Tumačenje ugovora

1. UGOVORI

Kako bi došlo do sklapanja ugovora moraju se ispuniti određeni uslovi. Oni se odnose na sposobnost ugovaranja ugovornika, saglasnost volja ugovarača, predmet ugovora i osnov ugovora. Ovi uslovi se nazivaju opšti uslovi a njihovo ispunjenje neophodno je kod svih vrsta ugovora.
Za zaključenje određenih ugovora, pored opštih potrebno je ispunjenje i nekih drugih uslova. Potrebno je ispuniti određenu formu, obično se radi o pisanoj formi mada postoje i usmeni ugovori. Nakon toga je potrebno izvršiti predaju stvari (realna forma) ili postići saglasnost nekog trećeg lica. Sve navedeno predstavlja posebne uslove ugovora, i oni su potrebni za nastanak ugovora jedino u situacijama koje su predviđene zakono.
Sposobnost ugovaranja podrazumeva da osoba koja zaključuje ugovor ima poslovnu sposobnost koju zakon zahteva za sklapanje nekog ugovora. Ovo svojstvo ne poseduju sva fizička lica.
Potpunu ili neograničenu sposobnost ugovaranja poseduju lica koja su punoletna po zakonu, koja nisu stavljena pod starateljstvo, i maloletna lica koja su sklopila brak, na osnovu odluke suda.
Za potpuno nesposobna za ugovaranje smatraju se ona lica koja su u potpunosti lišena poslovne sposobnosti. Tu se ubrajaju maloletnici starosti do 14 godina života, kao i punoletna lica koja su kompletno lišena poslovne sposobnosti zbog nekog mentalnog oboljenja. Umesto njih ugovore zaključuju roditelji, staratelji ili određeni zakonski zastupnici.
Ograničenu ili delimičnu sposobnost ugovaranja poseduju oni maloletnici koji su stariji od 14 godina i punoletna lica koja su sudskom odlukom delimično lišena poslovne sposobnosti.
Pravna lica mogu sklapati ugovore u pravnom prometu isključivo u okviru svoje poslovne sposobnosti, dok u suprotnom zaključeni ugovor ne može proizvesti pravno dejstvo. Savesnoj strani priznaje se samo pravo nadoknade pretrpljene štete koja je nastala zbog zaključenja takvog ugovora.
Za sklapanje ugovora, kao dvostranog pravnog posla potrebna je izjava volje obeju ugovornih strana. Ovde nije važno samo da ove stranke izjave svoju volju, već i da se njihove volje podudaraju ali ne po saddržaju nego po cilju. To se naziva saglasnos volja. Jedna ugovorna strana predlaže drugoj da se sklopi ugovor, a druga strana treba da taj predlog prihvati da bi došlo do ugovora. Izjava prve strane se naiva ponuda, a izjava druge strane se naziva prihvatanje ponude.
Pre sklapanja nekog ugovora često postoji faza vođenja pregovora. U ovoj fazi zainteresovane srane usklađuju svoje stavove. Pregovori mogu dovesti do skslapanja ugovora a i ne moraju.
Ponuda predstavlja jednostranu izjavu volje jedne strane, kojom iznosi predlog drugoj strani da sklope ugovor koji će imati određenu sadržinu i sadržati sve važne sastojke ugovora, u skladu sa zakonskim propisima. Ponuda mora u sebi da sadrži sasvim jasnu i ozbiljno izraženu nameru ponudioca ugovora, da ima želju da sklopi ugovor u skladu sa predloženim uslovima. Ponuda ima svoj rok, ponudilac ne može biti neograničeno obavezan njome. U propisanom roku on ima obavezu da održi ponudu, nakon toga više ne.