РАДНО-ИГРОВНА СРЕДСТВА КОЈА СЕ
КОРИСТЕ У ГОВОРУ
РАДНО-ИГРОВНА СРЕДСТВА КОЈА СЕ КОРИСТЕ
У ГОВОРУ
При говорној комуникацији користимо разна средства која су
за нас
радна
а за децу
игровна,
па их зовемо радно-игровна.
Ту спадају: играчке, слике, збирке слика, мапе слика, зидне
слике. сликовнице, апликације, фланелографи, лутке,
позориште сенки, ЦД, ДВД, филм, телевизија, радио, збирке
текстова из дечје књижевности и антологије итд., као што су
разне врсте вртешки (стоне, зидне, сат-вртешка и сл.),
чаробна торба или кутија, чаробно дрво и сл. томе. Наравно,
о свакој врсти ових радно-игровних средстава може се
посебно говорити са аспекта њиховог општег коришћења у
говору као двосмерној комуникацији (позориште лутака или
сенки, столно позориште слика или лутака, дијафилм, слика
итд.) или са аспекта примене у раду само из једне области
говора (за вежбе артикулације гласова, за рад на богаћењу
речника итд.).
РАДНО-ИГРОВНА СРЕДСТВА КОЈА СЕ КОРИСТЕ
У ГОВОРУ
Pроста употреба речи (говор о стварима и појавама) не
пружа довољно јасне ни потпуне, за децу, представе,
тим више ако су
деца млађа.
Стварност и вербални симболи (као појам) треба да
заједнички делују у процесу стицања и проширивања
појмова-знања и могућности вербалног исказивања
истог, зато што очигледност и свестрана чулна
ангажованост дететових перцептивних могућности
помажу развијању његовог мишљења. Без тога (без
радно-игровних средстава) није могућно образовање
појмова нити потпуно свесно усвајање уопштења-
генерализације.
РАДНО-ИГРОВНА СРЕДСТВА КОЈА СЕ КОРИСТЕ
У ГОВОРУ
Визуелна средства
Обичне играчке (модели нечег) су прва игровна средства за
децу, још у првим месецима живота, а њихова функција и
значај расту-повећавају се са узрастом детета и постају
разноврсни. Деца воле играчке и у стању су да се њима
сатима баве, свуда и на сваком месту а радо се задржавају у
кутићима играчки: за саобраћај, животиње, птице,
грађевински материјал, оруђа, и оружја разна итд.
Као визуелна средства, слике и сликовнице приближавају
деци непосредну стварност, па их неки убрајају и у сигнални
систем првог реда. Слика, каже се говори све језике света.
Кад кажемо »слика«, мислимо на обичну слику-цртеж, зидну
слику, серију слика, збирку слика, што се све користи
обичним показивањем, коришћењем разних техничких
средстава (графоскоп и сл.).
РАДНО-ИГРОВНА СРЕДСТВА КОЈА СЕ КОРИСТЕ
У ГОВОРУ
Просте играчке и све врсте слика и апликација уз
фланелограф имају предности визуализације:
Читав модел (зеке, меде) и целу слику дете може
обухватити једним погледом, као и сваки сигнални
систем првога реда из животне стварности (дрво,
животиња). После опажамо делове, па детаље и све то
изражавамо сигналним системом другог реда –
вербализацијом.
Слика не само да »говори« све језике света, но њу
перципира свако дете за које она »говори«, без обзира
на степен развијености његове језичке компетенције и
перформанце, и независно од тога које и какве говорне
грешке поремећаје и мане дете има. Она је
незаменљива у раду са децом.
