sekundarno tržištu kapitala.
Sekundarno tržište kapitala prihvata na primarnom tržištu emitovane akcije i obveznice i određuje uslove da se njime trguje. Ovde nema nikakve pojave finansijskih sredstava već se obavlja promet dugoročnih vrednosnih papira.
Vanberzanski način funkcionisanja tržišta je sistem dogovorenog tržišta. Za razliku od tržišta novca, tržište kapitala u svim zemljama tržišne privrede je institucionalnog karaktera. Transakcije koje se na ovom i u okviru ovih institucija odvijaju nazivaju se kapitalnim transakcijama, a vrednosni papiri kojima se trguje na tržištu kapitala- efektima.