1
Заштита од рушења и спасавање из рушевина
Основни типови, елементи и параметри рушевина
Организација и тактика спасавања лица из рушевина
Милош Скакун
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА, НОВИ САД,
Школска 1 , тел.021-4892-500 и 021-4892-515
Резиме: У овом семинарском раду описани су типови рушевина, елементи рушевина, као и спасавање
повређених услед оваквих догађаја. Такође је наведен закон о ванредним ситуацијама са неким од
чланова тог закона.
Abstract: This essay explains the different types of ruins, the elements of ruins, as well as rescuing injured as a
result of such events. He also stated the law on emergency situations with some of the members of the law.
Кључне речи: рушевине, спасавање, ванредне ситуације,закон.
Keywords: ruins, rescue, emergency, law.
2
1.УВОД
Померање тектонских плоча узрокује потресе, чак
и подручја која ницу трусна понекад су у ризику
од земљотреса и сличних природних катастрофа
тог типа. Питање је да ли ће нове грађевине успети
да остану неоштећене или са минималним
оштећењима када би се поново десио неки
земљотес јер се сада грађевине граде са много
мање материјала, нису издржљиве као што су биле
раније. У данашње време је људима естетика
важнија од сигурности, па се зграде граде тако да
буду естетски прихватљиве а не обраћа се пажња
на сигурност и издржљивост истих.
Потребно је учинити све како би се спречила
оштећења на зградама (оштећења могу бити у
распону од угрожавања естетике до угрожавања
сигурности грађевина као на пример: оштећења
облоге, оштећења зидне масе, корозија, угрожена
конструкцијска носивост, оштећења равнотежа
носећих конструкција) а самим тим се смањује и
ризик од урушавања.
Уколико ипак дође до рушења зграде потребно је у
најкраћем року спровести спасавање људи из
рушевина. Ако се појави ризик од урушавања
зграде, потребно је евакуисати људе да не би било
жртава али ако се евакуација не изврши на време
потребно је унапред осмислити тактику спасавања
људи из рушевина како би се могла спровести у
дело уколико се зграда уруши.
Слика1. Рушевина зграде
2.ЗАКОН О ВАНРЕДНИМ
СИТУАЦИЈАМА
("Сл. гласник РС", бр. 111/2009, 92/2011 и 93/2012)
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1
Овим законом уређују се деловање, проглашавање
и управљање ванредним ситуацијама; систем
заштите и спасавања људи, материјалних и
културних добара и животне средине од
елементарних непогода, техничко-технолошких
несрећа - удеса и катастрофа, последица
тероризма, ратних и других већих несрећа (у
даљем тексту: елементарне непогоде и друге
несреће); надлежности државних органа,
аутономних покрајина, јединица локалне
самоуправе и учешће полиције и Војске Србије у
заштити и спасавању; права и дужности грађана,
привредних друштава, других правних лица и
предузетника у вези са ванредним ситуацијама;
организација и делатност цивилне заштите на
заштити, спасавању и отклањању последица
елементарних непогода и других несрећа;
финансирање; инспекцијски надзор; међународна
сарадња и друга питања од значаја за
организовање и функционисање система заштите и
спасавања.
Значење израза
Члан 8.
Изрази употребљени у овом закону имају следеће
значење:
1) ванредна ситуација је стање када су ризици и
претње или последице катастрофа, ванредних
догађаја и других опасности по
становништво, животну средину и материјална
добра таквог обима и интензитета да њихов
настанак или последице није могуће
спречити или отклонити редовним деловањем
надлежних органа и служби, због чега је за њихово
ублажавање и отклањање
неопходно употребити посебне мере, снаге и
средства уз појачан режим рада;
2) систем заштите и спасавања је део система
националне безбедности и интегрисани облик
управљања и организовања
субјеката система заштите и спасавања на
спровођењу превентивних и оперативних мера и
извршавању задатака заштите и
спасавања људи и добара од последица
елементарних непогода и других несрећа,
укључујући и мере опоравка од тих
последица;
3) елементарна непогода је догађај
хидрометеоролошког, геолошког или биолошког
порекла, проузрокован деловањем
природних сила, као што су: земљотрес, поплава,
бујица, олуја, јаке кише, атмосферска пражњења,
град, суша, одроњавање
или клизање земљишта, снежни наноси и лавина,
екстремне температуре ваздуха, нагомилавање
леда на водотоку, епидемија
заразних болести, епидемија сточних заразних
болести и појава штеточина и друге природне
појаве већих размера које могу
да угрозе здравље и живот људи или проузрокују
штету већег обима.
4) техничко-технолошка несрећа – удес је
изненадни и неконтролисани догађај или низ
догађаја који је измакао контроли
4
17)управљање у ванредним ситуацијама
представља усмеравање субјеката заштите и
спасавања у извршавању њихових
обавеза и задатака;
18) координација је остваривање временске и
просторне усклађености деловања свих учесника у
заштити и спасавању у
ванредним ситуацијама по етапама извршења
задатака, као и њихово правовремено
информисање;
19)руковођење је усмеравање појединаца, делова
система и система заштите и спасавања према
остваривању
постављених циљева (извршна функција
управљања);
20) снаге заштите и спасавања су: штабови за
ванредне ситуације, јединице цивилне заштите,
ватрогасно-спасилачке јединице,
полиција, Војска Србије, и субјекти чија је редовна
делатност заштита и спасавање, као и привредна
друштва и друга правна лица,
Црвени крст Србије, Горска служба спасавања
Србије, и удружења која су оспособљена и
опремљена за заштиту и
спасавање.
21)објекти и средства за заштиту и спасавање
обухватају склоништа и друге заштитне објекте,
складишта, заштитну и
спасилачку опрему и оруђа, опрему за
оспособљавање и обуку, превозна средства,
телекомуникационе и алармне уређаје
и друге материјале који се користе за заштиту и
спасавање;
22) средства помоћи су намирнице, питка вода,
одећа, обућа, лекови и други предмети, односно
средства намењена
угроженом и пострадалом становништву као
помоћ ради ублажавања последица елементарних
непогода и других
катастрофа;
23)отклањање последица су све активности које се
предузимају у току и после природне и друге
несреће ради хитне
нормализације живота и спречавања ширења
последица на подручју на коме се несрећа
догодила;
24)овлашћена правна лица су привредна друштва и
друга правна лица којима је поверено вршење
послова од посебног
интереса за Републику Србију у области
телекомуникација, рударства и енергетике,
железничког транспорта, метеорологије,
хидрологије, сеизмологије, заштите од јонизујућег
зрачења и нуклеарне сигурности, заштите животне
средине, водопривреде,
шумарства и пољопривреде, здравства,
збрињавања и ветерине;
25)оспособљена правна лица су привредна
друштва и друга правна лица која су оспособљена
и опремљена за заштиту и
спасавање, као што су комунална, грађевинска,
водопривредна, предузећа која газдују шумама,
угоститељска,
рударска и транспортна привредна друштва и
друга правна лица, привредни субјекти из области
приватног обезбеђења, привредна
авијација, удружења, савези, друштва, и клубови
из области ватрогаства, кинологије, ронилаштва,
наутике, алпинизма,
спелеологије, радио-аматерства, Горска служба
спасавања, извиђачи и други субјекти од значаја за
заштиту и спасавање;
26)лична, узајамна и колективна заштита је
најмасовнији облик припремања и организованог
учешћа грађана у заштити и
спасавању која обухвата мере и поступке њихове
непосредне заштите и спасавање у пословним и
стамбеним зградама,
другим објектима и местима где живе и раде;
27)мере цивилне заштите представљају планске и
организоване радње и поступке које припремају и
спроводе сви субјекти
система заштите и спасавања у Републици Србији,
ради заштите и спасавања људи и материјалних
добара од опасности и
последица елементарних непогода и других
несрећа;
28)мере заштите у случају непосредне опасности
од елементарних непогода и других несрећа, као
део мера
цивилне заштите, обухватају прикупљање
података о наступајућој елементарној непогоди и
другој несрећи са проценом
њеног дејства и могућих последица, обавештавање
и узбуњивање становништва и државних органа,
активирање штабова за
ванредне ситуације, мобилизацију јединица
цивилне заштите и материјалних средстава,
распоређивање људства и технике на - 4 -
најугроженија подручја, планирање учешћа
полиције, Војске Србије и других снага, посебне
мере физичког обезбеђења
потенцијално угрожених објеката, регулисање
саобраћаја на угроженим подручјима и друге мере;
29)мере заштите када наступе елементарне
непогоде и друге несреће, као део мера цивилне
заштите, представљају
организовано учешће људства и средстава у
заштити и спасавању становништва и
материјалних добара, извршавање задатака
привредних друштава и других правних лица и
појединаца у спасавању угроженог становништва
и материјалних добара
(евакуација, збрињавање, пружање прве,
медицинске помоћи и др) уз процену потребе за
тражење помоћи Војске Србије или
међународне помоћи и предузимање других мера
на спречавању или ублажавању последица
елементарних непогода и
других несрећа;
5
30)мере ублажавања и отклањања непосредних
последица од елементарних непогода и других
несрећа, као део
мера цивилне заштите, обухватају радње којима се
стварају услови за нормалан живот и рад на
угроженом подручју,
прикупљање података, процену и утврђивање
висине настале штете, организовање прикупљања
и расподеле помоћи и друге
мере којима се ублажавају или отклањају
непосредне последице од елементарних непогода и
других несрећа;
31)узбуњивање је обавештавање о непосредно
наступајућој или насталој опасности;
32) евакуација је планско, организовано и
привремено премештање људи, животиња,
материјалних и културних добара,
државних органа, привредних друштава и других
правних лица са угрожене територије на
територију одређену Планом заштите и
спасавања у ванредним ситуацијама, на којој не
постоји опасност и која пружа услове за живот и
заштиту;
33) склониште је двонаменски или посебан
грађевински објекат намењен првенствено за
заштиту становништва од
елементарних непогода и других несрећа, а граде
се породична, кућна и блоковска склоништа;
34) збрињавање угрожених, пострадалих, избеглих
и евакуисаних лица у ванредним ситуацијама
обухвата пружање
хитног смештаја, здравствену заштиту, снабдевање
храном и пијаћом водом, спајање раздвојених
породица, психолошку
подршку и стварање других услова за живот;
35) заштита и спасавање од поплава и несрећа на
води и под водом подразумева спровођење
заштите и спасавања
људи и материјалних добара који могу бити
угрожени поплавама изазваним изливањем река из
корита, бујичним водама,
леденим баријерама, подземним водама, као и
оштећењем или рушењем брана, насипа, јаловина
и других водозаштитних
објеката и других несрећа на води и под водом;
36)неексплодирана убојна средства (НУС) су
заостала експлозивна средства и остаци из рата,
припремљена за коришћење
или коришћена, са или без упаљача, испаљена,
избачена, поринута, лансирана, напуштена или
одбачена, а нису експлодирала, као
и средства заостала после експлозија складишта
убојних средстава, одбачена и убојна средства из
нелегалног поседа. НУС
у смислу овог закона не сматрају се
неексплодиране импровизоване диверзантско-
терористичке направе;
37) асанација терена састоји се од предузимања
санитарно-хигијенских и санитарно-техничких
мера на терену, у насељу и
објектима, у циљу спречавања ширења заразних
болести, епидемија и других штетних последица
по становништво и материјална
добра.
38) опасне материје јесу хемикалије и друге
материје које имају штетне и опасне
карактеристике.
Заштита од рушења и спасавање из рушевина
Члан 83.
Заштита од рушења спроводи се као превентивна
мера у оквиру просторног и урбанистичког
планирања, уз примену
грађевинско-техничких и других мера, а у складу
са процењеним сеизмичким ризиком, за шта су
одговорни органи
урбанистичко-грађевинске делатности.
Ради спасавања људи и материјалних добара из
рушевина које могу настати услед елементарних
непогода и других несрећа,
организују се и спроводе одговарајуће радње и
поступци за извиђање рушевина, проналажење
лица затрпаних у рушевинама,
осигурање оштећених и померених делова
конструкција зграда и објеката ради спречавања
даљег рушења, спасавање
затрпаних односно њихово извлачење изван зоне
рушења, мере прве помоћи и хитне медицинске
помоћи, као и друге мере
којима се доприноси заштити и спасавању из
рушевина.
Члан 102.
Специјализоване јединице цивилне заштите
образују се као:
1) јединице за заштиту од пожара;
2) јединице за спасавање на води и под водом;
3) јединице за спасавање на неприступачним
теренима;
4) јединице за пружање прве помоћи;
5) јединице за откривање и уништавање НУС-а;
6) јединице за РХБ заштиту;
7) јединице за спасавање из рушевина;
8) јединице за осматрање;
9) јединице за узбуњивање;
10) јединице за телекомуникације;
11) јединице за збрињавање.
Поред јединица наведених у ставу 1. овог члана,
надлежна служба, у складу са Проценом
угрожености Републике Србије,
потребама и могућностима, може образовати и
друге врсте специјализованих јединица и органа.
Ближе прописе о организацији и начину употребе
специјализованих јединица цивилне заштите
доноси Министар.
