Životno osiguranje

UVOD

Osiguranje je jedan oblik upravljanja rizikom, prvenstveno usmeren na smanjenje finansijskih gubitaka. Osiguranje je prenos rizika sa osiguranika na osiguravajuće društvo, uz plaćanje premije osiguranja. Osiguranje, izbegavanje, ublažavanje i prenos rizika, smanjuju neizvesnost pojedinca i organizacija. Osiguranjem se omogućava inteligentno upravljanje rizikom, postizanje stabilnosti i razvoja. Osiguranje života predstavlja kombinaciju osiguravajuće zaštite i štednje, čime se obezbeđuje porodična i lična finansijska sigurnost. Osiguranje života proveren je i prihvaćen oblik osiguranja i štednje u svim razvijenim zemljama Evrope i sveta.
Čoveku su oduvek pretile opasnosti koje su ugrožavale njegov život, zdravlje i imovinu. Suočavajuci se sa njima on je morao organizovati neku vrstu zaštite od posledica sopstvenih aktivnosti koje su mogle doneti štetu ne samo njemu, nego i trećim licima. Zbog toga je došlo do pojave velikog broja osiguravajućih kompanija koje se utrkuju da svojim klijentima pruže što povoljnije uslove u pogledu osiguranja postojećih rizika, ali i ako se ukaže potreba za tim osiguraju i nove rizike koji su karakteristični za određeno vreme i društvo u kome se nalaze. Međutim, i pored velikog broja različitih rizika za kojima postoji objektivna potreba da se lica od njih osiguraju, i dalje ljudski život ostaje predmet osiguranja koji je od neprocenjive vrednosti i za kojim će uvek postojati potreba za osiguranjem.
Pri opisivanju načina života, uobičajeno je koristiti reči kao što su dinamičan i nepredvidljiv . U suprotnosti sa našim načinom života jedna je od temeljnih ljudskih potreba – potreba za sigurnošću i stabilnosću. Niko ne želi misliti o smrti ili invalidnosti, ali realnost je da porodici može biti potrebna finansijska podrška u situaciji kada vi ne bi bili tu da se za to pobrinete.
Tokom celog perioda štednje život je osiguran. U slučaju smrti osiguranika, osiguranje zbrinjava članove njegove porodice i isplaćuje celokupnu osiguranu sumu a ne samo onaj deo koji je do tada uplaćen, što predstavlja osnovnu razliku u odnosu na štednju u bankama. Životno osiguranje je tu da se finansijski pobrine za članove. Tu je da omogući novac za život porodice u slučaju prerane smrti zbog nesreće ili bolesti. Životno osiguranje je tu da se finansijski pobrine i za osiguranika, tako što predstavlja dodatni izvor prihoda. Po isteku osiguranog perioda uplaćeni novac uvećan za dobit može se podići ili pretvoriti u doživotnu rentu i tako omogućiti bolji životni standard.

1. POJAM I MEHANIZAM OSIGURANJA

Osiguranje je uslužna privredna delatnost koja štiti čoveka i njegovu imovinu od posledica nastanka brojnih opasnosti. Jedan je od oblika upravljanja rizikom, prvenstveno usmeren na smanjenje finansijskih gubitaka. Predstavlja prenos rizika sa osiguranika na društvo za osiguranje, uz plaćanje premije osiguranja.
Zakon o osiguranju definiše poslove osiguranja kao zaključivanje i izvršavanje ugovora o osiguranju i preduzimanje mera za sprečavanje i suzbijanje rizika koji ugrožavaju osiguranu imovinu i lica.
Osiguranje obavljaju društva za osiguranje koja su dobila dozvolu nadležnog organa za obavljanje te delatnosti, kao i ogranci stranog društva za osiguranje koji poseduju navedenu dozvolu. Društva za osiguranje osnivaju se kao akcionarska društva (ili društva za uzajamno osiguranje) i mogu da obavljaju samo delatnost osiguranja.
Društva za osiguranje u svom poslovanju moraju da se pridržavaju odredaba Zakona i ustaljenih načela struke.
Osiguranje može da se posmatra sa tri stanovišta – ekonomskog, pravnog i tehničkog.
Ekonomsko stanovište iskazuje se ciljevima koji se ostvaruju osiguranjem – pre svega, zaštitom osiguranika i čuvanjem njegove imovine naknadom štete na uništenim dobrima; ali osiguranje ima i važne finansijske, društvene i druge zadatke.
Pravni vid podrazumeva uređenje brojnih, često veoma složenih pravnih odnosa, pri čemu se polazi od toga da je osiguranje (imovine i lica) odnos koji nastaje na osnovu ugovora o osiguranju u kome jedna strana, društvo za osiguranje (osiguravač), preuzima obavezu da drugoj strani (osiguraniku) ili trećem licu u čiju korist se ugovara osiguranje (korisniku osiguranja) naknadi štetu kod imovinskog osiguranja, odnosno isplati ili isplaćuje određenu sumu kod ličnog