Централна банка и њене функције
Небојша Филић
- 1
-
У В О Д
Главна монетарна институција и главни стожер банкарског система сваке земље јесте
централна банка
.
У разним земљама та банка носи различите називе: народна,
емисиона, државна или једноставно Банка Енглеске, Банка Јапана, Банка Италије и
слично. Често се она назива и банком банака јер код ње пословне банке држе своје
депозите и њој се често обраћају за одобравање кредита. У раним фазама развоја
банкарства није постојало разграничење између централне и пословних банака, јер су
скоро све пословне банке вршиле емисију банкнота.
Појава централних банака историјски је повезана са централизацијом емисије банкнота
у рукама једне или малог броја најстабилнијих пословних банака у које су држава и
клијенти имали највеће поверење. Крајем XIX и почетком XX века у већини држава
емисија банкнота вршена је од странесамо једне – централне – банке.
Са оснивањем првих централних банака повезује се почетак развоја модерног
банкарства у свету. Прве централне банке света основане су у другој половини XVII
века у Шведској (
Riskbank of Sweden
, 1656) и Енглеској (
Bank of England
, 1694).
Треба нагласити да ове прве централне банке нису имале ексклузивно право на емисију
банкнота и њихове функције разликовале су се од савремених централних банака. Тако
на пример, пооснивању је централна банка у Енглеској била дужна да врши и директно
кредитирање индустрије и трговине. Централне банке у савременом облику појавиле су
се у XIX веку.
Централна банка спада у најзначајније финансијске институције. Она није обичан
учесник на финансијским тршжиштима, већ има и регулативну улогу. Њена улога је
значајна на свим сегментима финансијских тржишта, а нарочито на сегменту тржишта
новца, где одређује ниво новчане масе и висину краткорочних каматних стопа.
Значајна улога централне банке је у заштити осталих учесника на финансијским
тржиштима. Емисијом квалитетних хартија од вредности и операцијама на отвореном
тржишту, централна банка доприноси развоју финансијских тржишта.
Централна банка је дефинисана као самостална и јединствена емисиона установа
монетраног система, одговорна за монетарну политику, за стабилност националне
валуте, финансијску дисциплину и за обављање других послова одређених законом.
Централна банка и њене функције
Небојша Филић
- 2
-
1. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ
Цeнтрaлнa или емисиoнa бaнкa прeдстaвљa бaнку свих бaнaкa и oстaлих финaнсиjских
институциja у једној земљи. Њихoв нaстaнaк je вeзaн зa тзв. привилeгoвaнe бaнкe кoje
су имaлe прaвo eмитoвaњa нoвчaницa, дa би кaсниje jeднa мeђу њимa дoбилa мoнoпoл
нaд eмисиoним пoслoвимa.
Централна бaнкa нeпoсрeднo рeгулишe и усмeрaвa мoнeтaрнo-крeдитнe тoкoвe у свaкoj
зeмљи, чимe сe у тржишним услoвимa пoсрeднo динaмизирa и стaбилизуje приврeднa
aктивнoст зeмљe. Рaди сe o нeпрoфитнoj институциjи кoja имa мoнoпoлски пoлoжaj
при oбaвљaњу свojих функциja. Њeн мoнoпoлски пoлoжaj сe oглeдa у тoмe штo je oнa
jeдинa институциja кoja имa зaкoнскo oвлaшћeњe дa издaje пaпирни и кoвaни нoвaц. Дo
другoг свeтскoг рaтa oргaнизoвaнe су кao aкциoнaрскa друштвa, дa би нaкoн тoгa билe
нaциoнaлизoвaнe и пoтпaлe пoд пуну кoнтрoлу држaвe. Емитoвaни нoвaц oд стрaнe
цeнтрaлнe бaнкe je зaкoнскo срeдствo плaћaњa у jeднoj зeмљи, збoг чeгa je њeгoвo
издaвaњe и пoвлaчeњe, кoje сe врши њeним крeдитним и другим oпeрaциjaмa у oднoсу
нa бaнкe, рeгулисaнo зaкoнoм. Рaди сe зaпрaвo o чврстoj зaкoнскoj и држaвнoj
рeгулaтиви у oднoсу нa oргaнизaциjу и пoслoвaњe цeнтрaлнe бaнкe. Oснoвнe oргaнe
рукoвoђeњa и упрaвљaњa у цeнтрaлним бaнкaмa имeнуjу пojeдинe држaвe или њихoви
зaкoнoм прeдвиђeни oргaни, кojи инaчe, прoвeрaвajу и утврђуjу нajвaжниje мoнeтaрнo-
крeдитнe oдлукe цeнтрaлнe бaнкe. Нaциoнaлнa министaрствa финaнсиja у пojeдиним
зeмљaмa имajући знaтaн утицaj и прeсуђуjућу рeч у кoнцeпциjским спoрoвимa
мoнeтaрнe и крeдитнe пoлитикe, тeснo сaрaђуjу сa oдгoвaрajућoм цeнтрaлнoм бaнкoм.
Истoврeмeнo, пoстojи мeтoдoлoшки и oпeрaтивни пoврaтни утицaj цeнтрaлних бaнaкa
нa утврђивaњe oпштe стрaтeгиje финaнсиjскe пoлитикe дaтих зeмaљa.
У хиjeрaрхиjскoм смислу цeнтрaлнa бaнкa зaузимa цeнтрaлнo мeстo у финaнсиjскoм
систeму и прeдстaвљa бaнку бaнaкa. Крoз вeћу или мaњу eфикaснoст њeних функциja
мaнифeстуjу сe вeћи или мaњи eфекти нa микрo или мaкрo нивoу, крoз oдржaвaњe
стaбилнoсти финaнсиjскoг, бaнкaрскoг и приврeднoг системa, кooрдинaциjу
монетaрнo-крeдитних тoкoвa, eфикaсниjи рaд бaнaкa и приврeдних oргaнизaциja и
укључивaњe дoмaћих финaнсиjских институциja нa мeђунaрoднa финaнсиjскa
тржиштa.
Имajући у виду хиjeрaрхиjскo мeстo цeнтрaлнe бaнкe у мoнeтaрнo-крeдитнoм систeму,
мoжe се гoвoрити o њeнa двa oргaнизaциoнa мoдeлa:
Централна банка и њене функције
Небојша Филић
- 4
-
улога гаранта ликвидности банкарског система (улога "последњег уточишта" –
lender of last resort);
управљање девизним резервама и спољним дугом земље;
управљањем девизним курсом националне валуте,
2.1. Емисиона функција
- (издавање новчаница и кованог новца).
Државе својим законима дају централним банкама, као својим представницима,
монопол на издавање новчаница и кованог новца. Централна банка доноси одлуку о
пуштању у оптицај и повлачењу из оптицаја новчаница и кованог новца, те утврђује
апоене и њихова обележја.
У неким земљама постоје у оквиру централне банке посебна структурна одељења која
се баве издавањем новчаница и кованог новца. Исто тако у Републици Србији, у
оквиру Народне банке Србије, постоји Завод за израду новчаница и кованог новца –
Топчидер, који је специјализована организација која се бави емисијом новчаница и
кованог новца. Новчана јединица Републике Србије је динар, који се дели на 100 пара.
2.2. Функција организације платног промета
– Првобитно се делатност
централне банке у овој сфери сводила на њену емисиону функцију, односно издавањем
новчаница и кованог новца којим се вршило готовинско плаћање. Временом се појавом
и брзим ширењем безготовинског плаћања, односно безготовинског промета,
централна банка добија и функцију организатора платног промета. Централна банка је
обавезна да обезбеди брзо и ефикасно функционисање платног промета у земљи.
Треба нагласити да непосредно учешће централне банке у платном промету није
обавезно, пошто се функција многих централних банака у овој сфери своди на
организацију и контролу обављања платног промета, а сам платни промет може да се
обавља преко преко пословних банака или специјализованих организација за платни
промет.
2.3. Контролна функција (функција банкарског надзора)
Ова функција централне банке реализује се преко праћења (монитринга), контроле и
кориговања пословне активности пословног банкарства. Надзор над пословним
банкама централна банка обавља непосредно или заједно са другим органима
(најчешће са министарствима финансија, банкарским комисијама, службама контроле
новчаног оптицаја и сл.).
Централна банка и њене функције
Небојша Филић
- 5
-
Основни правци банкарског надзора централне банке над пословним банкама су:
издавање ( и одузимање) дозвола за рад и обављање одређених врста операција (нпр.
девизних, са хартијама од вредностии сл.), провера и анализа финансијских извештаја,
прописивање одређених норматива и контрола њиховог поштовања, провера
оперативног пословања итд. Последњих деценија систем банкарског надзора добија
међународни карактер, што је повезано са интернационализацијом банкарског система
и глобализацијом светске привреде.
3. ПОЈАМ И САДРЖАЈ МОНЕТАРНО КРЕДИТНЕ
ПОЛИТИКЕ
Монетарно кредитна политика је интегрални део економске политике и има ѕадатак да
регулише количину новца у оптицају ради несметаног одвијања процеса репродукције.
Она би се могла дефинисати као онај део опште економске политике који се састоји у
мерама које деелују на ток привредног живота путем отварања, поништавања,
расподеле и прерасподеле новчане куповне снаге.
Монетарну политику чине извесне подгране које сједне стране обухватају кредитну и
девизну политику, док сдруге стране у погледу прерасподеле новчане луповне снаге
постоји посебно формирана финансијска или фискална (пореска) политика.
Кредитна политика представља део економске политике којом се утврђује начин
креирања новчаних средстава, где се преовлађујуће идентификује кредитни однос и
начин усмеравања новчаних средстава са становишта потреба појединих група
субјеката у процесу репродукције.
Циљеви монетарно кредитне политике не разликују се од развојне економске политике.
Ако се у том склопу посматра место монетарно кредитне политике онда би њени
циљеви били следећи: оптимална стопа привредног развоја, запослености, стални
пораст националног дохотка, друштвеног стандарда, а све то уз одређени степен
економске стабилности.
Зато се каже да економска политика мора да се определи или за високу стопу раста
коју неминовно прате инфлаторне тенденције, или за економску стабилност уз
скромнију стопу привредног раста. Дуго времена су стручњаци давали приоритет
економској односно монетарној стабилности, међутим после велике светске економске
кризе (1929 - 1931), теоретичари и стручњаци напуштају ово схватање дајући
