Uticaj Johana Fridriha Herbarta u formiranju pedagogije kao samostalne nauke

S pojavom normativne pedagogije nemačkog klasika pedagogije Johanna Fridriha Herbarta pedagoška naučna misao ulazi u fazu konstituisanja pedagogije kao nauke o vaspitanju mladih. On je već na početku svoje univerzitetske karijere 1802. počeo da predaje pedagogiju kao samostalnu naučnu disciplinu i izdejstvovao je da Katedra pedagogije stekne ravnopravni status sa ostalim katedrama. Razvio je pedagoški sistem koji se oslanja na druge nauke, a pre svega na etiku i psihologiju. Etika, po njegovom uverenju, određuje ciljeve vaspitanja, a psihologija ukazuje na načine i sredstva vaspitanja. Dao je veliki doprinos i usavršavanju didaktike. On je prvi artikulisao nastavni proces i nastavni čas, dajući im stogo određenu psihološku i logičku strukturu.