okular
Maja Roga~
LATINSKI CITATI
U ROMANIMA SVETISLAVA BASARE
Citatnost u naj{irem smislu, kao dominanta parodijskih
diskursa, u prozi Svetislava Basare realizuje se kroz di-
rektne navode i razli~ite oblike aluzija, prikrivenih cita-
ta, pseudocitata i polemi~kih pobijawa. Budu}i da latinsko
nasle|e predstavqa oblik duhovnog pam}ewa i izraz konti-
nuiteta evropske kulturne tradicije, direktno i prikriveno
citirawe latinskih tekstova asocijativno upu}uje na kultur-
nu paradigmu, po mnogim postavkama, veoma udaqenu od da-
na{wice. Na taj na~in je asocirani model erudicije zapadno-
evropskog~oveka,kojiukqu~ujelatinskukwi`evnutradiciju,
istovremeno parodijski preispitan i rehabilitovan. Subver-
zivni manir citirawa latinskih tekstova postavqa okvir
koji, upravo, nagla{ava wihovu kwi`evnu aktuelnost i
pokretqivost.
Autor kre}e od premise o~ekivanog konteksta citirawa,
odre|enog profilom ~itaoca. Jedan od va`nih elemenata
ovakve narativne strukture je podrazumevana ~itala~ka kom-
petencija, koja prepoznaje izvorni kontekst latinskog ci-
tata i semanti~ko pomerawe u novom pripovednom kontek-
stu. Sam citat nosi aluzivnu vrednost i konotaciju primar-
nog teksta iz kojeg je preuzet, kao i konotaciju odre|ene
tradicije citirawa u evropskoj kwi`evnosti; obe vrednosti
se uklapaju u pripoveda~ki kontekst Basarine proze. Iako
nije uvek mogu}e rekonstruisati istoriju citirawa nekog
teksta, postoji ipak saznawe o tipu literature u kojem su
135
82
1.1
63
.41
.09
-3
1
koraci 9-10
odre|eni navodi o~ekivani, {to, istovremeno, upravo omo-
gu}uje kr{ewe te konvencije. U pomenutom pripovednom po-
stupku, napetost izme|u potpunog ukqu~ivawa citata u pri-
povedni tok i wegove neukqu~ivosti veoma je nagla{ena, jer
su latinski citati uglavnom navedeni semanti~ki, uslovno
re~eno, adekvatno, ali, pritom, izme{teni u parodijski kon-
tekst. ^iwenica da je navo|ewe latinskih tekstova seman-
ti~ki dobro motivisano poja~ava humoristi~ki efekat, jer
kvalitet ukqu~ivosti isti~e karakter odstupawa od
ustaqene prakse citirawa.
Efekat komi~nog ~esto proizilazi iz nekoherentnosti
izme|u nehajnog, komi~nog tona pripovedawa ili trivijal-
nosti predmeta naracije i "monumentalnog"utiskakojipro-
izvodi latinski citat, kao i wegove semanti~ke naslojeno-
sti, koja je proizvod slo`enog dinamizma: odnosa original-
nog konteksta, datog konteksta i ~itave istorije citirawa.
Izme{tawem latinskog citata iz primarnog ili o~ekivanog
konteksta proizvodi se karakteristi~ni subverzivni efe-
kat, koji se mo`e ispoqiti i na nivou dosetke, ali i kao
isticawe citiranog teksta na fonu kolokvijalnog pripove-
dawa. Kao jedan od primera mo`e poslu`iti odlomak iz
romana
Looney Tunes
(1997):
"Ma {ta ~ovek mislio o periodu kasnog titoizma, mora se
priznati da je sve bilo nekako solidnije. A za to vreme, za we-
ga su radila ~etiri ambiciozna delinkventa lokalnog zna~a-
ja i ja; stajali smo na strate{kim ta~kama i prodavali mar-
kice. Kako smo bili pla}eni? Verovatno slabo, ali meni se
~inilo vi{e nego dovoqno. Dok sam radio kod @ike Pompeja
pu{io sam astor i pio po deset-petnaest piva dnevno. Uvek bi
se na{lo i za koji par sinteti~kih kobasica u kioscima PKB.
Sapienti sat
!"
1
Dru{tvenu marginu Srbije poznih sedamdesetih godina
pro{log veka, pripoveda~ predstavqa ilustrativnim deta-
qima prizemnog na~ina vrednovawa, koji o~igledno postaje
neka vrsta paradigme kolektivne duhovne degradacije. U ci-
tiranom odlomku parodijsko povezivawe sa Antikom odvija
se na vi{e nivoa naracije: nadimak "poslodavca"(@ikaPom-
pej) o~igledno predstavqa specifi~nu parodijsku referen-
cu na antiku. U datom kontekstu tragikomi~na asocijacija na
136
1
Светислав Басара
:
Looney Tunes
:
манично
-
параноична историја српске
књижевности у периоду од
1979.
до
1990,
Дерета
,
Београд,
1997,
стр
. 178.
koraci 9-10
"
I
N HOC SIGNO VINCES
!
–
rekoh (ili pomislih) ponavqaju}i
posle toliko stole}a Konstantinove re~i. Ekstaza be{e
pro{la i mogao sam jasno videti da je wen uzrok bila opti~ka
varka: na krovu hotela "
INEX
", neonska slova natpisa "
GRILL
",
behu delimi~no poga{ena i isko{ena, pa je nagnuto I zajedno
sa pravim L koje nije svetlelo, ~inilo da se ime boga `de-
rowa uka`e kao "
GRAL
".
FELIX ERROR
. Istina se, vele misti-
ci, uvek krije u la`i, ono najsvetlije u najprqavijem. Bicikl
mi vi{e nije bio potreban."
5
U navedenom odlomku mogu}e je prepoznati mre`u asoci-
jativnih i parodijskih veza sa antikom. Nagla{en je parodij-
ski pristup motivu otkrivewa: pripoveda~ u samoironiji po-
navqa re~i koje je, po predawu, izgovorio car Konstantin
I
u
bici protiv Maksencija, 312. g.n.e, videv{i na nebu znamewe
po~etnih slova Hristovog imena. Postoji vi{e verzija ovog
predawa.
6
Postavqawem legendarne povesti o misti~nom
otkrivewu rimskog cara, asocirane navedenim citatom, na-
poredo sa pripoveda~evom biciklisti~kom no}nom vo`wom
kroz Bajinu Ba{tu, u potrazi za adekvatnim naslovom roma-
na, autor potencira grotesknu neusagla{enost dva vremena i
dve kulturne paradigme. Latinski citat u navedenom odlom-
ku, bez obzira na problem wegove istorijske zasnovanosti,
integrisan je u kulturnu povest Evrope i predstavqa jednu od
"velikih pri~a". "
I
N HOC SIGNO VINCES
"
7
upu}uje na ~ove~an-
stvoudobaprevrata
–
poznurimskukulturuuo~ihristijanizacije,
138
5
Svetislav Basara:
Na Gralovom tragu
, Narodna kwiga
–
Alfa, Beograd
1996, str. 241-242.
6
"...
чињеница
(
је
)
да Константин после рата са Максенцијем
(312)
не
само да је допустио толеранцију хришћанства као законите религије
,
већ и да је проширио у војсци знамен који је свако могао да тумачи како
жели
,
али за који су хришћани волели да кажу да се односи на њих
.
Сплетена слова X и P
,
која представљају почетак речи Христос
(
ΧΡΙΣΤΟΣ
),
била су исцртана на штитовима војника
,
кажу
,
чак и пре
рата
... (
стр
. 345)
Па ипак
,
познато је чудо које Еузебије и они који га
опонашају приказују да се дешава током похода против Максенција
...
Константин је то много касније рекао Еузебију
,
а овај то записао у
намерно нејасном
,
бомбастичном стилу
.
Цар се заиста заклео бискупу
да ствар није измишљена
,
већ да је заиста видео на небу крст са
натписом
'
У овоме ћеш знаку победити
'
,
да му се Христос јавио у сну и
слично
.
Па ипак
,
историја не може да узме за озбиљно Константинову
заклетву
,
јер је он и свог зета убио упркос обећању датом под заклетвом
.
А сам Еузебије је измислио две трећине приче
.
"
(
стр
. 347)
Јакоб
Буркхарт
:
Доба Константина Великог
,
превео Душан Јањић
,
Издавачка
књижарница Зорана Стојановића
,
Сремски Карловци – Нови Сад
2006.
7
U ovom znaku }e{ pobediti.
okular
dok je sam pripoveda~ predstavnik zasi}enog ~ove~anstva na
prelazu u
XXI
vek, kada su velike pri~e istro{ene, a veliki
obrti nezamislivi. U skladu sa tom involucijom i wegova
"otkrivewa" su proizvod komi~nog nesporazuma
–
pogre{ne
interpretacije ili mistifikovawa trivijalne stvarnosti.
Umesto neonskog natpisa "
grill
"
,
pripoveda~, usled tehni~-
kih problema, ~ita ovaj natpis kao "gral
8
, simbol koji se
povezuje sa vi{e razli~itih tradicija i upu}uje, pre svega, na
duhovno tragawe". Unekoliko cini~no deluje i zakqu~ak
koji pomenutu oma{ku tretira kao
FELIX ERROR
,
upravo zbog
fonetske bliskosti, a semanti~ke i kulturolo{ke udaqeno-
sti izme|u dva ozna~iteqa koja su u igri zamene: "grala"kao
drevnog simbola prete`no sakralnog zna~ewa i "grila"
–
imena "boga `derowa"
9
povezivog iskqu~ivo sa materijal-
nim i telesnim aspektom qudskog.
Istu latinsku re~enicu
(
FELIX ERROR
)
autor navodi u
odlomku romana
Fama o biciklistima
(1988), gde je wome in-
terpretirana oma{ka koja je, po ve} poznatom obrascu, uvod u
misti~ko otkrivewe.
"Ali, potkrala se gre{ka: prilikom uramqivawa staklo-
rezac je alkicu za ka~ewe zakucao izvan ose simetrije i Isus
je visio ukrivo... Otac je poku{avao da uz pomo} obu}arskog
lepka (izuzetno ~vrstog) dovede ikonu u ravnote`u. Uzalud.
Ikona se krivila kao da je htela da mu stavi do znawa da
tre-
ba
da stoji ukrivo. Jednoga dana otac banu kod mene u sobu i
povika:
'FELIX ERROR'
! Shvatio sam {ta ikona ho}e da mi ka-
`e: ne stoji ukrivo Isus, kriv je svet; svet odstupa od ver-
tikalne ose Logosa za ~itavih 13 stepeni
.
"
10
U odre|enom smislu, ovakva uvertira parodira i samu
misti~ku spoznaju, jer komi~ni aspekt proma{aja ostaje neka
vrsta okvira; me|utim, karakteristi~no je da, koliko god bio
neo~ekivan, taj okvir u velikoj meri upravo nagla{ava otkri-
vewe. Sama formulacija objave koju do`ivqava pripoveda~ev
139
8
Претпоставља се да потиче
,
мада се о томе стално расправља
,
из
култова плодности Античке Грчке
,
келтских легенди и грчке литургије
...
Трагање
(
за гралом
)
се претвара у духовно путовање у потрази за пра-
вим витештвом
,
хришћанском љубављу
.
Легенда је пун процват дожи-
вела у XII и раном XIII веку
,
а среће се и у Малоријевом делу
Артурова
смрт
и Тенисоновом
Спеву о краљу
,
Вагнеровој опери
Парсифал
и у
Елиотовом делу
Пуста земља
.
– Енциклопедија живих религија,
гл
.
уредник Кит Крим
,
Нолит
,
Београд,
1990,
стр
. 218.
9
Svetislav Basara:
Na Gralovom tragu
, Narodna kwiga
–
Alfa
, Beograd,
1996, str. 242.
10
Isto, str. 216.
