Uloga pregovaračkih timova u sprečavanju terorističke akcije

Uvod

Terorizam je postao društveni fenomen. Nikada ranije nije bilo tako raširen itako opasan za stabilnost država i međunarodni poredak. To su svojevremeno bilisporadični incidenti, dok se danas sve češće radi o organizovanom međunarodnomterorizmu, koji ima ne samo prekogranične, regionalne, već i globalne dimenzije.
Teroristički napad na SAD 11. septembra 2001. godine i spektakularno uništenjeTrgovinskog centra u Njujorku, koje je odnelo preko 3.000 života, doneli su objavuglobalnog rata terorizmu. Do tada neviđena koalicija zemalja udružila se u ratuprotiv terorizma širom sveta, a naročito protiv Avganistana i Iraka koji su označenikao glavni nosioci međunarodnog terorizma.Stanovište mnogih država je da nema pregovora sa teroristima. Šta je doprinelotakvom stavu?
U globalnom kontekstu stvorena je veza između pregovora sa teroristimai odnosa između SAD-a i SSSR-a u periodu hladnog rata. Generalno, gledište spoljnepolitike SAD-a je bilo da nije pametno voditi pregovore sa SSSR-om, jer lideridržava jedni u druge nemaju poverenja, a samim pregovaranjem pokazuju svoju slabostprema suprotstavljenoj strani. Ova politika je bila kritikovana i sa pregovaranjem sezapočelo dolaskom predsednika Niksona. Međutim, to je bilo neiskreno pregovaranjesve do perioda detanta, koji je počeo krajem 60-tih i poklapa se sa uzdizanjemmeđunarodnog terorizma i labavije politike prema SSSR-u koji se smatrao razlogomza napredak terorizma kao instrumenta protiv ekspanzije osvajanja sa zapada.
Nakontoga, desilo se da se čvrsta politika nepregovaranja na relaciji Istok-Zapad prenelai na terorizam i pregovori u ovoj oblasti su anatemisani.Cilj pregovaranja je da svi učesnici, u izvesnom smislu, budu pobednici.
Kad je rečo međunarodnim sukobima ili o sukobima sa teroristima, mnogi prenaglašavajuobjektivnu suštinu konflikta, smatrajući da strana u sukobu može ili da pobedi ilisve izgubi. Uravnoteženi pristup analizi konflikta iziskuje uzimanje u obzir isubjektivne dimenzije, koja proističe iz nerazumevanja suprotstavljenih strana. Odnosdržava prema terorističkim organizacijama nije uvek zasnovan na objektivnoj proceninjihovog delovanja i opasnosti, već je često rezultat, trenutnih, krajnje pragmatičnihpolitičkih interesa.

1.Mere za suprotstavljanje terorizmu

Opšte mere koje se preduzimaju u cilju sprečavanja i suzbijanja terorizma mogubiti unutrašnjeg i međunarodnog karaktera, odnosno unutrašnje i međunarodne mere.
Države i međunarodna zajednica pokušavaju da koriste razne instrumente usuprotstavljanju savremenom terorizmu.
Unutrašnje mere mogu biti političkog, pravnog i operativnog (obaveštajnog,kriminalističkog i vojnopolicijskog) karaktera, odnosno preventive, represivne iborbene mere.
Unutrašnje mere političkog karaktera podrazumevaju promene u sistemu države idruštva. Protiv terorističkih aktivnosti mora se, najpre, boriti samim sistemomdržave i društva, njegovom snagom, kvalitetom, vitalnošću, demokratičnošću koja senalazi u njegovoj osnovi, pravnom državom, daljim razvojem sloboda i prava građana,te učvršćivanjem tih odnosa u svim oblastima društvenog života. Ukoliko jedemokratsko društvo etički, ekonomski i organizaciono jače i stabilnije – ukoliko seono oseća odgovornijim za proces zaštite društva i ukoliko se smanjuje mogućnostjavljanja terorističkih aktivnosti.
Mere političkog karaktera podrazumevaju iusvajanje kvalifikacija o terorističkom karakteru pojedinih organizacija,koordinaciju aktivnosti svih državnih i društvenih kapaciteta za suprotstavljanjeterorizmu.Sa pravnog stanovišta mere se odnose na propisivanje i poštovanje odgovarajućihunutrašnjih pravnih normi. Represivne aktivnosti predstavljaju ukupnu kaznenupolitiku koju država sprovodi u suprotstavljanju terorizmu.
Represivne mere sutakođe bitne jer države u svojim zakonodavstva inkriminišu terorističke akcije idruge njihove aktivnosti, pa se na osnovu unutrašnjeg zakonodavstvima stvaramogućnost i obaveza da se svaka država na svojoj teritoriji bori protiv terorizma. Zauspešno suprotstavljanje terorizmu neophodno je prilagođavanje pravnih propisasavremenim tendencijama i pretnjama koje se pred državu postavljaju.
Unutrašnje mere u operativnom smislu vezuju se za obaveštajni, kriminalističkii vojnopolicijski aspekt delovanja. U preventivnim antiterorističkim aktivnostimadaje se poseban značaj obaveštajnim službama i agencijama. Obaveštajni aspekt podrazumeva prikupljanje, procenjivanje i analitičku obradu informacija o delovanjuterorističkih organizacija radi informisanja državnog rukovodstva, infiltraciju istvaranje operativnih pozicija među teroristima, kao i vrbovanje članovaterorističke organizacije na saradnju.
Kriminalistički aspekt se svodi nadokazivanje i krivičnopravni progon terorista