Ustavno pravo

USTAV KAO OSNOVNI IZVOR USTAVNOG PRAVA
POJAM USTAVA

Normativni pojam ustava :

– Ustav u formalnom smislu (osnovni zakon koji ustanovljava organizaciju države i propisuje prava građana; akt na osnovu kojeg se upravlja zemljom, koji građanima dodeljuje prava i odgovornosti a državnoj vlasti ovlašćenja i dužnosti. Prema postupku donošenja određuje se kao skup pravila koja se donose i menjaju po postupku težem od postupka za donosenje običnih zakona; za njega je sinonim čvrst ustav kao što je naš. To je formalni pisani akt najjace pravne snage.)

– Ustav u materijalnom smislu (Određuje se prema sadržini pravila koja su od najveće važnosti za državu a odnose se na organizaciju drzavnih vlasti i ljudska prava, teritorijalnu organizaciju države. To je akt koji uređuje međusobne odnose između vlasti u državi i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave.)

Ustav u materijalnom smislu je ustavni zakon za sprovođenje ustava, zakoni, uredbe Vlade kojima se izvršavaju ti zakoni itd.

– Sociološki pojam ustava (po Lasalu je to realni, fakticki odnos sila koji postoji u jednom društvu. To je stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba.)

– Politički pojam ustava (određuje se prema stvarnom odnosu države i društva. Prema Levenstajnu ne moze se očekivati da nosioci državne vlasti sami sebe ograničavaju u cilju zastite gradjana od zloupotrebe vlasti. Ustav je akt institucionalizacije i objektivizacije vrsenja drzavne vlasti.)

Ustav je osnovni instrument kontrole drzave. buduci da ogranicava drzavnu vlast, fakticki stavljajući je pod kontrolu.

Bosina potpitanja: 1) normativni pojam ustava, 2) ustav u materijalnom smislu, 3) ustav u formalnom smislu

MATERIJA I SVOJSTVA USTAVA

Materiju ustava čine pitanja koja ustav reguliše, drugim rečima to je predmet ustava tj. sadrzina ustava (materia constitutionis). Po teoretičarima postoji nekoliko osnovnih shvatanja.

Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava, ogranizaciia, funkcionisanje i odnosi kako državnih vlasti međusobno, tako i između države i njenih teritorijalnih jedinica, i granice drzavnoj vlasti koje se uspostavljaju ljudskim slobodama i pravima.

Prema S. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz.vlasti i one kojima se jemce licne slobode gradjana, te bi stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinca naspram države i nezavisnost pojedinih vlasti jedne naspram druge.

Prema Kelzenu obuhvata norme kojima se reguliše zakonodavni postupak. Ustav sadrži pravila koja se tiču organa koji treba da donesu zakone i postupka za donošenje zakona, ali u određenoj meri određuje i sadržinu budućih zakona. Takođe ustav može sadržati i propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast, ali oni nisu deo ustava u materijalnom smislu, nego deo krivicnog, građanskog, procesnog ili upravnog prava.

Prema drugom shvatanju, ustav se vezuje za stvaranje prava u jednoj zemlji, opstih pravnih normi, zakona, obuhvata norme kojima se urejuju ova pitanja.

Prema trećem shvatanju ideopoklonika u politickom smislu, materiju ustava cini sistem stvarnog ograničenja državne vlasti.

Prema četvrtom shvatanju materiju ustava cini odnos između nosilaca vlasti i onih nad kojima se vlast vrši, prilikom stvaranja državne volje tj. process vrsenja vlasti.
…………………………………………………………………………………………………………………………..

Imamo par pravnih i par nepravnih svojstava ustava u formalnom smislu.

Pravna svojstva su da je to osnovni zakon i najvisi opsti pravni akt, a nepravna da je to programsko-deklarativni i ideolosko-politicki akt.

Osnovni zakon je zbog toga što ga donosi poseban ustavotvorni organ i njime se predviđaju zakonodavi organi i zakonodavni postupak, sadrži apstraktnija prava pravila od onih koje sadrži zakon i obuhvata najširu materiju pravnog normiranja (mat.constitutionis).