Ugovor o fransizingu

FRANŠIZING – pojam i značaj

Poslednjih decenija došlo je do velike ekspanzije franšizinga na domaćem tržištu. Računa se da samo u SAD više od 550.000 poslovnih jedinica posluje po sistemu franšizinga preko koga se ostvaruju godišnje prodaje vredne više od 800 milijardi dolara. Franšizing se proširio na veliki broj privrednih oblasti i sada je ovaj način poslovanja prisutan ne samo u automobilskoj industriji i servisiranju, proizvodnji i prodaji hrane, ugostiteljstvu, hotelijerstvu, malotrgovinskom i veletrgovinskom poslovanju, nego i knjigovodstvu, oglašavanju, zubarskim i medicinskim uslugama, osiguranju itd. Pored Međunarodnog udruženja za franšizing, osnovanog 1960 godine, nikao je i veliki broj franšizing asocijacija (među kojima su i one u Mađarskoj, Češkoj, Poljskoj, Bugarskoj i Rumuniji) sa ciljem da se utvrde kodeksi i pravila ponašanja u ovoj oblasti i zaštite interesi učesnika.
ŠTA JE FRANŠIZING?
Ugovor o frašizingu je neimenovan ugovor i ne sadrži ga Zakon o obligacionim odnosima (“Službeni list SFRJ”, broj 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, “Službeni list SRJ, broj 31/93).
Spada u kategoriju “novih ugovora” koje je inkubirala autonomna privredna praksa u zemljama SAD i Evrope.
Da bi se razumela suština franšizinga najbolje je komparirati tri defincije franšizinga: Međunarodnog udruženja za franšizing, američkog pravnog stručnjaka Harolda Browna i Pravilo Komisije EE od 1988. o franšizingu:
1. Prema definiciji Međunarodnog udruženja za franšizing (IFA) franšizing je:”Ugovorni odnos između davaoca i primaoca franšize u kome davalac nudi ili se obavezuje da održi trajan interes u poslovanju primaoca franšize u takvim oblastima kao što su know-how i obučavanje, dok se primalac obavezuje da posluje pod zajedničkom firmom, spoljnim izgledom ili postupkom koji pripada davaocu ili ga on kontroliše, kao i da iz svojih izvora uloži osnovni investiconi kapital u poslovanje.”