Komunikacije u savremenom menadžmentu
Irena Vukićević 33/12
1/15
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
Menadžment
Seminarski rad
Komunikacije u savremenom menadžmentu
Predmetni nastavnik
:
Student:
Prof.dr.Milko Cupara,dipl.ek.
Irena Vukićević 33/12
Datum predaje:
Beograd
april,2013.
Komunikacije u savremenom menadžmentu
Irena Vukićević 33/12
2/15
1.SADRŽAJ
1.Sadržaj....................................................................................................................... 2
2.Rezime........................................................................................................................ 3
3.Uvod........................................................................................................................... 3
4.Pojam i uloga komunikacije........................................................................................ 4
4.1. Pojam komunikacije............................................................................................ 4
4.2. Uloga komunikacije............................................................................................. 7
5
.Elementi i način komunikacije
.................................................................................... 7
5.1.Elementi komunikacije.......................................................................................... 7
5.2.Način komunikacije
............................................................................................... 8
6.Smetnje u komunikaciji............................................................................................ 12
7
.Zaključak
.................................................................................................................. 14
8.Literatura................................................................................................................. 15
9. Internet izvori......................................................................................................... 15
10. Indeks slika........................................................................................................... 15
Komunikacije u savremenom menadžmentu
Irena Vukićević 33/12
4/15
4.POJAM I ULOGA KOMUNIKACIJE
4.1.Pojam i vrste komunikacije
Termin komunikacije
potiče od latinskog pojma
communicare,
što znači saopštiti, razgovarati.
Komunikacija je, zbog toga, pojam u društvenim naukama koji uopšteno označava sveukupnost
razl
ičitih oblika veza i kontakata među pripadnicima društva, a posebno prenošenje poruka s
jedne osobe ili grupe na druge.
Gledano sa stručne strane definicija kaže, da je komunikacija prvenstveno način razmenjivanja
informacija ili prenošenja poruka uz pomo
ć unapred dogovorenog i razumljivog sastava
sporazumevan
ja. Komunikacija je najmanje ono što kažemo. Način “kako” to kažemo čini preko 90%
udela kod uspostavljanja odnosa i prihvatanja u međuljudskoj komunikaciji.
Komunikaciju možemo podeliti u dve sfere: Prva bi bila
transmisiona komunikacija
, što znači
prenos ili prosleđivanje informacija. Druga sfera podrazumeva
ritualnu komunikaciju
, koja stoji za
kulturološki pojam komunikacije i obuhvata jezik, govor, kulturne forme, ples, arhitekturu svojstvenu
za svako novo doba, kao i muziku i umetnost slikarstva, vajarstva,itd.
Jedna od ključnih reči ovde je
informacija, (lat. oblikovati, obrazovati), koja je sam predmet
poruke ili sadržaj komunikacije, ona je novo znanje. Poruka mora da ima svoj kod i kontekst.
K
od, koji stoji za značenje određenog znaka i kontekst, koji menja smisao, funkciju i informativnu
kvotu poruke.
Postojanje informacije uslovljeno je postojanjem tri elementa:
postojanjem informacije
prenosom informacije
razumevanjem informacije i načina n
jenog prenosa
U sadašnje vreme tumačenje komunikacije ima tri osnovne interpetacije:
komunikacija je sredstvo veza između svih objekata materijalnog i duhovnog sveta
komunikacija je odnos u čijem procesu ljudi razmenjuju informacije
komunikacija je razmena masovnih informacija u cilju uticaja na društvo i njegove
sastavne elemente
Prema tome komunikacija je elementarni deo komuniciranja u kome se ostvaruje povezujuća
uloga između elemenata i učesnika aktivnosti u organizacionim sistemima.
U savremenom menadžmentu komunikacija igra veoma važnu ulogu i postoji u svim fazama
procesa menadžmenta
,
ali najveći značaj ima za vođenje. Jer, vođenje se realizuje u grupama, u
vezi sa grupama i između grupa. Naime, komuniciranjem se postiže ujedinjavanje organizovan
ih
aktivnosti, pri čemu je informacija njen osnovni element. Zato se kaže da komuniciranje
predstavlja prenos informacija od pošiljaoca ka primaocu, uz uslov da primalac razume
informaciju.
Ovako shvaćeno, komuniciranje ima ulogu sredstva modifikovanja ponašanja, sprovođenja
promena i ostvarivanja ciljeva.
Bez komuniciranja ne bi bilo moguće ostvarivanje aktivnosti u
grupama (ne bi bilo koordinacije, promena i sl.).
Jer, suština grupnih napora je saradnja, a ključ
za saradnju je komuniciranje.
Komunikacije u savremenom menadžmentu
Irena Vukićević 33/12
5/15
Komuniciran
je se može odvijati s različitim ciljevima:
1) s ciljem informisanja,
2) s ciljem usmeravanja i
3) s ciljem zahtevanja
S obzirom na kvalitet prenosa i razumevanje informacije komunikacija može biti:
delimična
–
informacija je nepotpuna, ili delimično
preneta, ili je primljena nepotpuno i
delimično je razumljiva
dobra – celovita informacija je preneta u potpunosti ili je primljena u potpunosti na
razumljiv način
savršena – dobra informacija je dobro preneta i primljena a primalac je razumeo i shvatio
t
ačno onako kako ju je zamislio pošiljalac
Treba naglasiti da je svrha komunikacije pravilno razumevanje i shvatanje prenete informacije, a
ne slaganje sa njenim sadržajem.
Komuniciranje u organizaciji se može odvijati kao
formalno komuniciranje
neformalno komuniciranje
Formalna komunikacija je unapred regulisana, a zasnovana
je na normativnom uređenju
organizacije
.
Svaka komunikacija iz
među zaposlenih ili zaposlenih i
manadžera na bilo kom nivou
u vezi nekog radnog zadatka predstavlja formalnu komunikaciju, jer se obavlja po osnovu I
zahtevu propisanih radnih normi i procedura.
Neformalna komunikacija
je komunikacija između zaposlenih ili između zaposlenih i
menadžera na bilo kom nivou, a nije u vezi sa radnim procesom ili sa bilo kojim radnim
zadatkom.
Neformalne komunikacije ostvaruju dvojaku funkciju:
S o c i j a l n u , k o j a s e o g l e d a u z b l i ž a v a n j u z a p o s l e n i h , d r u ž e n j u i r a z v o j u
prijateljstva
Funkciju širenja glasina koje su
netečne,
nezvanične
i teško ih je proveriti
Menadžerima se sugeriše da koriste i formalne i neformalne mreže, gde
neformalne često puta
bivaju efikasnije i korisnije kada je važno da neka interesantna informacija brzo prostruji.
Suprotno od ovoga sugeriše se oprez da se zbog glasina ne bi poremetili odnosi i stvorila klima
nepoverenja.
Prema komunikacionom toku komunikacija se može podeliti na:
Vetrikalnu komunikaciju
Horizontalnu komunikaciju
Dijagonalnu komunikaciju
Vertikalna komunikacija
je komunikacija između zaposlenih i menadžera po hijer
arhijski
uređenom odnosu u istom organiza
cionom delu.
Vertikalna komunikacija na dole se odvija od nadređenog do podređenog. Menadžer izdaje
određena naređenja zaposlenima, traži proveru nekih podataka od zaposlenih ili ih upoznaje sa
određenim detaljima. Ovakvo komuniciranje može dati očekivan
e rezultate samo ako primalac
poruke:
