Ustavno pravo

TEORIJE O FUNKCIJAMA DRZAVNE VLASTI

Iako je jedinstvena tj.celovita drzavna funkcija se moze podeliti na pojedine svoje funkcije. Izraz “funkcija” se upotrebljava kao delatnost koja je organizovana I predodredjena za ostvarivanje jednog cilja. Drzavne delatnosti su usmerene na stvaranje zakona, upravnog akta I presude I te delatnosti predstavljaju funkcije drzave. Drzavna vlast se vrsi brojnim I razlicitim oblicima delatnosti drzave odnosno drzavnih organa ciji su konacni izrazi razliciti, pa time I razlicite drzavne funkcije.

Dualisticke teorije – sustinu drzavne vlasti vide u naredjivanju I izvrsavanju. Postoji samo donosenje opstih pravnih normi I njihovo primenjivanje u drustvenom zivotu, odnosno njihovo izvrsavanje. Jedna drzavna vlast propisuje opsta pravila ponasanja I to je zakonodavna vlast, a druga ta pravila izvrsava I to je izvrsna vlast. Tako neprecizno odredjena izvrsna vlast apsorbuje I upravnu I sudsku vlast I one predstavljaju dve vrste izvrsavanja zakona.

Najpoznatiji teoreticari su: Dzon Lok, Zan Zak Ruso I Hans Kelzen

Trijalisticke teorije – drzavnu funkciju dele na tri grupe: zakonodavnu, izvrsnu I sudsku. Kritika dualistickih teorija vezna za izvrsnu vlast sa svojim podvlastima (upravna I sudska) je ta da se upravna vlast toliko razlikuje u materijalnom pogledu od sudske, da to povlaci I samu organizaciju I postupak, kao I razlicitu prirodu akata u kojima se te dve vlasti ishode. To povlaci, prema trijalistickim teorijama, umesto da pripadaju jednog vlasti (izvrsnoj) one se dele na dve posebne vlasti koje postoje zajedno sa zakonodavnom vlascu.

Najpoznatiji teoreticari su: Sarl Monteskje, Pol Laband , Georg Jelinek.

Kvadrijalisticke teorije – pored pomenute tri vlasti (zakonodavne, izvrsne I sudske) treba razlikovati I cetvrtu, izvrsnu u uzem smislu ili izvrsno politicku vlast. Pri tome je rec o posebnoj vrsti vlasti koja se ne uklapa ni u jednu postojecu vlast. Tu cetvrtu vlast teoreticari najcesce nazivaju “funkcijom vlade”.

Najpoznatiji teoreticari su: Benzamen Konstan, Oto Majer.

Treba praviti razliku izmedju ovih teorija I teorija koje u okviru izvrsne vlasti prave podelu na vladu I upravu. Kod ovih teorija, uprava se obicno odredjuje kao izvrsavanje zakona tj. drzavna funkcija svakodnevne primene zakona na pojedinacne slucajeve, a funkcija vlade se odredjuje kao nadzor nad ocuvanjem ustava I njegovom primenom, kao I nad funkcionisanjem najvaznijih javnih sluzbi. Funkcija vlade se sastoji u izvrsavanju dispozicija ustava I vrsenju slobodne delatnosti koja nije regulisana pravom, a funkcija uprave se sastoji u izvrsavanju dispozicije zakona I vrsenju slobodne ocene koja je priznata pravnim poretkom.