Vaspitanje

1.1. VASPITANJE

Vaspitanje je karakteristično za sva društva i za sve epohe ljudskog razvoja.Sa kolena na koleno prenosila su se životna i radna iskustva, pa je tako prenošeno, odabirano i uopštavano i iskustvo o načinima vaspitanja.Ne postoji ljudsko društvo bez vaspitanja,niti vaspitanja bez ljudskog društva.
Vaspitanje je karakteristično za ljudsko društvo samim tim predstavlja i deo njegove specifične delatnosti.Pojam vaspitanja obuhvata ukupnost svesnih i planskih pedagoških uticaja koje su u odredjenom trenutku usmerene na odredjenu ličnost.
Vaspitanje se vrši svesnim postupanjem sa odredjenom namerom i utvrdjenim ciljevima karakterističnim samo za čoveka.
Osnovne karakteristike koje odlikuju vaspitanje kao društvenu delatnost jesu:

a) svesnost
b) celishodnost
c) sistematičnost
d) organizovanost

Celishodnost se ogleda u izboru i formulisanju ciljeva vaspitanja,svesnost u promišljenosti i nameri da se u razvoju ličnosti izaberu najbolji putevi, načini i sredstva, a sistematičnost i organizovanost u razradjenosti čitavih sistema institucija i modela vaspitanja prilagodjenih specifičnim uslovima sredine i karakteristikama pojedinca.
2.1. OSNOVNI FAKTORI U VASPITANJU

1. INTENCIONALNOST – namernost vaspitanja, jasno postavljeni ciljevi, namerni vaspitni uticaj; svesna , planska i organizovana delatnost.
2. DRUŠTVENO-ISTORIJSKA KATEGORIJA –u vaspitanju se uočavaju sve promene koje se dešavaju u razvoju društva
3. DRUŠTVENO- GENERACIJSKA POJAVA –povezuje generacije prenoseći najveće civilizacijske vrednosti iz ranijih perioda
4. KLASNI, BESKLASNI I STALEŠKI KARAKTER- uvek je izražavalo karakter klase na vlasti
5. DRUŠTVENO-POLITIČKI KARAKTER- povezanost vaspitanja sa politikom; nije sporan ali je sporan karakter politike u čijoj je funkciji vaspitanje
6. SISTEMATIČNOST I ORGANIZOVANOST VASPITANJA – svako intencionalno vaspitanje je organizovano i sistematično , ostvaruje se kroz različite društvene institucije

3.1. TEORIJE O POREKLU VASPITANJA
Teorija nativizma
-čovek je produkt nasledja. Deca se ponašaju slično svojim roditeljima. Spoljasnji faktori ne mogu ništa izmeniti, jer su mogućnosti vaspitanja unapred odredjene nasledjem.

Teorija empirizma
-čovek je produkt vaspitanja. Čovek nije nista drugo do ono što od njega čini vaspitanje. Razlike koje nastaju medju ljudima su proizvod delovanja društvene sredine i vaspitanja.

Teorija konvergencije
-nasledni elementi postoje su dispozicije i one su uslov razvitka. Bez dispozicija vaspitanje nije moguće, kao sto ni dispozicije bez vaspitanja nemaju značaj. Ova teorija zanemaruje vlastitu ulogu i aktivnost jedinke (vaspitanika) i shvata ga objektom u procesu vaspitanja.

Multifaktorska teorija
-na razvitak čoveka utice nasledje, društvena sredina i vaspitanje, al i vlastita svesna aktivnost. Čovek je svesni i aktivni učesnik u menjanju društvene sredine i sebe samog.

Vaspitanje ima svoje granice i mogućnosti i u direktnoj je zavisnosti od urodjenih dispozicija, od društvenih uslova u kojima se živi, raste i razvija i od vlastite aktivnosti jedinke, odnosno od nasledja,socijalnih faktora i vlastitog odnosa.