Zdravstveni turizam

Здравље је један од мотива који стимулишу туризам и из године у годину постаје важнији одлучујући фактор при избору туристичког путовања. Ову чињеницу очигледно користи већина бања у Европи, која своје тржишне активности фокусира на промоцију модерног здравственог одмора под различитим називима, у којима потенцирају прелазе из пасивног лечења у активан тренинг за тело и душу.

Здравствени туризам представља најуспешнији сегмент словенске туристичке понуде. Изузетне природне лепоте у служби лечења представљају важну предност за словенске бање, на основу којих се развија специфична квалитетна, разноврсна и тржишно занимљива понуда туристичких производа, са којима је конкурентна и на ширем европском и светском тржишту.

Велнес (wellness) туризам повезан је са здравственим туризмом, иако је међу њима важна разлика, код здравственог туризма се ради о деловању и ефикасности различитих природних средстава који су специфични за то микро-околину и које није могуће преместити у другу околину, док wellness туризам гради сопствену понуду на холистичнoм третман здравља, заснован на високом квалитету понуде, индивидуализацији, разноликости, креативности, новим културама и филозофијама, једном речју – уживању.

Термин велнес појавио се у туризму 1989. године у проспектима аустријске бање “BadHofgastein” где су пропагирали нову понуду под слоганом “magicwellness” (магични велнес). Радило се о новој понуди којом су позиционирали одморе у бањама и код класичних одмора.

Медицински или здравствени туризам је заправо путовање људи у друге

земље са циљем примања медицинских третмана у тој земљи.

 У прошлости су људи углавном путовали од мање развијених земаља до развијенијих

како би добили медицинску негу и терапију, што је последица недовољне развијености своје земље.. Међутим, временом се ствари 

мењају и најновији трендови показују обрнуте процесе у којима туристи из развијенијих држава сада путује у земље трећег света. Разлог за овакав преокрет је углавном због значајно мањих трошкова лечења.

Уз овај разлог финансијске природе, треба посебно напоменути да разлози могу

бити и због законских прописа. То јест, ту су и они

правни системи који рецимо  абортус сматрају убиством, а такве интервенције се не могу извести у тој земљи. То туристе из таквих земаља мотивише да ради оваквих медицинских захвата  путују у оне земље где је абортус легализован. Ово је само један од примера у којима правни прописи играју улогу приликом путовања у медицинске сврхе.

ИСТОРИЈА ЗДРАВСТВЕНОГ ТУРИЗМА

У старој Грчкој је било лекара и исцелитеља, али за многе пацијенте последња нада је “бог медицине,” Асклепије. Људи су одлазили у његова светилишта, најпознатије је било у Епидаурусу (Пелопонез) .У старом Риму је било више од 900 купатила, и највеће од њих, Каракалино, и могло је  да прими 3.200 људи одједном. Неке бање из римског доба и данас су активне.

У средњем веку, медицина је била добро развијена у исламским земљама. Постојале су и мобилне клинике за лечење непокретних особа, пацијенти су добијали болничку одећу, а по изласку – и пет златника да им помогне док се не врате редовном послу. 

У османском царству, Хамам наставља традицију купања, боравка у соби са паром и масажом. Његов англосаксонски назив (“турско купатило” или турски бајт) представља грешку једног енглеског посетиоца који је видео још увек активне римске терме и погрешно их протумачио као турски изум.

Од 15 до 17 века, лоши хигијенски услови у Европи подстакли су код богатих интресовање за бање, минералне изворе и морске обале у здравствене сврхе. Прави “бањски туризам” развија се од 18. века, а пракса “узимања лековите воде” често је значила и почетак развоја туризма на таквим местима.

У истом периоду јављају се и први видови таласотерапије  (употреба морске воде у лечењу), док током 19. века многи Енглези путују у топле и суве климе погодне за плућне болеснике и оне који пате од артритиса.