Upotreba slučajeva

Upotreba slučajeva je tehnika otkrivanja zahteva koja je prvi put uvedena u Metodi predmeta (Jacobson et al., 1993). Oni su postali fundamentalna karakteristika jedinstvenog jezika za modeliranje. U najjednostavnijem obliku, upotrebni slučaj identifikuje aktere uključene u interakciju i naziva vrstu interakcije. Ona je sada dopunjena dodatnim informacijama koje opisuju interakciju sa sistemom. Dodatne informacije mogu biti tekstualni opis ili jedan ili više grafičkih modela poput UML sekvence ili državnih grafikona.
Korišćeni slučajevi su dokumentovani pomoću dijagrama slučaja upotrebe na visokom nivou. Set upotrebe slučajeva predstavljaju sve moguće interakcije koje će biti opisane u sistemu zahtevima. Predstavljeni su akteri u procesu, koji mogu biti ljudski ili drugi sistemi kao štapići. Svaka klasa interakcije je predstavljena kao imenovana elipsa. Linije povezuju aktere sa interakcijom. Opciono se mogu dodati strelice ili linije koje pokazuju kako se interakcija pokreće. To je ilustrovano na slici 4.15, što pokazuje neke od slučajeva upotrebe za informacioni sistem pacijenta.
Ne postoje čvrsta i brza razlika između scenarija i slučajeva upotrebe. Neki ljudi
smatraju da je svaki slučaj korišćenja jedan scenario; druge, kako je predložio Stevens
i Poolei (2006), inkapsuliraju skup scenarija u jednom slučaju korišćenja. Svaki scenario je jedna nit kroz slučaj upotrebe. Stoga bi bio scenario za normalnu interakciju plus scenario za svaki mogući izuzetak. U praksi možete, koristite ih na bilo koji način.
Korišćeni slučajevi identifikuju pojedinačne interakcije između sistema i njegovih korisnika ili drugih sistema. Svaki slučaj upotrebe treba dokumentovati sa tekstualnim opisom. Ove onda mogu povezati sa drugim modelima u UML-u koji će razviti scenario više
detalja. Na primer, kratak opis predmeta za korištenje konsultacije Slika 4.15 može biti:
Sastavljanje konsultacija dozvoljava dva ili više doktora, koji rade u različitim kancelarijama, da istovremeno pogledaju isti zapis. Jedan lekar započinje konsultacije od strane odabira ljudi uključenih iz padajućeg menija doktora koji su na mreži. Snimak pacijenta se zatim prikazuje na njihovim ekranima, ali samo na početku lekar može urediti zapis. Pored toga, stvoren je tekstovni prozor za ćaskanje kako bi se koordinisale radnje. Pretpostavlja se da je telefonska konferencija za govornu komunikaciju zasebno podešena.
Scenariji i slučajevi korišćenja su efikasne tehnike za izjašnjavanje zahteva zainteresovane strane koje direktno interaguju sa sistemom.