Ugovor o prevozu stvari u vazdušnom saobraćaju

UVOD
Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko – pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju reguliše pitanja obligacionih odnosa u vazdušnom saobraćaju i to ugovora o prevozu putnika, prtljaga i stvari, obavljanja drugih komercijalnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju, zakup vazduhoplova, ugovora o osiguranju u vazdušnom saobraćaju, zastarelosti potraživanja, svojinsko-pravnih odnosa na vazduhoplovu, postupka izvršenja i obezbeđenja na vazduhoplovu, kao i inspekcijskog i nadzora koji proističe iz potvrđenih međunarodnih konvencija.
U vazdušnom saobraćaju i privrednom poslovanju veliki značaj ima prevoz stvari, pa se i tema ovog rada odnosi na način pravnog regulisanja ove oblasti u našem pozitivnom pravu (važeće pravne propise) odnosno na ugovor o vazdušnom prevozu stvari.

-Ugovori o vazdušnom prevozu-
Obligacioni odnosi u vazdušnom saobraćaju su odnosi koji nastaju iz ugovora o prevozu putnika, ugovora o prevozu robe odnosno stvari, ugovora o medicinskom prevozu i pružanju usluga iz vazduha, ugovora o zakupu vazduhoplova, ugovora o osiguranju u vazdušnom saobraćaju, kao i odnosi koji nastaju u slučaju štete koja se vazduhoplovom u letu pričini trećim licima.
Ovi ugovori moraju biti zaključeni u pismenom obliku.

Ugovorom o vazdušnom prevozu obavezuje se vazdušni prevozilac da obavi ugovoreni prevoz od mesta polaska do mesta opredelenja u ugovoreno vreme, a druga ugovorna strana – naručilac prevoza, odnosno putnik se obavezuje da za obavljeni prevoz plati ugovorenu ili odgovarajuću prevozninu.
Prevozilac je lice koje na osnovu ugovora o prevozu, prevozi putnike i stvari.
Korisnik vazdušnog prevoza može biti u različitom pravnom položaju i imati različita ovlašćenja i obaveze na osnovu i povodom ugovora o vazdušnom prevozu. U tom smislu treba razlikovati sledeća lica:

(1) naručioca prevoza, koje je lice, koje je sa prevoziocem zaključilo ugovor o prevozu;
(2) pošiljalac je lice u čije ime se predaje stvar na prevoz na osnovu ugovora o prevozu;
(3) primalac je lice koje je ovlašćeno da primi stvar u mestu opredelenja posle obavljenog
prevoza;
(4) prevozilac je lice koje na osnovu ugovora o prevozu ima pravo na ugovorenu
prevozninu i
(5) imalac prava je lice koje na osnovu ugovora o prevozu može da prema prevoziocu istakne zahtev.

U vazdušnom prevozu mogu se pojaviti i druga lica sa određenim pravima, ovlašćenjima i obavezama, ali napred navedena lica su najčešća i najznačajnija.

U vazdušnom saobraćaju ugovori o vazdušnom prevozu nisu jedini ugovori kojima se reguliše privredno iskorišćavanje vazduhoplova. U poslovnoj praksi je najvažnija podela vazdušnih
prevoza na međunarodne vazdušne prevoze i na vazdušne prevoze unutar jedne zemlje.
Specifičnosti međunarodnog vazdušnog prevoza uglavnom se ispoljavaju u pogledu posebnog međunarodnog režima vazdušnog saobraćaja i posebne državne kontrole kao i u pogledu
carinskih propisa. Od posebnog je značaja deoba vazdušnog prevoza na vazdušni prevoz stvari
(robe) i vazdušni prevoz putnika i prtljaga.