Muzikalnost – apsolutni i unutrašnji sluh

Ispitivanje muzičkih sposobnosti moguće je izvršiti uz pomoć osmišljenih grupa zadataka i zahteva koji se postavljaju pred kandidata. Međutim kad god se postavi pitanje: – Šta je to muzikalnost? – onda tek izlazi na videlo koliko je ovu kategoriju teško u potpunosti i sažetosti opisati. Da je to tako pokazuje i primer čuvenog psihologa Arnolda Bentlija koji pokušava da pojednostavi tumačenje muzikalnosti napisavši ,,Muzikalnost je ona karakteristika ili više njih koja odvaja muzikalne osobe od nemuzikalnih”. Takođe u muzičkom leksikonu piše da je ,,muzikalnost je svojstvo čoveka da može slušno shvatiti, zapamtiti i reprodukovati ritmičke, melodijske i harmonske elemente muzike”. Kod muzikalnosti razlikujemo dve bitnosti:
1. Snagu ili intezitet muzikalnosti, i
2. Vrste ili komponente muzikalnosti.
Druga bitnost muzikalnosti obuhvata tri različite vrste komponenata: ritmičku, melodijsku i harmonsku, prema kojima i ljude delimo na ritmičare, melodičare i harmoničare. Kako bi dalje uspešno opisali muzikalnost još jasnije nadogradili odgovor i razlikovanje termina: sluh – muzikalnost, Zorislava Vasiljević je u vezi ovog drugog pojma naglasila još jednu bitnu karakteristiku: ,, Sluh i muzikalnost su dve izdvojene komponente jedne iste celine. Pod sluhom se podrazumeva sposobnost preciznog reagovanja glasom na zadate tonske visine, a pod muzikalnošću estetski izražajni momenat pri interpretaciji.” Zorislava naglašava da termin ,,sluh” nije pogodan zato što podrazumeva opažajne i reproduktivne sposobnosti iz prostog razloga što se u praksi nije pojavio poseban termin za reprodukciju.