Ugovor o depozitu

Ugovor o ostavi nastaje kada se jedan od ugovarača obaveže drugome da primi određenu stvar na čuvanje na određeno vreme, uz eventualnu naknadu , a drugi se obaveže da stvar preda i eventualno da neku nagradu.
Ugovarač koji se obavezuje da na određeno vreme primi na čuvanje određenu stvar , uz eventualnu nagradu naziva se ostavoprimac ( depozitar), a ugovarač koji se obavezuje da stvar preda drugom na čuvanje naziva se ostavodavac ( ostavilac, deponent ). Stvar koja se predaje na čuvanje obično se naziva predmet ostave.
Baš kao i ugovor o zakupu i ugovor o posluzi i ugovor o ostavi ne predstavlja titulus za prenos, odnsono sticanje prava vlasništva povodom predmata ostave. Ovo je jedna od najbitnijih karakteristika ugovora o ostavi koja ga razlikuje od ugovora o kupovini i prodaji, ugovora o razmeni , ugovora o poklonu i ugovora o zajmu koji predstavljaju titulus za sticanje prava vlasništva.
Kada ostavodavac preda ostavoprimcu predmet ostave na čuvanje , on mu time ne prenosi i pravo vlasništva na tom predmetu već mu je on predat samo u detenciju na određeno vreme bez prava upotrebe.
Ostavoprimac ne stiče nikakvo pravo nad predmetom ostave , nego samo ima dužnost da je čuva. Ugovor o ostavi razlikuje se od ugovora o zakupu i ugovora o posluzi po tome što ostavoprimac nema pravo upotrebe i korišćenja predmeta ostave , dok zakuporimac i poslugoprimac imaju to pravo.
Iz gore navedenog sledi da ugovor o ostavi postoji samo onda kada je čuvanje predmeta ostave osnovna obaveza ugovarača koji je predmet ostave primio, a ne samo sporedna kao što je to slučaj kod ugovora o zakupu i posluzi.
Po svojim karakteristikama , ugovor o ostavi potpada u grupu trajnih, obostrano obavezujućih, teretnih (dobročinih ) i konsensualnih ugovora.
Ugovor o ostavi j e t r a j a n.
– Ugovor o ostavi se može zaključiti na određeno ili neodređeno vreme, u kom slučaju je depozitar dužan da vrati stvar datu na čuvanje kada je deponent bude zatražio. Vreme trajanja ugovornog odnosa između deponenta i depozitara utiče na ukupan odnos dugovanih činidbi.
Ugovor o ostavi j e o b o s t r a n o o b a v e z u j u ć i. – Ovim ugovorom definisane su obaveze i jedne i druge strane ( ostavioca i ostavoprimaoca ). Ostavoprimac ima obavezu da vodi računa o stvari datoj na čuvanje, obaveštava o promenama koje mogu biti štetne i vrati poverenu stvar.
S druge strane, ostavodavac je u obavezi da plati naknadu za čuvanje stvari u sledećim slučajevima: kada je to izričito ugovoreno, kada se naknada može očekivati s obzirom na okolnosti posla i kada se ostavoprimac primanjem stvari na čuvanje bavi u vidu zanimanja.
Pored toga, za ostavodavca može kasnije nastati i obaveza namirenja troškova , odnosno nadoknade štete prouzrokovane u vezi sa čuvanjem stvari.
Ugovor o ostavi j e d o b r o č i n i l i t e r e t a n.
Po pravilu, ugovor o ostavi je dobročin, izuzev situacija kada je nekakva naknada ugovorena ili kada se ona može očekivati s obzirom na okolnosti posla. U slučajevima kada se ostavoprimac profesionalno bavi primanjem stvari na čuvanje, naknada se podrazumeva.