ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА
МЕДИКА БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД: КИНЕЗИТЕРАПИЈА
НАСЛОВ РАДА
Лумбални синдром
Ментор: Студент:
Проф др Стојановић Биљана Милорад Милутиновић
Број индекса:
237-004/20
Београд, 15.01.2022.г.
2
1. Дегенеративна обољења кичменог стуба – Спондилозе
(Spondylosis)
Хронично дегенеративно обољење кичменог стуба, узроковано променама на
интервертебралним дискусима, остеофитима на пршљенским телима и
дегенеративним променама интервертебралних “fasset” зглобова.
Дегенеративне промене лумбалног дела кичме почињу променама дискуса,
квалитативних или квантитативних. Промене нормалног ткива диска код већине
људи настају већ пре 30-те године, а да они при том немају никакве субјективне
сметње. Значи, свака промена дискуса не значи аутоматски и болест, али свакако у
себи садржи морбогени потенцијал. Старење дискуса готово је физиолошко,
старошћу условљено попустање ткива дискуса и на RTG–у се ове промене не могу
видети, а ове промене зовемо интервертебралном хондросом. Напредовањем
дегенеративног процеса долази до
osteochondrose
са дробљењем ткива и
приближавањем трупова суседних пршљенова. Дегенеративне промене дискуса
доводе до промене облика и промене функције тог сегмента. Ако је та дегенерација
симетрична, резултира лаганом кифозом, а ако је асиметрична стварањем локалне
сколиозе са торзијом (увртањем) или без ње. Знатно сужење интеркорпоралног
простора, може довести до толиког приближавања трупова пршљенова, да се они на
труповима тару и на тим местима настају коштане апозиције, спондилофити.
Сужење интеркорпоралног простора смањује притисак у лонгитудиналном
лигаменту, па сегмент може постати лабав и показивати знаке патолошке
покретљивости и некада довести до “клизања” или листезе пршљена.
Слика број 1:
Дегенеративне промене интервертебралних зглобова
3
Према локализацији дегенеративна обољења кичменог стуба делимона:
цервикална спондилоза,
торакална спондилоза,
лумбална спондилоза.
Цервикална спондилоза
се манифестује различитим клиничким сликама:
цервикобрахијалгија,
мигрена,
пролазни поремећаји вида,
вертиго,
бол у рамену,
прекордијалним стенокардичним тегобама,
дисфагијом и др.
Дијагноза се спроводи на основу анамнезе, клиничке слике, радиографског
прегле и лабораторијских налаза.
Терапија. У акутној фази дати аналгетике и антифлогистике. А касније
укључити физикалне процедуре аналгетског карактера као и механичке процедуре.
Торакална спондилоза.
Анамнестички се јавља бол у торакалној регији у
средњем делу. Бол се појачава код кашља, кијања и дужим радом у погнутом
положају.
Терапија је медикаментозна и физикална (термо, хидро, електро и
кинезитерапија).
