Садржај

1.

Увод....................................................................................2

2.

Појам и еволуција Председника Републике....................3

Избор и мандат.............................................................................5

Овлашћења и акти........................................................................7

Положај и одговорност................................................................9

Замењивање Председника Републике.......................................10

Права по престанку мандата......................................................11

Генерални секретаријат..............................................................12

3. Закључак

...........................................................................13

4. Литература

........................................................................14

1. Увод

           

   У уставним системима републиканског облика владавине послови шефа 

државе поверавају се инокосном органу, а на тај положај се долази избором. У 

већини савремених уставних система шеф државе је један од органа у систему 

организације власти коме се уставом поверавају одређени послови извршне власти. 

У организацији власти Републике Србије, коју успоставља Устав од 2006. године, 

Председик Републике није класичан шеф државе који се среће у председничком 

оделу парламентарне демократије. У тзв. рационализованом оделу парламентарног 

система власти, какав успоставља Устав Републике Србије од 2006. године, нема 

другог   шефа   државе   до   председника   републике,   где   он   представља   и   оличава 

државу на чијем је челу. Тако Устав Републике Србије од 2006. године утврђује да 

Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије (чл. 111). 

Положај Председниак Републике је јачи уколико се он бира непосредно, од стране 

грађана него када га бира парламент; што је његов мандат дужи, то је и његов 

положај као шефа државе јачи.

1

background image

начелног   питања   организације   државне   власти   условљава   избор   и   овлашћења 

преседника   републике   као   шефа   државе.   У   председничком   систему   власти, 

председник   се   по   правилу,   бира   непосредно   од   стране   грађана.   Он   располаже 

овлашћењима која су приближна оним којим располаже монарх у дуалистичкој 

монархији. Насупрот томе, у парламентарном систему председник републике се, по 

правилу   бира   од   стране   представничког   органа.   Он   нема   више   власти   од 

парламентарног   монарха,  али  по   правилу   има   мањи  углед   и   утицај.   У   реалним 

системима   председник   републике   изабран   од   стране   парламента   само   на 

симболичан начин врши овлашћења која су му додељена. Стварну извршну власт 

врши влада која произилази из парламента и која парламенту полички одговара. 

Како је председник републике лишен стварне власти и политички неодговоран, сви 

његови акти, осим оних класичних политичких аката – распуштање парламента, 

одређивање мандатара и сл. – морају бити премапотписани од стране одговорних 

министара, односно чланова владе над којима парламент може вршити контролу. 

Појавом тзв. мешовитих система председник републике који је непосредно 

изабран од стране грађана, постаје и стварни вршилац извршне власти. Њему се 

уставом   додељују   овлашћења   за   обезбеђивање   редовног   функционисања   јавних 

власти. У савременим државама шеф државе је носилац извршне функције државне 

власти. 

Историјски посматрано генеза политичког система Србије показује да су 

практиковани   различити   модели   организације   власти.  Самим   тим     мењао   се   и 

положај шефа државе од апсолутног монарха до председника републике. Устав 

Републике Србије из 1990. године извршну власт је уредио на начелу бицефалне 

егзекутиве коју си чинили председник Републике и влада. Овлашћења председника 

Републике потврђивала су да се ради о слабијој грани извршне власти јер је стварна 

извршна власт била у рукама Владе која је бирана од стране Народне скупштине и 

била   јој   одговорна.   Позиција   председника   Републике   ојачана   је   непосредним 

избором од стране грађана чиме је шеф државе црпио легитимитет на исти начин 

као и представничко и законодавно тело, тј. Народна скупштина. То је био повод да 

се   -   више   због   страначких   интереса,   а   не   теоријских   аргумената   -   критикује 

позиција   председника   Републике,   а   политички   систем   Србије   означава 

3

Želiš da pročitaš svih 1 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti