Više biljke

Uvod
Više biljke se od nižih biljaka razlikuju po mnogim osobinama. U životnom ciklusu svake individue izražena je smena generacija. Dominantna generacija je sporofit koji je visoko diferenciran sa oformljenim stablom, listovima i korenom, izgrađenim od funkcionalno različitih tkiva.
Biljni organizmi koji su okarakterisani postojanjem tkiva i organa nazivaju se više biljke (Cormophyta). Nadrazdeo Cormophyta je podeljen na razdele: Bryophyta (mahovine), Rhyniophyta (rinije, izumrle više biljke), Lycopodiophyta (prečice), Equisetophyta (rastavići), Polypodiophyta (prave paprati), Pynophyta (golosemenice) i Magnoliophyta (skrivenosemenice).

2.1. Opšte karakteristike viših biljaka (Cormophyta)
Provodna tkiva zajedno sa mehaničkim tkivima i parenhimom grade fibrovazalne snopiće, ujedinjene u centralnom cilinidru ili steli. Meristemska tkiva su lokalizovana, terminalno i bočno, što omogućava rast, debljanje i grananje. U pokoričnim tkivima nastale su stome i lenticele radi razmene gasova i odavanja suvišne vode. Neke vrste dostižu starost i do 6000 godina, a sve vrste se odlikuju stalnim uvećanjem svoga tela. Autotrofni su organizmi. Hloroplasti su najčešće diskoliki ili sočivasti, sa pigmentima hlorofilom a i b, ksantofilom i karotinom. Rezervna materija im je najčešće u obliku skroba. Polno se razmnožavaju, najčešće oogamno, a postepeno su sve više postajale u procesu razmnožavanja nezavisne od prisustva slobodne vode.
Više biljke su geografski veoma rasprostranjene. Najveći broj i vrsta i individua uspeva u tropskim predelima, a broj im rastom geografskih širina opada. U severnoj hemisferi više biljke dospevaju do Grenlanda do 83° širine, a na Himalajima ih ima i na 6000 m visine. Uspevaju na skoro svim staništima, osim u pustinjama i oblasti pod večitim snegom i ledom. Većina raste na kopnu, ali su neke sekundarno prešle na život u vodenoj sredini, slatkoj vodi.
Više biljke igraju značajnu ulogu kao izvori hrane čoveka i životinja i u snabdevanju građevinskim materijalom i gorivom. One su od značaja za očuvanje tla i održavanje životinjskog sveta i čoveka. Neke vrste se upotrebljavaju u tekstilnoj industriji (pamuk, konoplja, lan), farmaceutskoj industriji, hortikulturi i dr.

2.2. Razdeo Bryophyta (mahovine)
Među višim biljkama mahovine čine odvojenu grupu. Starost mahovina se potvrđuje fosilnim nalazima. Mahovine su višegodišnje zeljaste biljke. Sve mahovine su niskog rasta. One se odlikuju prostom unutrašnjom organizacijom. Gametofit mahovina prima na sebe ispunjavanje osnovnih vegetativnih funkcija: fotosintezu, snabdevanje vodom i i mineralna ishrana čitave biljke. Iz jednoćelijske spore mahovina izrasta gametofit. Prvo se razvija višećelijska granata tvorevina u obliku konca ili pločice – protonema na kojoj se začinje nekoliko pupoljaka. Iz pupoljaka kod jednih mahovina izrastaju pločasti, kod drugih lisnati izdanci. Kod jetrenjača pločasti ili lisnati izdanci nastaju bez pupoljaka. Ako se na protonemi razvije veliki broj pupoljaka onda nastaje krupniji ili sitniji busen razvijenih individua. Mahovine se mogu podeliti na jednodome i dvodome. Kod jednodomih polni organi se obrazuju na istim individuama, a kod dvodomih na različitim.
Mahovine su zastupljene na svim kontinentima. Rastu na skoro svim mestima ali se u raznim geografskim oblastimarazlikuju po sistematskom sastavu i stepenu obilja.
Neke mahovine imaju antibiotička svojstva i nalaze primenu u medicini. Iz mahovina se mogu dobiti presovane table za građevinarstvo.
Razdeo Bryophyta se deli na tri klase: Marchanthiopsida (jetrenjače), Sphagnopsida (tresetare) i Bryopsida (prave mahovine).

Klasa Marchanthiopsida (jetrenjače) je veoma raznovrsnog oblika i građe gametofita. Protonema je uglavnom slabo razvijena, a samo kod nekih predstavnika je trajna. Gametofit ima oblik talusa, ali ima i formi sa oformljenim izdankom i prostim listovima na njemu. Najprostiji je gametofit u obliku pločice građene od jednakih ćelija. Klasa se deli na tri reda: Sphaerocarpales, Jungermaniales i Marchantiales.

Klasa Sphagnopsida ili tresetne mahovine žive na vlažnim mestima, gde grade karakterističnu tresavsku vegetaciju. Nepotpunim raspadanjem tela ovih mahovina nastaje tresetno zemljište.

Klasa Bryopsida (prave mahovine) su mahovine kod kojih je gametofit jasno diferenciran na stablo i listove. Stablo može da bude nerazgranato ili razgranato. Anteridiji i arhegonije se formiraju na vrhovima stabala. Sporofit se sastoji od čaure, drške i stopala, a nalazi se na vrhu stabala ili bočno. Ovoj klasi pripada najveći broj vrsta mahovina.