Vrste bankarskih kredita

Uvod

Danas ne možemo ni jedan veći projekat započeti bez finansiranja iz kredita. Kredit je postao svakidašnjica u današnjem vremenu, i većina ljudi danas vraća čak i više od jednog kredita. Želimo kupiti stan, kuću, novi automobil, započeti mali biznis, prvo što radimo jeste traganje za sredstvima za finansiranje, a njih većinom nalazimo u bankama uzimajući kredit, koji ćemo kasnije uz naknadu ( kamatu ) vraćati u jednakim mesečnim ratama. Da bi dobili kredit, potrebno je i određeno osiguranje da ćemo mi taj kredit i vratiti, najčešće se kao osguranje javlja hipoteka i žirant. Za uzeti kredit plaćamo određenu kamatu, tj cenu pozajmljenog novca. Kamatna stopa varira od kredita do kredita i zavisi od roka vraćanja, iznosa i namene kredita. U ovom radu ćemo detaljnije obraditi pojam i vrste kredita i upoznati se sa pojmom kamatne stope.

1.Pojam kredita

Kredit predstavlja dužničko-poverilački odnos u kome poverilac ustupa dužniku pravo raspolaganja odredjenom količinom novca, ili nekim drugim pravom na odredjeno vreme i pod odredjenim uslovima (rok, kamata, način vraćanja).
Predstavlja oblik finansijskih ulaganja, koje se vezuju za poverenje kao najvažnije u zasnivanju kreditnih odnosa.

Pojam kredita se vezuje za poreklo od latinske reči credo, odnosno credare, što u prevodu znači verovanje. Taj izraz u svojoj daljoj transformaciji vezuje se, takodje, za latinsku reč creditum, što znači kredit ili zajam.

Sa teorijskog gledišta, kredit predstavlja imovinsko-pravni odnos izmedju dva lica, odnosno izmedju poverioca i dužnika, gde je poverilac ono lice koje daje (ustupa) svoju imovinu (novac) drugom licu (dužniku) na odredjeno vreme i pod odredjenim uslovima .

Kredit se po pravilu daje uz odredjenu kamatu koja predstavlja naknadu za korišćenje sredstava, koja su dužniku ustupljena na privremenu upotrebu i raspolaganje. On ustvari predstavlja privremenu uslugu koju čini poverilac dužniku tako što mu ustupa na raspolaganje odredjenu sumu novca ili neki predmet, što ukazuje da kredit odvaja na neki način pravo raspolaganja od sopstvenosti. Bitno je da kod kredita postoji načelo povratnosti, što znači da dužnik ima obavezu da vrati poveriocu uzeti kredit kada istekne rok trajanja kreditnog ugovora.
Ovo načelo razlikuje kredit od poklona, dotacija,subvencija i nekih drugih oblika davanja.
Zajam, sa teorijskog stanovišta predstavlja pogodbu po kojoj je jedan ugovarač spreman da ustupi drugom ugovaraču u vlasništvo odredjeni iznos novčanih sredstava, kao i zamenjivih stvari. Korisnik zajma se obavezuje da će u ugovorenom roku vratiti poveriocu odredjeni iznos sredstava, uz odredjenu kamatu.

1.1.Krediti pravnim licima

Najčešća je podela kredita prema roku dospeća i ekonomskoj funkciji na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne.

Kratkoročni krediti
imaju rok dospeća do jedne godine. Služe za finansiranje tekuće poslovne delatnosti, potrošnje, odnosno za premošćavanje tekuće nelikvidnosti. U tu kategoriju ulaze;
kontokorentni, eskontni, lombardni, akceptni, rambursni I avalni kredit