Uvod - Mala i srednja preduzeća
Od ukupno dvadeset miliona preduzeća, koliko ih ima u Evropskoj Uniji, 99% su mala i
srednja preduzeća. Ona doprinose ukupnom bruto društvenom proizvodu EU sa 60%. I
obezbeñuju preko 80 miliona radnih mesta. To konkretno znači da je u sektoru MSP zaposleno
dve trećine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU.
Mala i srednja preduzeća su motor ekonomskog razvoja. Promovišu privatnu svojinu i
preduzetničke veštine. Po mišljenju mnogih eksperata i ekonomista MSP su sinonim za privatni
sektor, i u figurativnom smislu za preduzetništvo.
Njihova komparativna prednost je u tome što su fleksibilna, mogu brzo da se adaptiraju na
promene i da zadovolje zahteve tržišta.
U zemljama Evropske Unije, vlade donose propise koji su fokusirani na podršku malim i
srednjim preduzećima i na stimulisanje njihovog rasta i konkurentnosti.
Mala preduzeća
Mala preduzeća (engl. Small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima.
Ova preduzeća shodno ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali
broj zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja
preduzeća i obavljaju i poslove za koje i nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za veća preduzeća.
Preduzeća male privrede povećavaju stepen i obim korišćenja novih resursa jedne privrede, uz
visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim tržišnim i drugim uslovima.
Mala preduzeća po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno i vlasnik i
menadžer preduzeća. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik
poslovanja preduzeća.
Malo preduzeće karakteriše relatvno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljačkih i poslovnih
funkcija. Poslovi malog preduzeća su, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovišta tržišta i zaposlenosti.
Broj zaposlenih u malom preduzeću varira od jedne oblasti do druge. Na primer u svetu se smatra malim
preduzećem ono koje zapošljava do dvesta radnika u industriji, dok je naprimer u trgovini njegova
veličina izražena godišnjim prometom.
Najveći broj malih preduzeća osniva se i posluje u oblasti maloprodaje, veliko prodaje i sektora
usluga. U oblasti proizvodnje, to su uglavnom kooperacije sa srednjim i velikim preduzećima u oblastima
proizvodnje koje zahtevaju brza prilagoñavanja ili su sezonskog karaktera (na primer modna obuća i
odeća i sl.).
Visok stepen tržišne fleksibilnosti i niski fiksni troškovi predstavljaju značajnu odrednicu i
komparativnu prednost malih preduzeća. Ona su često i izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanijem
razvoju privrede. U ovim preduzećima dolazi do izražaja preduzetnička inicijativa, profitabilnost ulaganja
kapitala, inovativnost i kreativnost.
Sektor malih preduzeća dobija poseban značaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani tehnološki
razvoj, jer se preko malih preduzeća lakše prenosi savremena tehnologija. Mala preduzeća imaju izuzetno
značajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Ona su često glavni izvor nove
zaposlenosti.
Mala preduzeća mogu imati i značajnu ulogu u spoljnoj trgovini jedne zemlje kao kooperanti
velikih multinacionalnih preduzeća i kompanija.
Ekonomika Poslovanja, Prof.Momčilo Živković
2/16
Tranzicione ekonomije su na različitim nivoima razumevanja i razvoja MSP. Pogled na
trenutnu situaciju u pogledu razvoja sektora MSP u zemljama u tranziciji su data dalje u
tekstu:
Grupa najrazvijenijih zemalja ima pravni sistem postavljen tako da podržava sektor MSP. U
posebnim slučajevima postoji potreba za ispravkama i dopunama nakon prelaska iz rane faze
tranzicionog procesa na viši nivo. Druga grupa zemalja ima već pripremljen pravni sistem i
predstoji još da se izvrši implementacija kroz prikladne programe podrške i promocije malih i
srednjih preduzeća, dok se treća grupa zemalja nalazi na samom početku, njihovi parlamenti
tek treba da donesu zakone, a vlade strategije kojima će promovisati razvoj MSP.
Uporedne analize MSP u zemljama u tranziciji rade ECE i EBRD. Postoji potreba za jasnim
definisanjem, statistikom i poreñenjem;
Razlike u definicijama MSP u tranzicionim ekonomijama i u EU, što govori da MSP u
zemljama u tranziciji su još uvek na niskoj fazi razvoja;
Velika većina MSP su mikro preduzeća koja zapošljavaju članove porodice ili bliske
srodnike. U najvećem broju zemalja u tranziciji MSP su uglavnom orjentisana na trgovinu i
samo mali deo njih proizvodi dobra namenjena prodaji ili pružanjem usluga;
Karakteristika MSP je da zapošljavaju relativno visoko obučene radnike;
U zemljama u tranziciji, fokus treba da bude na stvaranju MSP i treba im pomoći da rade
efikasno u uslovima tržišne ekonomije.
2. Ekonomski značaj MSP: Mit ili Realnost
Zbog čega je potrebno promovisati MSP? Donose veću ekonomska korist od velikih firmi —
u smislu stvaranja novih radnih mesta, povećanje efikasnosti i ekonomskog rasta, jesu neki od
razloga
Struktura firmi i zaposlenost. U većini zemalja u razvoju, mikro i mala preduzeća čine
većinu ukupnog broja firmi i čine veći deo ukupne zaposlenosti. U Ekvadoru, na primer, firme
sa manje od 50 zaposlenih broje 99 procenata svih firmi i 55 procenata ukupne zaposlenosti u
1980. godini; u Bangladešu, firme sa manje od 100 zaposlenih broje 99 procenata svih firmi i
58 procenata zaposlenosti u 1986. godini.
U zemljama sa malim dohodkom po glavi stanovnika, ogromna većina firmi su mikro ili
mala preduzeća, pored kojih postoji i nekoliko velikih preduzeća. U zemljama sa srednjim
dohodkom, srednja preduzeća počinju da uzimaju relativno veće učešće u ukupnoj proizvodnji i
zaposlenosti. U većini zemalja, trend je da veće firme donose uvećanje nacionalnog dohodka
po glavi stanovnika. Izuzetak od ovog pravila su azijske zemlje Tajvan ili Kina na primer, gde
je odnos većih i manjih firmi relatvno stalan u poslednjih trideset godina, bez obzira na to što
se struktura proizvodnje promenila od primitivnih radionica do visokih tehnologija i
kompjuterske industrije. U proseku, mala preduzeća ne igraju veliku ulogu u razvoju jedne
zemlje.
Stvaranje radnih mesta. Rasprava ima i o tome da li su MSP važna za rast zaposlenosti tj.
stvaranje novih radnih mesta. Ovoga puta empirijski dokazi nisu na strani tradicionalnog
mišljenja kada je o ovoj temi reč. Male firme u velikoj meri utiču na stvaranje novih radnih
mesta, ali takoñe i u gašenju postojećih. To je zbog toga što male firme nastaju velikom
brzinom ali se brzo i gase. Mnoge male firme ne uspeju da porastu. U razvijenim zemljama
uprkos rasprostranjenom mišljenju, male firme ne stvaraju više radnih mesta, ako se imaju u
vidu radna mesta koja se zatvaraju i firme koje nestaju mnogo češće nego velike firme. Isti
zaključak bi mogao da se izvede i kada se radi o zemljama u razvoju.
Male firme, kako stvaraju mnogo novih radnih mesta tako ih jako mnogo i ukidaju MSP
nude manju sigurnost radnog mesta nego velike firme. U U.S., trajnost radnog mesta se
povećava sa veličinom firme. Treba reći da je ukudanje ranih mesta u slučaju recesije manje u
MSP nego u velikim firmama—zahvaljujući njihovoj velikoj fleksibilnosti.
Efikasnost! Mera efikasnosti preduzeća varira kako unutar jedne industrijske grane tako i
ukupno u industriji. Veličina firme može da bude povezana sa nekim drugim faktorima koji su
povezani sa efikasanošću, kao što su veština upravljanja i tehnologija, kao i efekti koje
proizvodi pravni ambijent. U U.S. prouzvoñački sektor, industrije u kojima veće firme imaju
veći udeo na tržištu i imaju veći rast produktivnosti. Većina studija u zemljama u razvoju
pokazuje da su najmanje firme i najmanje efikasne, postoje činjenice koje govere da su i male
i velike firme relativno neefikasne u poreñenju sa srednjim firmama. Sporno je i to da su MSP
