Upravljanje rizikom o osiguranju

1. Uvod
U svakoj ljudskoj radnji koja je svesno preduzeta cilj je očekivan i unapred definisan. Rizik kao pojam u datom trenutku asocira na mnoge pretpostavke, u zavisnosti sa kojeg aspekta ga posmatramo, odnosno analiziramo. Ne postoji jedna za sve prihvatljiva defincija rizika, bilo da je posmatramo sa teorijskog ili pak praktičnog aspekta osiguranja. Sam rizik proistovećujemo sa nastupanjem jednog ekonomski štetnig događaja. To je ujedno osnovna i našira deifinicija rizika. Požar.poplava,sudar,udar,krađa,razbojništvo su događaji koji asociraju i čine rizik u osiguranju. U stvari, ovde imamo u vidu opasnosti koje ugrožavaju imovinu i sam život ljudi, bilo da ih posmatramo u kvalitativnom ili kvantitativnom smislu.
Da bi rizik postojao u osiguranju mora da:
– rizik bude moguć
– njegovim nastupanjem izaziva ekonomsku štetu
– rizik mora biti neizvestan
– rizik mora biti slučajan
Rizik je odstupanje od očekivanog ako postoji više alternativa, a jedna od njih je nepovoljna.
2. Upravljanje rizikom
Prisustvo rizikom ne može se neutralisati pa pojedinci i preduzeće traže puteve njegovog rešavanja. Rizici fundamentalne prirode rešavaju se putem kolektivnih napora društva. Iako društvo može pomoći da se olakša teret rizika u mnogim oblastima, postoje neki rizici za koje su odgovorni pojedinci.
Postojanje rizika je,izvor osećanja nelagodnosti kod najvećeg broja ljudi, a prateća neizvesnost stvara strah i zabrinutost. Pošto je rizik nepoželjan i neprijatan, racionalna priroda čoveka navodi da nešto učini po tom pitanju. Posledica ostvarenja rizika rešavaju se na nekoliko načina, od kojih su najvažniji sledeći:
• izbegavanje
• zadržavanje
• prenos
• podela
• umanjenje
• preventiva
• represiva