Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2010

Originalni nau

ni rad

347.440.76:347.447.5

Dr Jožef Salma, redovni profesor
Pravnog fakulteta u Novom Sadu

ODGOVORNOST ZA ŠTETU PROUZROKOVANU

NESAVESNIM VO

ENJEM PREGOVORA

– Predugovorna odgovornost/Odgovornost za pregovore,

culpa in contrahendo –

Sažetak:

U ovom radu autor analizira odgovornost za štetu nastalu

nesavesnim vo

enjem pregovora. Istražuje pravnu prirodu te odgovorno-

sti. Na osnovu analize uporedne i doma

e doktrine, zakonodavstava i

prakse ukazuje da su u teoriji podeljena stanovišta o tome da li je po sre-
di deliktna odgovornost, zasnovana na povredi opšteg na

ela zakona o

savesnosti i poštenju ili je u pitanju ugovorna odgovornost, budu

i da su

pregovori usmereni na zaklju

enje ugovora. Opredeljenje za deliktnu

(kvazideliktnu) ili ugovornu (kvaziugovornu) prirodu uti

e na obim odgo-

vornosti, tj. na to da li

e se priznati samo negativni ili i pozitivni ugovor-

ni interes. Sloboda ugovaranja je sloboda zaklju

ivanja, ali ujedno i ne-

zaklju

ivanja ugovora. Postoji u kontinentalnom i precedentnom evrop-

skom pravu nau

na saglasnost da pod pretpostavkom uzajamne savesno-

sti, tj. uz uslov da su pregovara

i tokom pregovora imali nameru za za-

klju

enjem ugovora, svaki od u

esnika snosi rizik neuspeha, pa samim

tim i minimalno, svoje troškove. Kod pregovora je potpuna sloboda ugo-
varanja ograni

ena pravilom da ulaskom u pregovore pregovara

i zasni-

vaju poseban zakonom regulisani pravni odnos koji je formulisan u pred-
ugovornim dužnostima,

iji sadržaj odre

uje zakonska obave

a ozbiljnog,

tj. lojalnog pristupa. Svaka strana ima pravo da odustane od pregovora,
ali ako je to u

injeno neosnovano, odnosno nelojalno, dužna je da drugoj

savesnoj strani nadoknadi nastalu štetu.

Dr Jožef Salma,

Odgovornost za štetu prouzrokovanu nesavesnim ...

(str. 53–78)

Klju

ne re

Odgovornost za štetu usled nesavesnog pregovaranja,

culpa

in contrahendo, vanugovorna – deliktna odgovornost, ugovorna

odgovornost

Pojam i pravna priroda

Pojam.

Pregovore u užem smislu

ini

niz uzajamnih ponuda

prego-

vara

a radi zaklju

enja ugovora, sve do prihvata ponude. Ponuda je jedno-

strana, adresovana pravno-poslovna izjava volje data od strane ponu

upu

ena ponu

enom licu, koja sadrži najmanje bitne elemente budu

ugovora, sa namerom njegovog zaklju

enja. Ponuda se razlikuje od drugih

jednostranih izjava volje po tome što je ona po pravilu upu

ena ta

no odre-

enom licu, adresatu, ponu

enom licu. Za razliku od toga javno obe

anje

nagrade je ponuda upu

ena neodre

enom krugu lica. Od testamentalne iz-

jave ponuda se razlikuje po tome što je testamentalna izjava neadresovana,
tj. proizvodi dejstvo po

ev od njenog davanja, nezavisno od spoznaje nje-

nog sadržaja od strane testamentom beneficiranih lica.

Pregovori u širem

smislu

obuhvataju sve potrebne

fakti

ke radnje radi pripreme

za formulisa-

nje ponude, odnosno prihvata ponude, kao što su pribavljanje potrebnih in-
formacija u vezi predmeta ugovora, o kretanju tržišnih cena vezanih za
predmet ponude, pribavljanje tehni

ke dokumentacije i dr. U tom smislu

pregovori kao pripremne radnje za ugovor prethode formulisanju ponude.

Odgovornost za pregovore

ili predugovorna odgovornost predstavlja gra-

anskopravnu odgovornost za štetu koja je drugom pregovara

u prouzro-

kovana nesavesnim, nelojalnim vo

enjem pregovora, povredom zakonske

obaveze koja nalaže savesno ponašanje. Ulaskom u pregovore izme

u pre-

govara

a nastaje predugovorni pravni odnos sa uzajamnim pravima i oba-

vezama, u skladu sa na

elom dobre vere (bona fides), zasnovan na uzajam-

nom lojalnom, savesnom ponašanju. U slu

aju obostranog savesnog pona-

šanja pregovara

a nema predugovorne odgovornosti, tj. svaka strana snosi

rizik prekida pregovora, odn. nezaklju

ivanja ugovora. U slu

aju nesave-

snog ponašanja, po pretežnom delu doma

e i inostrane teorije i sudske

prakse, nesavestan pregovara

snosi samo onu štetu koja je takvim ponaša-

njem prouzrokovana savesnom pregovara

u, njegove troškove u vezi sa

pripremom ugovora, troškove puta, obaveštavanja itd. Odgovornost se ne
proteže na propuštene materijalne efekte ugovora. Strože sankcije bi mogle
odvratiti strane od vo

enja pregovora.

––––––––––

V. Jožef

Salma

, Obligaciono pravo, osmo izdanje zasnovano na šestom izmenje-

nom izdanju, Pravni fakultet u Novom Sadu, 2009, str. 233.

Salma

, Obligaciono pravo, op. cit., str. 235.

Dr Jožef Salma,

Odgovornost za štetu prouzrokovanu nesavesnim ...

(str. 53–78)

zirom na to da Nema

ki gra

anski zakonik, kao i njegovi prethodnici, po-

krajinski civilni kodeksi nisu sadržavali posebna i bliža pravila o odgo-
vornosti za štetu zbog nesavesnog vo

enja pregovora) da je po sredi de-

liktna odgovornost, pošto je pregovara

povredio zakonsko imperativno

ekivanje o

savesnosti

i poštenja

(Treu und Glauben) u obligacionim

odnosima koje jednako vredi kako za fazu nastanka, tako i za fazu traja-
nja obligacije. Svako ponašanje suprotno imperativnom propisu koje je
dovelo do štete jeste gra

anskopravni delikt, za šta štetnik treba da odgo-

vara ošte

enom licu po pravilima o deliktnoj odgovornosti. Dakle, po Je-

ringu i njegovim sledbenicima, predugovorna odgovornost nije ništa dru-
go do odgovornost za povredu opštim pravnim aktom, zakonom propisa-
ne dužnosti. Time se ova odgovornost bitno razlikuje od ugovorne odgo-
vornosti koja podrazumeva povredu individualnog akta, ugovora. Istina,
Jering

je tu odgovornost sveo samo na slu

aj u kojem je zbog nesavesno-

sti pregovara

a došlo do rušljivosti ili ništavosti ugovora.

Francuska

doktrina

i praksa koje tako

e nisu imale podlogu bližih propisa u Francu-

skom gra

anskom zakoniku, predugovornu odgovornost su zasnovale na

opštoj zabrani

prouzrokovanja štete

drugom. Otuda je i francuska teorija

pretežno na poziciji deliktne prirode predugovorne odgovornosti.

Ima i shvatanja koja priznaju

deliktno

normativno

poreklo

, odno-

sno, prihvataju

i deliktnu prirodu predugovorne odgovornosti, smatraju

da je na predugovornu odgovornost potrebno primeniti kontraktualna
pravila, budu

i da se pregovori vode u cilju zaklju

enja ugovora, pri

mu nesavesno pregovaranje osuje

uje taj cilj. To osuje

enje dovodi sa-

vesnu ugovornu stranu u poziciju da ne može o

ekivati rezultat ispunje-

nja. Stoga nije dovoljno imati u vidu samo troškove pregovora, ve

svu štetu koja je nastala u imovini zbog otpadanja zaklju

enja ciljanog

ugovora.

Postoji i shvatanje da nije opravdano prihvatiti odgovornost i za na-

dane ugovorne obaveze, jer je to preveliki

rizik

za upuštanje u pregovore.

Pošto obe teorije, i deliktna i kontraktualna u svojim varijantama, prete-
žno odustaju od potpune naknade, tj. od kumulativne naknade i negativ-
nog i pozitivnog ugovornog interesa, nastala je i tre

a osnovna teorija, te-

orija o

odgovornosti sui generis.

Radi se o samostalnoj, zasebnoj vrsti od-

govornosti.

Ona ne prihvata u celini ni deliktnu ni ugovornu teoriju. Sma-

tra da pravila o ugovornoj odgovornosti po logici stvari ne mogu da se
primene, budu

i da ona po definiciji pretpostavlja postojanje ugovora

––––––––––

O bližoj interpretaciji i kritici Jeringove doktrine, v. Bruno von

Büren

, Schweize-

risches Obligationenrecht, Allgemeiner Teil, Schulthess Verlag Zürich, 1964, str. 209.

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2010

ga ovde nema zbog odustanka od vo

enja pregovora. Naime, suština ugo-

vorne odgovornosti se sastoji u povredi ugovora neizvršenjem istog, ili
nepotpunim, nepravilnim, odnosno neblagovremenim izvršenjem. Me

tim, kod neosnovanog prekida pregovora nema ugovora, te ne može biti
ugovorne odgovornosti (na primer, ne može se tražiti izvršenje obaveze iz
nadanog ugovora). Deliktna odgovornost je po ovom shvatanju, kao os-
nova odgovornosti sporna zbog toga što

sloboda pregovora

zna

i i

slobo-

dan odustanak

od pregovora, te u principu

odustanak ne može biti ni de-

likt

. Qui suo jure utitur neminem laedit. Ali, zagovornici doktrine o samo-

stalnoj vrsti odgovornosti smatraju da je neophodno (zakonski) formuli-
sati

dužnosti tokom vo

enja pregovora

(Sorgfaltspflich-ten – obaveze pa-

žljivosti

). Odgovornost i obim odgovornosti tada proisti

e iz povrede ta-

ko formulisanih zakonskih dužnosti. Otuda je osnov odgovornosti samo-
stalan, proisti

e neposredno iz formulacije zakona, tj. radi se o samostal-

nom izvoru odgovornosti. Ovo shvatanje se delom poklapa sa Jeringo-
vom teorijom.

Sporno je i pitanje

šta se smatra nesavesnim vo

enjem pregovora

. U

važe

em pozitivnom pravu je zastupljeno stanovište da se pod nesave-

snim vo

enjem pregovora podrazumeva

odsustvo namere za zaklju

njem ugovora

. Drugim re

ima, odgovorna je za štetu ona strana koja je

pristupila pregovorima bez namere za zaklju

enjem ugovora (bez animus

contrahendi), tj. koja je bila nesavesna, bilo od samog

trenutka upuštanja

u pregovore, bilo zbog toga što je od po

etka pregovora imala tu nameru,

ali je od nje docnije

odustala

, a nakon toga je

ipak nastavila

pregovore.

Odsustvo namere za vo

enjem pregovora može da se ispolji na razli

ite

ine, tako re

i stepena ili vrste krivice, kao što je neozbiljno, fraudolo-

zno pregovaranje (agere in fraudem partis). Odgovornost za kulpozne
pregovore obi

no postoji kada je jedan u

esnik pregovora savestan, a du-

gi nesavestan, tako da se

štetnikom

smatra

nesavestan

, a

ošte

enikom sa-

vestan pregovara

. Uz to, postavlja se i pitanje može li biti predugovorne

odgovornosti za naknadu štetu druge strane, ako su

obe strane bile nesa-

vesne

, sa istim ili razli

itim motivima nesavesnosti, tj.stepenima krivice

za štetu prouzrokovanu drugoj strani?

U nau

noj literaturi, ali i u sudskoj praksi su postavljena brojna pita-

nja povodom

dokazivanja nesavesnosti

, kao i snošenja tereta dokazivanja.

––––––––––

Obaveze pažnje su po nema

koj teoriji: obaveze saopštenja svih

injenica od zna-

aja za zaklju

enje ugovora (Mitteilungspflichten); obaveze davanja potrebnih objašnjenja

u vezi ugovora (Aufklärungspflichten); obaveze poverenja (Vertrauenspflichten); obaveze
vezane za ponudu (Angebotspflichten). V. npr. o tome, Wolfgang

Fikentscher

, Schul-

drecht, 6.Auflage, Berlin-New York, Walter de Gruyter, 1979, str. 64.

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2010

govorima

mogu u bilo kom momentu, u bilo kojoj fazi pregovora slobodno

odustanu, bez ikakvih pravnih posledica

. Tada svaka strana snosi tro-

škove pregovora. To nalaže

sloboda ugovaranja

koja se proteže i na fazu

zaklju

enja ugovora. Sloboda ugovaranja zna

i slobodu zaklju

ivanja i slo-

bodu nezaklju

ivanja ugovora, tj. slobodu odustanka od zapo

etih pregovo-

ra.

utim, u kontekstu te slobode razli

ito se tuma

i pojam „

neosnova-

nog odustanka

“ od daljeg vo

enja pregovora. Budu

i da sloboda ugovara-

nja zna

i slobodan izbor partnera, vrste, predmeta, forme i sadržine ugovo-

ra, ona se ne može zamisliti bez protezanja ove slobode i na fazu postupka
zaklju

enja, tj. bez mogu

nosti slobodnog odustanka. Ipak, od trenutka

upuštanja u pregovore pregovara

i ulaze, po osnovu zakona, u tzv.

predu-

govorni pravni odnos

sa uzajamnim pravima i obavezama. Ima i stanovišta

prema kojem sadržinu tih obaveza odre

uje opšte na

elo o savesnosti i po-

štenja, te se pregovori moraju voditi

obzirno

, uz uvažavanje na zakonu za-

snovanih prava i interesa druge strane. Nekada, naime, upuštanje u prego-
vore podrazumeva ozbiljne pripreme, prikupljanje potrebnih informacija o
tržištu ponu

ene robe, o njenim tehni

ko-tehnološkim svojstvima itd., koje

mogu izazivati opravdane i visoke

troškove

. S tim je u vezi obaveza dava-

nja potrebnih i ta

nih

uzajamnih informacija

vezanih za sadržinu ugovora,

npr. o svojstvima, karakteristikama proizvoda, o na

inu upotrebe itd., po-

sebno u

potroša

kom pravu

. Ta

ne informacije uti

u na odluku pregovara-

a u pogledu nastavka ili prestanka pregovora.

ina nema

kih i francuskih teoreti

ara zastupa stanovište da je

odgovornost za pregovore zasnovana na

krivici

, tj. da je ona

subjektivna

Ali ima i stanovišta koja zastupaju gledište da je ova odgovornost nezavi-
sna od krivice, zasnovana na uzro

nosti, tj.

objektivna

(Windscheid). Po-

stoji i shvatanje da je ova odgovornost u na

elu subjektivna, ali situacio-

no, kada je šteta nastupila usled dejstva opasne stvari ili delatnosti, može
biti i objektivna. U literaturi se u prilog tome navode dva slu

aja iz prak-

se. Prvi je, kada je tepih u prodavnici, smešten visoko na polici (stvar
opasna po položaju) pao i povredio potencijalnog kupca, i drugi, kada je
potencijalni kupac u prodavnici zbog klizavih stepenica (stvar opasna po
svojoj prirodi), pao i slomio nogu.

To su slu

ajevi u kojima je do odgo-

––––––––––

V. Filippo

Ranieri

, Europäisches Obligationenrecht, 2. erweiterte Auflage, Sprin-

ger, Wien, New York, 2003, Kapitel 11. Schutzpflichten und Schadenersatz (Das deutsche
Recht: Positive Vertragsverletzung und Culpa in contrahendo, str. 513-522.; Die österrei-
chische und schweizerische Rechtsprechung, str. 522-530; Das französische Recht: „obli-
gations de sécurité” und „garde du sol”, str. 530-534; die italienische Rechtsprechung, str.
534-537; Europäischer Rechtsvergleich, str. 537-538).

V. u tom smislu: Hans

Prütting

, Gerhard

Wegen

, Gerd

Weinreich

, BGB Kom-

mentar, 2. Auflage, Luchterhand, München, 2007, str. 517; Hein

Kötz

, Gerhard

Wagner

, De-