VISOKA TEHNOLOSKA SKOLA STRUKOVNIH
STUDIJA SABAC
SEMINARSKI RAD :
PREDMET : HEMIJSKE STETNOSTI
TEMA :
OLOVO
Sabac, maj 2011.god.
SADRZAJ :
UVOD
..............................................................................................................1
1.1.Teski metali
.........................................................................................................1
1.2.Olovo
...................................................................................................................1
1.3.Hemijske osobine
.................................................................................................2
1.4.Fizicke osobine
.....................................................................................................2
2. JEDINJENJA I OKSIDI
............................................................................3
3. TOKSICNOST
..............................................................................................3
4. UTICAJ Pb NA ZIVOTNU
SREDNINU
.....................................................................................................5
5. OLOVO U ZEMLJISTU I NJEGOV UTICAJ NA
BILJKE
............................................................................................................6
6. KRETANJE Pb U VAZDUDHU
............................................................7
7. OLOVO U BENZINU
.................................................................................7
8. EFEKTI NA LJUDE
...................................................................................8
ZAKLJUCAK
..............................................................................................10
LITERATURA
............................................................................................11
0
baznog olovo(II) karbonata Pb(OH)
2
·
2PbCO
3
, koji ga štite od dalje oksidacije. To je
mek metal, velike gustine i niske temperature topljenja.
Ruda olova
Olovo se u destilovanoj vodi ne rastvara, dok se rastvara u kiselinama sa oksidacionim
dejstvom npr. azotna kiselina. Pri dejstvu razblažene sumporne kiseline stvara se
zaštitni sloj olovo- sulfata PbSO
4
te rastvaranje prestaje. Alkalije ne deluju na olovo.
Na vazduhu se fino sprašeno olovo tzv. piroforno olovo pali samo od sebe.
Olovo (II) oksid se koristi za glaziranje keramičkih proizvoda, za izradu minijuma, kao
žuta boja u slikarstvu. Olovo se koristi za izradu limova, kanalizacionih i vodovodnih
cevi ukoliko vode nisu kisele; njime se oblažu električni kablovi i prevlači posuđe.
Olovo se koristi i u vojnoj industriji, industriji boja, za izradu olovnih akomulatora, za
zaštitu od rendgenskog i radioaktivnog zračenja.
1.3
HEMIJSKE OSOBINE
Olovo na vazduhu tamni, usled stvaranja baznog karbonata, ali je ova
promena površinska. U prisustvu ugljen-dioksida (CO
2
) rastvara se u čistoj vodi jer se
gradi jedan karbonat koji je lako rastvoran i otrovan. Ovo rastvaranje se ne
vrši akovoda sadrži sulfate, koji daju nerastvornu so olova. Olovo-sulfat prijanja uz
metal pa je usled toga moguće da se, bez bojaznosti, upotrebe olovne cevi za izvorsku I
rečnu vod, ali ne i za kišnicu. Olovo je dosta otporno prema različitim hemijskim
agensima. Ono se oksiduje na crvenom usijanju i rastvara se u azotnoj
kiselini.Njegova otpornost prema sumpornoj kiselini (H
2
SO
4
) je omogućila da se
upotrebi u olovnim komorama.
1.4 FIZICKE OSOBINE
Olovo je metal sive boje, a na svežem preseku je srebrnog sjaja. Najmekši je među
teškim metalima, no njegovu čvrstoću povećavaju i najmanji dodaci drugih metala.
Olovo je jako neelastično. Može se rezati nožem, lako se savija, istiskiva u različite
oblike. Velika gusnoća i niska tačka topljenje su osobita svojstva olova. Olovo je loš
provodnik toplote i električne energije.Olovo se kristalizuje u kubno površinsko
centriranu kristalnu rešetku.
2.JEDINJENJA I OKSIDI
2
