1. УВОД

Франшизинг је појам који има много дефиниција,и скоро свака држава има своју

дефиницију франшизинга.Сматра се да посао франшизинга води порекло из средњег века,
порекло речи

франшизинг

везује се још за средњевековну Европу.

У то време су Европски

владари додељивали франшизе (повластице) трговцима да мoгу слободно обављати
одређене привредне активности, као на пример: слободну трговину на одређеном подручју,
право одржавања пијаца и слично. У многим изворима под појмом франшизинга
подразумева се сваки уступак или поклон, учињен од стране круне у вези са слободном, или
дозволом за вршење продаје или радње , одржавање сајмова или вожње скеле.

Почетак примене посла франшизинга везује се за Енглеску,

тзв. "баронски систем"

kojи је установљен у Енглеској   има неке од елемената  карактеристичне за савременеи
франсизинг.   Барони   су   од   краља   добијали   територије   на   којима   су   представљали,
прикупљали и плаћали   royalities, и испуњавали друге захтеве монарха.   Енглеска реч,

franchising

има своје извориште у Француској речи

franchise,

овај термин први пут је

употребљен у средњевековној Француској.Тада је овај назив означавао споразум између
краља и градског Савета којим су градском Савету гарантована права управљања у оквиру
своје делатности , као и у односима са државом. Градови који су имали франшизу звали су
се "VILE FRANCHE". Тако би се могло рећи да се франшизинг у свом изворном значењу
односи на повластицу у трговању, пословању и у кретању на одређеној територији, која је
поклоњена од владара повељом. Велики значај имају и тзв. привилеговане компаније које
су делатност обављале на основу привилегија добијених од круне и у чијем су финансирању
имале учешћа. У САД Уговор о франшизингу се први пут јавља у пракси јавних монопола,
крајем осамнаестог века који се бавио снабдевањем производа робе широке потрошње.

Јавни монополи оснивали су се ради промета одређених производа и представљали

су облик посебног опорезивања. За оснивача франшизинга у данашњем смислу речи сматра
се Ајсак Мерит Сингер (Isac Meritt Singer) који је патентирао иглу за шиваћу машину, а
1863. године његова компанија „Сингер“ је први пут развила систем франшизинга у свету.

Сингер је за време грађанског рата у САД између Севера и Југа (1861 до 1865) давао
торбарима да продају шиваће машине на тачно одређеним територијама, а за превоз робе
користио је коњске запреге. Тако стечене позиције створиле су конкурентску предност коју
фирма „Сингер“ ужива и данас.

Развој савременог Уговора о франшизингу везује се за крај

деветнаестог века и почетак двадесетог века. Облици савременог Уговора о франшизингу
закључују   се   у   нафтној   индустрији,   аутомобилској   индустрији   и   производњи
безалкохолних   пића.   Ови   облици   франшизинга   представљају   основу   за   даљи   развој   и
примену   франшизинга   у   пословној   пракси.   Током   педесетих   година   двадесетог   века
карактеристичан   је   развој   тзв   франшизинга   новог   типа.   Франшизинг   се   примењује   у
различитим делатностима, а нарочито у области угоститељства, ресторана брзе хране и
хотелијерству. Један од најзначајних представника је  Mc  Donald-s  који данас поседује

Кандић, В : Франшизинг као маркетинг стратегија предузећа, Економски анали, Београд, бр. 102/89, стр.231

У Америчкој литератури се користи израз „franchise contract“, а у Француској „contract de franchize“. Треба

користити термин „ франшизинг“ за уговор, а термин „франшиза“ за предмет уговора

Мликотин - Томић, Д: Уговор у франшизингу, Информатор, Загреб, 1986, стр.11

Кандић, В; Франшизинг, Економска политика, Београд, 1995

продајну мрежу од преко 13.000 ресторана широм света. Представници савременог
франшизинга су и фирме у аутомобилској индустрији General Мotors и Rexall, које су прве
уочиле предности и значај кооперације са независним трговцима у индустрији аутомобила.

Током шездесетих година франшизинг постаје познат кроз пословну сарадњу

Европских   привредних   субјеката   са   Америчким   фирмама.   Европске   привредне
организације   примењују   посао   франшизинга   подједнако   у   унутрашњем   и   у   спољно
трговинском промету. 1960. године, основано је Међунардно удружење за франшизинг
(International   Associattion   for   Franchising-IFA),   а   1972   године   Европска   франшизинг
федерација   (European   Franchise   Federation-EFF),   са   националним   удружењима   као
члановима. Европска економска заједница је 1988. године усвојила Правила број 4078/88 о
примени члана 85 (3) Римског Уговора на категорије споразума о франшизингу.

2. ФРАНШИЗИНГ- појам и значај

Уговор о франшизингу је неименован Уговор и не садржи га Закон о обликационим

односима („Службени лист СФРЈ“ број 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, „Службени лист СРЈ“ број
31/93) и представља нови правни институт који је творевина аутономног пословног права.

2.1 Дефиниција уговора

Студија Међународног института за унификацију приватног права ( UNIDROIT )

каже да постоји више од 30 различитих дефиниција овог Уговора.

Младен Драшкић је дао

следећу дефиницију Уговора о франшизингу: „Франшизинг Уговор је трајан Уговор којим
се заснива један систем сарадње између самосталних предузећа, према коме је једно од њих
(давалац франшизе), уз наплату накнаде, уступа другом предузећу (примаоцу франшизе)
право да користи у свом пословању одређену робу или услуге првог предузећа, под тачно
одређеним условима, да користи његово трговачко име, знак, спољни изглед и друга
заштићена права, као и његова техничка и пословна искуства, уз обавезу друге стране да
послује по систему организације даваоца франшизе, при чему даваоц франшизе обезбеђује
примаоцуз помоћ, савет, школовање кадрова и врши одговарајућу контролу“.

Стручњак у овој области Харолд Браун дефинише уговор о франшизингу као

„усмени или писани споразум за одређено или неодређено време којим једно лице уступа
другом лицу да употребљава фирму, услужни знак, или друго обележје, и у оквиру кога
постоји заједнички интерес у пласирању робе или услуга на велико, на мало, у закуп или на
други начин под том лиценцом“.

Сажета дефиниција франшизинга дата је и у правилима Међународног удружења за

франшизинг. Према овој дефиницији то је „Уговорни однос између даваоца и примаоца
франшизе у којој давалац нуди или се обавезује да одржи трајан интерес пословању
примаоца франшизе у таквим областима као што су Know-how и обучавање док се
прималац обавезује да после под заједничким пословним именом или фирмом, спољним

www.franchising.rs

Ђуровић, Р : Франшизинг – појам, врсте и садржина уговора, Реферат на Сабору малих привредника,

Врњачка Бања, 1990, стр. 2.

Harold, B „Frnchising: Realities & Remedie“ 1980.

него и пословног знања и продаје те робе, као и уступања права коришћења пословног
имена и жига. Прималац франшизинга је самосталан трговац и према трећим лицима
наступа под својим сопственим именом и у своје име и за свој рачун.

3.2 Прометни (пословни) франшизинг (франшизинг услуга)

Прометни (пословни) франшизинг (франшизинг услуга) представља такав

франшизинг код ког давалац франшизинга пружа примаоцу франшизинга читав низ услуга.
Реч је, правно посматрано, о својеврсном лиценцирању разноврсних предмета лиценцних
уговора, који тек када су сједињени и када је извршена њихова одређена комбинација чине
једнообразност и стандардизованост опреме и услуге што обликује ову врсту франшизинга.
Ова врста франшизинга најчешће је у области хотелијерства и угоститељства, као и у мрежи
бензинских станица, перионица, хемијског чишћења, трговине аутомобилима и слично.

3.3 Индустријски (производно технолошки) франшизинг

Индустријски (производно технолошки) франшизинг је такав франшизинг чији

предмет није само продаја одређене робе, већ и производња односно обавање неких фаза
технолошкјих процеса производње (углавном храна и пиће). Код овог франшизинга
прималац франшизинга обавља само део технолошког процеса, јер битне састојке, зависно
од врсте производа купују од даваоца франшизинга. Овај тип франшизинга ограничен је за
сада на производњу безалкохолних пића, пива, пекарских производа и слчно.

4. ЕЛЕМЕНТИ ФРАНШИЗНОГ УГОВОРА

Франшизни уговор треба да је усаглашен са законодавством земље домаћина и са

етичким кодексом франшизинга. Уговор треба да одражава интересе уговорних страна и да
поштује права страна у уговору, а која се тичу интелектуалне својине и заштите идентитета
и угледа мреже.

4.1 Основне одредбе које треба да садржи уговор о франшизингу

права која има давалац франшизе

права која има прималац франшизе

роба и услуге које ће давалац франшизе испоручивати примаоцу франшизе

обавезе које има давалац франшизе

обавезе које има прималац франшизе

услови плаћања за примаоца франшизе

трајање уговора о франшизингу

услови под којима ће се склапати уговор о продужењу франшизе

Поповић, Н; Ондреј, Ј; Прокић, С; Менаџмент интерорганизационих односа, Српски економски центар,

2010, стр.224