Vrste preduzeća

Vrste preduzeca

Funkcionisanje savremenih privreda odvija se kroz aktivnosti velikog broja različitih proizvodnih i uslužnih preduzeća.Ta preduzeća se međusobno razlikuju na osnovu više kriterijuma:

• karakteristike procesa rada,koje su uslovljene pre svega zadatkom koji preduzeće ima u procesu društvene reprodukcije,prema ovom kriterijumu preduzeća se dele na:rudarska. industrijska, saobraćajna, trgovačka, građevinska i dr.
• oblik organizovanja proizvodnje
• struktura elemenata,odnosno sredstava i angažovanog rada, prema ovom kriterijumu preduzeća se dele na zanatska,kooperantska,industrijska i preduzeća s automatskom industrijskom proizvodnjom.

Preduzeće se razlikuju i prema tome ko je vlasnik njihovih sredstava za proizvodnju.Prema dosadašnjim ustavnim i zakonskim rešenjima, u Srbiji su postojale društvena, mešovita, privatna, zadružna i državna svojina,pa su prema svojinskom obliku postojala preduzeža u društvenoj, mešovitoj, privatnoj i državnoj svojini. Pored navedenih kriterijuma preduzeća se međusobno razlikuju i prema formi organizovanja.Mogući oblici organizovanja preduzeća u svakoj privredi posebno se definišu propisima. Položaj svih vrsta preduzeća u poslovanju i nastupanju na tržištu je ravnopravan.Njihovo dovođenje u jednake uslove trebalo bi da dovode do razvijanja međusobne konkurencije,čime bi u krajnjoj liniji ostvarili povoljniji ekonomski efekti za društvo.

 

 

Oblici organizovanja preduzeća

Prema Zakonu o privrednim društvima,u našoj privredi preduzeća mogu biti organizovana u formi društva lica ili društva kapitala.U društvu lica se ubrajaju ortačko društvo i komaditno društvo,dok društva kapitala čine društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarska društva.Kao poseban organizacioni oblik pojavljuje se i sopstveničko preduzeće.Najizad,u delatnostima od posebnog interesa osnivaju se i funkcionišu i javna preduzeća,kao preduzeća u državnom vlasništvu. Sopstveničko preduzeće predstavlja najjednostavniji i najrasprostranjeniji oblik preduzeća u tržišnoj privredi.Osniva ga fizičko lice,preduzetnik, koji želi da otpočne sopstvenu ekonomsku aktivnost.Preduzetnik je vlasnik sopstveničkog preduzeća i neposredno upravlja njegovim poslovima.
Društva lica odlikuju personalna svojstva,međusobno poznanstvo i poverenje članova,iz čega proizilazi preduzimanje neograničene odgovornosti za obaveze društva.Smrt ili istupanje nekog člana društva bitno se odražavaju na funkcionisanje društva,mogu dovesti i do njegove likvidacije.Takođe se prenos udela trećim licima mora posebno regulisati.
Društva kapitala karakteriše isčezavanje personalnih svojstava i dominacija interesa kapitala.Udeli u društvu su relativno lako prenosivi i društvo ne prestaje da postoji zbog činjenice vezanih za njegove članove.Obaveza snošenja gubitaka u poslovanju svodi se na visinu sredstava uloženih u rad društva.
Oblici organizovanja preduzeća,u suštini,razlikuju se po tome:

• ko je osnivač preduzeća
• na koji način se obezbeđuju sredstva za poslovanje preduzeća
• na koji način osnivač preuzima obaveze preduzeća
• kako se upravlja preduzećem
• kako se vrši raspodela ostvarenih rezultata

Prema navedenim karakteristikama,kao posebni organizacioni oblici pojavljuju se:

• ortačko društvo
• komaditno društvo
• društvo sa ograničenom odgovornošću
• akcionarsko društvo

 

 

Ortačko društvo

Ortačko društvo nastaje udruživanjem dva ili više fizičkih ili pravnih lica,u nameri da pod zajedničkom firmom obavljaju neku privrednu delatnost. Poslovanje ortačkog društva odvija se uz neograničenu solidarnu odgovornost svih članova za obaveze društva u slučaju neuspeha u poslovanju celokupna imovina svih članova društva ulazi u fond za pokrivanja postojećih obaveza.To znači da ukoliko fondovi preduzeća ne bi bili dovoljni za pokriće obaveza,za to bi se iskoristila lična svojina članova društva.
Ortaci imaju pravo i obavezu da vode poslove društva,a ako je osnivački aktom ili ugovrom između ortaka određeno da je poslovođenje preneto na jednog ili više ortaka društva,ostali ortaci imaju pravo na oslobođenje. Prenos udela među ortacima ortačkog društva je slobodan,ali ortak može da prenese svoj ulog trećem licu samo uz saglasnost ortaka,osim ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka nije drugačije predviđeno.

 

 

Komaditno društvo

Komaditno društvo je društvo koje se osniva ugovorom dva ili više fizičkih ili pravnih lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkom firmom,od kojih najmanje jedan ortak odgovara neograničeno za obaveze preduzeća (komplementar),a najmanje jedno odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor).Specifičnost komaditnog društva upravo je podela imovinske odgovornosti za obaveze društva.Odgovornost je ugovorom o osnivanju regulisana tako da jedan ili nekoliko članova odgovaraju društvu celokupnom svojom imovinom,predstavljaju ga i upravljaju njegovim poslovima,dok ostali članovi društva odgovaraju do visine sredstava uloženih u društvo,tj.solidarno ograničeno.  Komplementari i komanditori učestvuju u raspodeli dobiti i snošenju gubitaka društva sazremno procentu svog udela u društvu. Komplementar može biti samo fizičko lice,a komanditor fizičko i pravno lice.

 

 

Akcionarsko društvo

Akcionarsko društvo ili korporacije,najznačajniji je oblik preduzeća u savremenim privredama,pre svega u SAD.To je privredno društvo koje sredstava za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem i prodajom akcija,u skladu s važećim propisima u dotičnoj zemlji.Osnivači akcionarskog društva utvrđuju iznos sredstava koja su potrebna za osnivanje i rad društva.Društvo se može osnivati otkupom svih akcija prilikom formiranja ili upućivanje javnog poziva za otkup akcija.Kupovina i prodaja akcija obavlja se preko berzijskih brokera.
Akcija,ili kako se još naziva – deonica,,jeste hartija od vrednosti.
Stvarna vrednost akcija zavisi,pre svega,od uspešnosti poslovanja akcionarskog društva,i utvrđuje se na tržišnu,odnosno na berzi vrednosti papira.Ukoliko ono ostvaruje dobit koja obezbeđuje isplatu visokih dividendi,onda njihova stvarna vrednost raste,i može premašiti nominalnu.Takođe važi i suprotno – slabo poslovanje dovodi do opadanja vrednosti akcija,pa ih može i potpuno obezvrediti.Ulaganje u akcije nosi određen rizik i stoga je prenos od akcija jedino zadovoljavajući ukoliko prevazilazi iznos koji bi se za isto vreme dobio u vidu kamate na uložena sredstva. Životni vek korporacije je neograničen,s obzirom na to da je ulaz novih ili izlaz postojećih akcionara iz korporacije uvek moguć.