Uloga menadzera u upravljanju troskovima u novim uslovima

PRIMENA NOVE INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

U epohi nove tehnološke revolucije koja se karakteriše izraženim naučnim, tehnološkim i proizvodnim diskontinuitetom , sve je evidentnije da preduzeća i cela ekonomija mogu da realizuju superiornost na međunarodnom tržištu isključivo uz pretpostavku negovanja akgivnog odnosa prema nauci k tehnologiji, odnosno negovanja krajnje pozitivnog odnosa prema inovacijama i znanju. Rastuća važnost nauke i tehnologije u poslovanju preduzeća, imperativno je uslovila da se pitanje optimalnog upravljanja postavi svom ozbiljnošću pred ekonomsku teoriju.
Ispoljena izrazito velika zainteresovanost nauke, za izučavanje i razvijanje procesa menacmenta u direktnoj je povezanosti sa opštom težnjom ljudi za progresom. Zapaža se da, u svakoj novoj, vremenskoj dimenziji, nauka pridaje sve veću pažnju istraživanjima menadžmenta. Sva ta istraživanja usmerena su na konceptiranje i konstruisanje novih metoda i tehnika menadžmenta.
Ubrzana tehnološka revolucija stvara sve povoljnije uslove za konstruisanje i izgradnju novih tehnologija upravljanja, a menadžment, kao subjekt i objekt nauke poprima njena obeležja, i kao takav nema prostor ni granice.
Odnos prema nauci i znanju, razvoju i kreativnosti danas predstavlja u svetu usvojen kriterijum za diferenciranje. Primena znanja i nauke u rešavanju problema funkcionisanja i upravljanja preduzeća u našim uslovima, podrazumeva povoljno okruženje u kojem se odvija funkcionisanje preduzeća, što podrazumeva odnos prema nauci u globalu, iako stanje u ovoj oblasti nije zadovoljavajuće sa aspekta budućnosti u našim uslovima. Neophodna je izmena ukupnih odnosa prema nauip i naučno-tehnološkom razvoju, kao izuzetno zaačajnom sredstvu transformacije i dostizanju kvalitativnih promena u razvoju društva u celini. Od nauke do primene određenih znanja u praksn se nalaze tehnologije, a područje u kome se tehnologije najbrže usavršavaju i menjaju je područje upravljanja. Uspeti u poslu u kome je tehnologija sve više misaona, a najčešće intuitivna, a manje vidljiva, sa puno rizika traži razvojni menadžment.
Tehnologija, kao determinanta savremenog menadžmenta, je izuzetno aktuelno pitanje, i u nizu istraživanja je potvrđena njihova konkretna međuzavisnost. Ovaj zaključak se temelji na stavu da tehnologija koja je adekvatna za postizanje postavljenih ciljeva, utiče ne samo na modeliranje organizacione strukture, i uspostavljanje načina komuniciranja između delova koji čine organizaciju, već i na poslovne odnose i menadžment koji se razvija u organizaciji kroz formiranje prnncipa upravljanja organizovanim radom.
Tehnologija se kao faktor razvoja menadžmenta u procesu promena može sažeti u nekoliko najznačajnijih tendencija: tehnologija masovne proizvodnje, ekspanzivne tehnologije koje zahtevaju viši stepen podele rada, i ekspertizu, rutinske operacije koje se mogu programirati, tehnologije, odnosno zadaci, sa visokim stepenom međusobne povezanosti, koje zahtevaju pretežno centralizovani cilj upravljanja – rukovođenja. Međutim, tehnologije koje se brzo menjaju, tehnologije pojedinačne proizvodnje kojima je imanentan diskontinuitet, zahtevaju preduzetnički način rukovođenja, timski rad, i decentralizovano upravljanje.
Mirkoprocesorske tehnologije u proizvodnji materijalnih dobara prave revolucionarne promene u razvoju upravljačkih odnosa. U razvijenim zemljama tržišne privrede se to tako odražava na proizvodnju i metodologiju upravljanja, da težište aktivnosti zaposlenih prelazi sa obrade materijala na obradu informacije, a to sve u službi unapređenja procesa upravljanja i rukovođenja u preduzećima.
Tehnologijn se pristupa kao moćnom sredstvu za generisanje konkurentske prednosti i profita preduzeća koje samim tim determiniše sudbinu preduzeća na duži rok i iziskuje pažljivo analiziranje, praćenje i usmeravanje.