1. УВОД
Крвни притисак је притисак којим крв дјелује на зидове крвних судова
(артерија) у сваком дијелу тијела. Крв тече кроз крвне судове управо зато што се
налази под одређеним притиском. Притисак се ствара радом срца као пумпе. При
сваком избацивању крви из срца (систола) притисак се повисује, а код улијевања крви
у срце (дијастола) притисак се снизује. Стога се мјере двије вриједности крвног
притиска:
горња вриједност (систолни) и
доња вриједност (дијастолни крвни притисак).
Крвни притисак је промјењив, мијења се током дана и ноћи и подложан је
многим вањским и унутрашњим чиниоцима. Те промјене су посљедица активације
бројних механизама којима организам настоји одржати одговарајући проток зависно од
промјене животних услова.
Крвни притисак зависи од:
стања срца
стања крвних судова
количине крви у циркулацији
вискозности крви
У зависности од врсте крвног суда на којем се мјери крвни притисак он може бити:
1. Артеријски крвни притисак (
tensio arterialis
, ТА)
2. Венски крвни притисак (централни венски притисак, ЦВП) и
3. Капиларни.
1
2. АРТЕРИЈСКИ КРВНИ ПРИТИСАК
Артеријски крвни притисак
(лат.
tensio arterialis
) је сила којом
циркулишућа крв дјелује на јединицу површине крвног суда, а која настаје услед
контракција срчане мускулатуре и последичног потискивања крви
кроз кардиоваскуларни систем. Са аспекта физике, висина крвног притиска зависи од
ударног волумена крви лијеве коморе срца и периферног отпора у крвним судовима .
При сваком избацивању крви из лијеве срчане коморе притисак расте, док исти
полако опада у периоду између двије контракције када се крв улива из преткомора у
коморе и срце припрема за нову контракцију.
Из тог разлога се одређују двије вриједности:
горњи (систолни) и
доњи (дијастолни) крвни притисак.
Слика бр.1.
Систола и дијастола
Вриједности добијене мјерењем помоћу различитих инструмената се односе на
притисак у крвним судовима на нивоу срца, јер он није исти у свим дијеловима тијела
услед хидростатског ефекта и бројних других чинилаца.
Вриједност систолног притиска је одређена ударним волуменом, брзином
избацивања крви и растегљивошћу крвих жила. Дијастолни притисак зависи од
3
Слика бр.2.
Утицај животног доба на крвни притисак
2.1. МЕХАНИЗАМ РЕГУЛАЦИЈЕ КРВНОГ ПРИТИСКА
Крвни притисак је регулисан механизмом ренин-ангиотензин алдостеронским
механизмом. Пад крвног притиска изазива лучење ренина бубрежног ензима. Ренин
затим активира ангиотензин (хормон) који доводи до сужења (вазоконстрикције)
мишићног слоја малих крвних судова артериола (најмањих огранака артерија) на
периферији, повећавајући тако крвни притисак. Ренин задржава воду у тијелу, тиме се
волумен крви у судовима повећава и тако се повисује крвни притисак.
Бубрези на неколико начина могу регулисати крвни притисак. Уколико се
вриједност крвног притиска повиси, бубрези почињу излучивати већу количину соли и
воде. Тиме се волумен крви смањује и тако се снижава крвни притисак. Обратно
уколико се крвни притисак снизи бубрези смањују лучење воде (урином) из тијела и
тако се задржавањем течности у крвном току повисује крвни притисак. Темељем свега
наведеног јасно је како бубрези имају врло важну улогу у регулацији крвног притиска
и како било која болест бубрега може привремено или трајно довести до хипертензије.
Симпатички нервни систем, који је дио аутономног нервног система, који
функционише у нашем тијелу без наше воље, привремено може повисити крвни
притисак уколико се организам налази у некој опасности. То је обрамбена, тј.
4
компензацијска реакција тијела. Симпатички нервни систем тако повећава снагу и
брзину срчаних откуцаја. Такође овим механизмом сужава се највећи број артериола, а
проширује се број артериола у скелетним мишићима, гдје је потребна већа
прокрвљеност. Осим тога симпатички нервни систем, смањује излучивање соли и воде
путем бубрега и тако повећава тјелесни волумен крви. Симпатички нервни систем
такође отпушта хормоне адреналин и норадреналин који потичу тј. стимулирају срце и
крвне судове.
Код појачаног мишићног или физичког рада укључују се компензацијски
механизми који одржавају крвни притисак унутар нормалних граница. Код појачаног
мишићног или физичког рада срце избацује већи волумен крви, повисује се тако крвни
притисак што има за посљедицу ширење (дилатацију) крвних судова због чега бубрези
почињу излучивати већу количину воде и соли, због чега се крвни притисак смањује.
Међутим код појединих људи, нарочито код старијих особа које имају
артериосклеротски промијењене (нееластичне артерије) нема компензацијског ширења
крвних судова у напору, појачаном мишићном напору и крв се не враћа
компензацијским механизмом на нормалу. Артериосклеротске промјене на крвним
капиларама бубрега такође ће ометати способност бубрега да излучује со и воду, што
има за посљедицу хипертензију.
2.2. МЈЕРЕЊЕ АРТЕРИЈСКОГ КРВНОГ ПРИТИСКА
Артеријски крвни притисак се може мјерити
директном и
индиректном методом.
Директна метода се не користи у рутинском раду јер подразумијева хирушку
препарацију артерије и директно пласирање каниле повезане са манометром у
артерију.
