Ustav i pravo

1. Pojam I znacaj pravne drzave:
Drzava je nastajala u borbi da opravda sebe I otrgne se od uticaja raznih sila koje su stajale nad njom I nastojale da je sputaju I ogranice u postojanju I delovanju. U tom nastojanju doslo se I do pojma o njenom suverenitetu I shvatanja da je njena vlast jaca I visa od svih drugih (bozje, crkvene I svih drugih) I da je ona neprikosnovena I neogranicena. Vremenom drzava je izasla iz senke svih tih vlasti I njena vlast je proglasena kao najvisa, visa od svih drugih vlasti. Tako je jacala I uzdizala se drzava, jacanjem svoje moci pa I svemoci. Tada se stvorio problem kako se od nje zastiti. Trebalo je postaviti joj granice koja ona nece smeti da predje kako ne bi postala opasna po coveka. Dok se Platon zanosio idealnom drzavom, dotle su se prestavnici liberalne I individualisticke filozofije I doktrine tu granicu drzavnoj vlasti videli u ljudskim pravima. Osim idealne drzave I zastite putem ljudskih prava,postoji I druga moc da ogranici drzavna vlast, tj njena zloupotreba I svemoc. Ta moc bi bila “vladavina prava”. Ova teorija pa I ideja vladavine prava razvile su se u pravcu ogranicavanja drzavne vlasti stvaranjem pravnih I politickih srestava kojima bi se ona ogranicavala. Ova ideja je jako stara I seze do antickih vrememna I do samog Aristotela. Ona je pak proizasla iz liberalne filozofske tradicije koja je pomogla u stvaranju gradjanskog drustva. U tom liberalnom I gradjanskom smislu pravna drzava je znacila slobodu od apsolutne monarhije I stecenih prava koju su uzivali samo povlasceni stalezi. Vladavina prava je objavila pobedu razuma I postala demokratski I humanisticki ideal I cilj. Vladavina prava je evropsko dostignuce, njena borba je povedena u engleskoj jos u srednjem veku, a kulminirala je slavnom revolucijom s kraja 17 og veka koja je uspostavila ustavnu monarhiju I ojacala parlamentarnu demokratiju. Engleski pravni pisac Dajsi je prvi upotrebio ovaj pojma I izraz kao suprostavljanje svakoj arbitrarnoj I samovoljnoj vlasti nad pojedincem. Dok je vladavina prava anglo americka koncepcija, dotle je pravna drzava vise kontinetalna evropska ideja, no bez obzira na razlicite termine obe imaju isto pojmovno I demokratsko znacenje pa ih ne treba odvajati ili razlikovati.

2. Pojam ustavnosti I zakonitosti

Ustavnost i zakonitost su bitni pravni principi bez kojih nema pravne drzaave- oni su uslov ali I njeno sredstvo (instrument) njenog ostvarivanja. U pravnom smislu ustavnost I zakonitost oznacavaju da pravni poredak ima odredjena svojstva i kvalitet- da je u njemu uspostavljen primat superiornosti ustava I zakona nad svim ostalim nizim pravnim aktima I propisima. Ustav kao najvisi zakon zemlje je osnova svakog pravnog poretka osnovna norma iz koje proisticu sve ostale norme I akti. Tako su ustav I zakon osnov stvaranja I vazenja svih pravnih akta I normi ali i materijalnih radnji.
Po svom odnosu prema ostalim pravnim aktima ustav I zakon su pojave iste vrste jer obezbedjuju pravnu hijerarhiju I uskladjenost svih pravnih akata
No, ustavnost I zakonitost ne izrazava samo odgovarajjjucu strukturu I harmonicnost pravnog poretka, ona ukazuje I na pojavu samog ustava- njegovo postojanje I donosenje ili tzv. Proces konstitucionalizma.
3. Ustavnost kao pravni I politicki princip

U pravnom smislu, kao pravni I politicki princip, ustavnost izrazava postojanje ustava kao formalnopravnog akta najvece pravne snage I strukturu pravnog poretka koja iz toga proizilazi. Ustavnonst znaci da je pravni poredak zasnovan na hijerarhiji opstih pravnih akata I na njihovoj medjusobnoj uskladjenosti. Ustav je na vrhu piramide svih pravnih akata I ima najvecu pravnu snagu. Svi drugi akti su nize pravne vrednosti I u njemu nalaze svoje granice I dobijaju svoja ovlascenja. Ova uskladjenost pravnih akata od visih prema nizim moze biti formalna I sadrzinska. Formalna je kada su zakoni I svi drugi pravni akti uskladjeni sa usyavom u pogledu forme, odnosno da su doneti od strane ustavom predvidjenog organa zakonodvanog organa. U sadrzinosmo smislu ova uskladjenost podrazumeva saglsnost zakona I drugih akata sa ustavom u pogledu njegove sadrzine. Ustav sadrzi uopstene odredbe koje zadrze odredjene naloge I direktive koje zakoni moraju da postuju. U politickom smislu ustavnost je uslov postojanja demokratskog politickog poretka u kome se postuju pravila politicke igre. Francuz erik vajl na politicke sisteme gleda kao na ustavne sisteme I razlikuje ih prma tome da li jedna zemlja ima ustav ili ne I da li je demokratski tj donet od naroda ili nedemokratski tj nametnut oktroisan.