Primena koncepta održivog razvoja turizma na primeru hotela “Lipka”

Izvod

Danas se mnogi kreatori ekonomskog i društvenog razvoja, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou trude da usklade dva naizgled sukobljena zahtjeva, zahtjev za kvalitetnijim životom i zahtjev za zaštitom životne sredine. Intenzivan privredni i industrijski razvoj često dovodi do nereda u prostoru, ugrožavanja okoline, zagađenja prirode pa samim tim izaziva konflikte između različitih interesnih grupa. Zbog toga je neophodno naći načine i modele, da se privreda nesmetano razvija, a negativni uticaji tog razvoja svedu na najmanju moguću mjeru. Model koji je danas opšte prihvaćen u svijetu, koji zadovoljava potrebe sadašnjih bez ugrožavanja potreba budućih generacija, jeste tzv. održivi razvoj.

Turizam je fenomen modernog društva koji karakterišu masovnost i dinamičnost, i koji se sve više, iz godine u godinu razvija. Sasvim je nezamislivo da se ovako intenzivan razvoj turizma ne može odvijati bez negativnih uticaja na životnu sredinu. Pa se sve čini da se osmisli odgovorna strategija i integralno planiranje kojim će se upravljati razvojem turizma, kako bi se njegov negativni uticaji na životnu sredinu u destinaciju sveo na minimum.

Ključne riječi: održivi razvoj, turizam, životna sredina.

Uvod

Jedan od osnovnih koncepata ekonomike prirodnih resursa i životne sredine jeste koncept održivog razvoja. Ovom konceptu danas pripada centralno mjesto u razmatranju drugoročne perspektive opstanka i napretka čovečanstva. Održivi razvoj se javlja kako kao suštinski preduslov, tako i kao krajnji cilj efikasne organizacije brojnih ljudskih aktivnosti. Postoji veliki broj razloga za održivi razvoj. Jedan od njih je da je održivi razvoj ekološke prirode. Naime, ako priroda predstavlja vrijednost samu po sebi, tj. ako očuvanje biodiverziteta, ili zalihe prirodnih resusa ima opravdanje u stavu da je čovjek samo dio prirode, te da nema prava da je nepovratno mijenja, onda je svaki vid ekonomske aktivnosti kojim se narušava diverzitet živog sveta, ili bogatstvo resursa, neprihvatljiv. Zapravo, ova grupa razloga se isto tako može svesti na moralne razloge, uz napomenu da se ovdje potencira ne odnos sadašnje genercije ljudi prema budućim generacijama, već odnos prema ostalim živim bićima, te prirodi u celini. Kao drugi, mogući, razlog za opravdanje koncepta održivosti, može se navesti ekonomski argumenat da je održivi razvoj efikasniji. Drugim riječima, nepoštovanje koncepta održivosti, vodi ka neefikasnom privrednom razvoju, u smislu sve većeg rasipanja resursa i energije, tj. tendencije dugoročnog pogoršanja odnosa inputa i outputa u globalnim razmjerama.

Prema sadašnjem shvatanju tog pojma, održivi razvoj obuhvata sljedeće:

• Uravnotežen i pravičan ekonomski razvoj koji se može održati u dužem vremenskom periodu;
• Smanjenje siromaštva, kroz osnaživanje siromašnih i obezbjeđivanje njihovog boljeg pristupa neophodnim uslugama i sredstvima;
• Učešće svih zainteresovanih strana u procesu odlučivanja (centralne i lokalne vlasti, nevladine organizacije, privatni/biznis sektor, profesionalne organizacije, sindikat), uz izgradnju dijaloga i povjerenja i uz razvoj društvenog kapitala;
• Pažljivo upravljanje i očuvanje (u najvećoj mogućoj mjeri) neobnovljivih resursa;
• Racionalna/održiva upotreba energije i prirodnih resursa (vode, zemljišta, šuma, itd.);
• Minimiziranje otpada, efikasno sprečavanje i kontrola zagađenja i minimiziranje ekoloških rizika;
• Unapređenje sistema obrazovanja i zdravstva i poboljšanja u pogledu ravnopravnosti polova;
• Zaštita kulturnih identiteta.

U Crnoj Gori usvojena je Deklaracija o ekološkoj državi u periodu priprema Konferencije u Riju, i učinjeni su prvi koraci ka uvođenju koncepta održivog razvoja u proces donošenja nacionalnih politika. Međutim, kriza iz 90-ih godina je blokirala dalji razvoj i implementaciju koncepta, tako da je ostalo još puno toga da se uradi da bi se prešlo sa retoričke posvećenosti na praktičnu implementaciju.

Hotelska industrija i koncept održivog razvoja

Vremenom je postepeno formulisan koncept održivog razvoja, kao jedini koncept koji garantuje opstanak čovečanstva i podrazumijeva integralni ekonomski, tehnološki, socijalni i kulturni razvoj usklađen sa potrebama zaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine, koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života. Održivi razvoj podrazumijeva da čovjek prirodu sačuva na održivim osnovama i da je koristi onoliko koliko dopušta njeno reprodukovanje, kako bi se očuvala eko ravnoteža.

Održivi razvoj predstavlja potrebu usklađivanja razvoja čovječanstva u skladu sa mogućnostima prirode. Bez obzira na sveobuhvatnost problematike i raznoliku situaciju u svijetu danas i u budućnosti, definisano je nekoliko osnovnih načela koncepta održivog razvoja:

1. Koncept neopadajućeg bogatstva, podrazumijeva očuvanje kako prirodnog, tako istečenog sveukupnog prirodnog bogatstva;
2. Koncept neopadajućeg prirodnog bogatstva, proizilazi iz prethodnog, a podrazumijeva da se prirodno bogatstvo održava konstantnim, posmatrano u cjelini, što treba posebno razmotriti kada se ima u vidu konstantnirast populacije;
3. Koncept elastičnosti, čime bi se objasnilo smanjenje pojedinog prirodnog bogatstva koje je nužno i neizbježno.

Jednom riječju, koncept održivog razvoja zasniva se na principu međugeneracijske pravde, što podrazumijeva zadovoljavanje potreba sadašnjih generacija bez ugrožavanja mogućnosti za život budućih generacija. Drugačije rečeno, sadašnja generacija ima obavezu da svojim naslednicima ostavi barem istu onakvu ekološku situaciju kakvu je i sama zatekla.

Održivi razvoj je definisan je kroz 8 principa:

1. Uravnotežen i pravičan ekonomski razvoj koji se može održati u dužem vremenskom periodu;
2. Smanjenje siromaštva;
3. Učešće svih zainteresovanih strana u procesu odlučivanja: dijalog, povjerenje i društveni kapital;
4. Pažljivo upravljanje i očuvanje neobnovljivih resursa;
5. Racionalna/održiva upotreba energije i prirodnih resursa;
6. Minimiziranje otpada, efikasno sprječavanje i kontrola zagađenja, minimiziranje ekoloških rizika;
7. Unapređenje sistema obrazovanja i zdravstva i poboljšanja u pogledu ravnopravnosti polova;
8. Zaštitu kulturnih identiteta.