Turizam u 21. veku (sa SWOT analizom)

Uvod

Dvadeset i prvi vek obeležavaju značajne promene u političkoj, ekonomskoj, tehnološkoj i drugim sferama. Neminovno, odraz ovih promena uočava se i ponašanju potrošača, u ovom slučaju – turiste. Njegove želje i potrebe se menjaju, a menja se i prioritet u njihvom zadovoljavanju. Turizam je način na koji čovek upotpunjava svoje slobodno vreme, oslobađa se stresa, a prvenstveno odmara. Privremenom promenom fizičkog okruženja rada i boravka, čovek stiče iskustva kojima unapređuje svoju ličnost kako na kulturnom, tako i na psihofizičkom nivou. Turizam je intenzivno počeo da se razvija sredinom dvadesetog veka i tu tendenciju ima još uvek.

U 20. veku, težilo se razvoju turizma isključivo zbog ekonomskih koristi (poboljšava se platni bilans zemlje, raste zaposlenost i dr.), ali danas, iako ekonomske koristi i dalje imaju prioritet, raste značaj ciljeva neekonomskog karaktera. Odnosno, sve više država usvaja i sprovodi novi koncept razvoja turizma (koncept održivog razvoja turizma) u čijem centru su ekološki interesi destinacija, dok je profit na drugom mestu. Radom na sprovođenju fenomena održivog razvoja turizma, omogućava se i narednim generacijama da uživaju u prirodnim blagodetima podjednako ili i više nego populacija danas.

Turizam kao delatnost ima svoj kulturni, ekonomski, politički, socijalni, ekološki odraz na društvo. Ekonomski značaj turizma ogleda se u tome što je za mnoge države jedan od značajnijih izvora prihoda. Osim toga, kao privredna grana sa tendencijom pozitivnog razvoja, on pruža mogućnost za zapošljavanje u uslužnom sektoru koji se oslanja na turizam. Njegovim razvojem uporedo i direktno razvijaju se delatnosti koje su povezane za prevoz putnika, za njihov smeštaj, ali i razna tematska mesta koja omogućavaju upotpunjavanje njihovog boravka (muzeji, pozorišta, trgovački centri, nacionalni parkovi i dr.).

Za uspešno bavljenje turizmom neophodno je ispunjavanje prirodnih uslova, odnosno postojanje čiste i nezagađene životne sredine u kojoj on može da se odvija. Broj turista iz godine u godinu raste. Takva tendencija ima i pozitivne i negativne efekte na turističke destinacije. U interesu celokupnog stanovništva planete je da se negativni efekti smanje, za šta su odgovorne vlade, turističke organizacije i sami turisti. Poštovanje svake turističke destinacije imperativ svakog savesnog turističkog subjekta.

Poslednjih godina, poseban značaj imaju „zeleni“ (eko) regioni, odnosno seoska (ruralna) područja. Ona osim odmora i uživanja u čistom, prirodnom i neurbanom okruženju, pružaju mogućnost bavljenja sportsko-rekreativnim turizmom, što je izuzetno značajno današnjem čoveku koji zbog promenjenih navika, načina i uslova života svoje zdravlje svakodnevno izlaže riziku. Posete ovog tipa lokalnom stanovništvu pružaju značajne ekonomske koristi.

Danas se u sociologiji turizma istražuje turista, njegov odnos sa domaćinom, način na koji se organizuje i funkcioniše turistički sistem, kao i efekti poseta u smislu uticaja na život u lokalnoj zajednici, migracija, društvenu patologiju i slično.

Promene u turizmu koje karakterišu 21. vek su značajne i drastčne. Došlo je do smanjivanja masovnog turizma, a povećavanja individualnog. Usluge prevoza danas značajno povoljnije i raznovrsnije i pojednac je sve više u mogućnosti da sebi obezbedi transport do željene lokacije, pritom samostalno odlučujući o vremenu polaska i povratka. Individualna putovanja omogućavaju pojedincu da prema svojim ličnim željama i mogućnostima provode slobodno vreme i ispuni ga željenim sadržajem.

Vremensko trajanje putovanja takođe se menja. Sve više su atraktivnija češća i kraća putovanja, za razliku od 20. veka u kom su putovanja bila duža, ali znatno ređa. Ova promena uslovila je razvoj destinacija koja su geografski bliža metropolama, i ne samo to, ovakva putovanja postala su nov kriterijum za segmentaciju turističke tražnje, a samim tim, stvoreni su i preduslovi za razvoj ovakvog tipa turizma.