Upravno pravo

1.Nacelo zakonitosti
Organi uprave resavaju na osnovu zakona,vode upravni postupak i donose resenja na osnovu zakona. Potpuno su vezani zakonom. Tako reci,uprava radi samo ono sto pise u zakonu,mora da radi ono sto pise u zakonu i ne sme da radi nista sto ne pise u zakonu. Za upravu je zakon izvor svih ovlascenja. Jedino odstupanje od nacela zakonitosti u radu uprave jesu diskrecione ocene-tu donosilac akta ima slobodu izbora u skladu sa principom celishodnosti. Povreda nacela zakonitosti je sankcionisana tako sto se akt moze ponistiti,izmeniti ili ukinuti. Na povredu stranka moze ukazati zalbom,odnosno tuzbom i vanrednim pravnim sredstvima.

 
2.Nacelo zastite prava gradjana i zastite javnog interesa
Ovo nacelo se prema ZUP-u sastoji iz tri elementa:
1.U Zakonu je predvidjena opsta obaveza da onaj ko vodi upravni postupak omoguci strankama da sto lakse ostvare i zastite svoja prava i pravne interese,ali da to ne ide na stetu drugih lica,niti na stetu javnog interesa.
2.Organ koji vodi postupak ima duznost da upozori stranku kada smatra da ima osnova za ostvarivanje nekog njenog prava ili pravnog interesa.
3.Kada se upravnim aktom namecu neke obaveze,organ ima duznost da prema strankama odredi one mere koje su propisima predvidjene,a koje su za stranke povoljnije,ali da se pri tom i tim povoljnijim merama postize cilj zakona.

3.Nacelo efikasnosti
Organ koji vodi postupak treba da obezbedi uspesno i kvalitetno ostvarivanje prava i pravnih interesa stranaka. Ovo nacelo nije sankcionisano,ono je tek deklarativnog karaktera i kao takvo treba da utice na svest sluzbenog lica. Povreda ovog nacela mogla bi voditi disciplinskoj odgovornosti sluzbenog lica,ali se to u praksi ne desava. Kriterijumi efikasnosti su po prirodi nedefinisani i promenjivi,npr.brzo nije uvek i efikasno. Zato je i tesko sankcionisati ovo nacelo. Moglo bi se reci da je ovo nacelo nesto kao optimalni odnos nekih elemenata:vremena,troskova,stepena zastite prava stranaka i javnog interesa. Zato je postupak efikasan kada je sproveden uz najbolji odnos vremena,troskova,stepena zastite prava stranaka i javnog interesa,sto je razlicito u svakom konkretnom slucaju. Teorijski posmatrano pod efikasnoscu se podrazumeva najbolji odnos izmedju postavljenog cilja i njegove realizacije

.
4.Nacelo istine
Znaci da se u upravnom postupku moraju utvrditi pravilno i potpuno sve cinjenice koje su vazne za donosenje zakonitog i pravilnog resenja. Organ uprave je pri tom slobodan da sam odluci kako ce i koje ce cinjenice utvrditi. ZUP predvidja i mogucnost eventualnog odstupanja od ovog nacela: 1.Zbog poravnanja stranaka-slucaj kada se stranke sporazume o sporu umesto da organ koji vodi postupak odluci. Moguce je da se stranke dogovore tako da to ne odgovara istini,i tada se sluzbeno lice ne sme u to mesati,osim ako se time ugrozava pravo nekog treceg lica ili javni interes. Ovo je retkost u upravnom postupku,jer upravni postupak je po pravilu jednostranacki postupak. 2.Zbog postojanja zakonskih pretpostavki je moguce da se eventualno odstupi od istine. Pretpostavka se smatra istinitom dok se ne dokaze suprotno,a ako se ne dokaze suprotno,ona ce se uzeti kao istina. 3.Zabrana promene na losije-rec je o zabrani preinacenja na stetu zalioca. Drugostepeno resenje ne sme po zalioca biti losije od prvostepenog resenja,cak i kada bi nacelo istine to zahtevalo. I ovo je veoma retko,posto je preinacenje ipak moguce kod upotrebe vanrednih pravnih sredstava.