1
MASTER RAD Upravljanje bankarskim rizikom sa osvrtom na BAZEL II u Srbiji
UVOD
Banke su najznačajnije finansijske institucije u tranzicijskim državama, pa od njihove
bezbednosti, stabilnosti i sposobnosti upravljanja rizicima zavisi poslovanje svih ostalih sektora.
Finansijska tržišta tranzicijskih država označena su kao nelikvidna, politka i s velikim
volatilnostima vrednosti finansijskih instrumenata kojima se trguje na tim tržištima.
Banke, kao i druga preduzeća, pozajmljuju sredstva i pretvaraju ih u druge različite
oblike aktive. Svojim posredovanjem između onih koji poseduju viškove i onih s nedostatkom
novčanih sredstava, banke utiču na privredni rast. Međutim, ukoliko postanu nelikvidne, banke
nisu u mogućnosti ispunjavati svoj zadatak. Uz to, raste opasnost povećanja nepoverenja u
bankarski sistem i nastanka krize.
Iako su bankarski sistemi slabije razvijeni u tranzicijskim nego u razvijenim evropskim
državama, njihov značaj je velik zbog još uvek nedovoljno razvijenih tržišta kapitala i premalog
broja nebankovnih finansijskih institucija u tranzicijskim državama. Pošto su banke glavni deo
finansijskih sastava tranzicijskih država, neophodno je obezbediti stabilan i bezbedan bankarski
sistem kontinuiranim praćenjem izloženosti banke pojedinačnim vrstama rizika.
Rizik je uvek beo glavni ineteres banaka i finansijskih institucija. Ono što je novo na
ovom polju je spremnost da se prihvati mnogo proaktivniji menadžment stil te se ovaj cilj
transformiše u radikalan način tradicionalnog sistema nadzora nad rizicima. Rizici se bolje
definišu a kvantitativne ocene rizika postaju sve više upotrebljive, dok je kontrola mnogo
aktivnija i mere postaju mnogo tačnije. Samim tim se pojavljuju i nova oruđa kao i organizaciona
rešenja.
Upravljanje rizikom (
Risk management
) je prisutno u svim aspektima našeg života. Svaki
dan smo pred određenim odlukama koje za rezultat treba da imaju pozitivne ishode i rešenja, ali
sa druge strane nose i opasnost (mogućnost gubitka) u smislu da nešto možemo izgubiti. U
poslovnom svetu često se vezuje rizik za promenljivost finansijskog rezultata. Međutim, opis
rizika je mnogo veći i širi, iz čega proizilazi i značaj Upravljanja bankarskim rizicima u pogledu
pozitivnog poslovanja banke. Stoga, možemo reći da je rizik univerzalan, u smislu da se odnosi
2
MASTER RAD Upravljanje bankarskim rizikom sa osvrtom na BAZEL II u Srbiji
na ponašanje ljudi u procesu donošenja odluka. Upravljanje rizikom je pokušaj da se
identifikuju, mere i nadziru neizvesnosti, kao i da se njima efektivno upravlja.
Razvojem savremenog bankarstva i privrede, izloženost različitim vrstama rizika u
poslovanju postaje sve veća. Blagovremo identifikovanje svih vrsta rizika i adekvatne mere
zaštite, postaju izuzetno važan faktor uspešnosti poslovanja, u sve složenijim uslovima
privređivanja.
Rizici u poslovanju, kao merljiva verovatnoća događaja, poslednjih deset godina su
najaktuelnija tema u debatama naučne i stručne javnosti.Velika izloženost banaka različitim
rizicima, ali i složenost postupka njihove identifikacije i merenja, proces upravljanja, podigla je
na nivo filozofsko-stručnog razmišljanja, što predstavlja stručno znanje i obrazovanje menadžera
rizika, ali i visok stepen kreativnosti i invetivnosti u donošenju konačnih odluka.
U cilju stabilnosti u razvoju svog poslovanja i ravnopravnog učešća u velikoj tržišnoj
konkurenciji, a pre svega radi zaštite svojih deponenata i očuvanja sistemske stabilnosti i
likvidnosti, banke moraju da u svoje strateške ciljeve ugrade strategije upravljanja bankarskim
rizicima. Primena upravljanja i analiza rizika u bankarstvu, promovišu se u neophodan proces
ekspanzije zdravog i stabilnog bankarskog sistema.
U okviru ukupnih rizika koji prate poslovne aktivnosti banaka, privrede i drugih oblika
organizovanja biznisa poseban značaj ima operativni rizik. Njegova priroda, ispoljavanje u
fluidnoj formi i prisutnost u svim segmentima poslovnih aktivnosti, dovoljno govore o značaju
koji ima i potrebi za njihovim upravljanjem. Permanentan rastući trend operativnih rizika je
realnost sa kojom se suočavaju, ne samo bankarske institucije, već i subjekti u privrednom i
vanprivrednom sektoru, što problematiku operativnog rizika čini izuzetno važnom i aktuelnom.
Upravljanje operativnim rizicima, kao posebnom i veoma kompeksnom kategorijom,
veliki je izazov i za razvijene bankarske industrije, kao i privredne sisteme. Discpline upravljanja
ovim rizikom relativno su mlade, pa su iskustva i znanja iz ove oblasti od izuzetnog značaja za
reformisanu bankarsku industriju Srbije, koja se ubrzano približava evropskim standardima i
pristupa definisanju strategija upravljanja najvažnijim vrstama rizika.
4
MASTER RAD Upravljanje bankarskim rizikom sa osvrtom na BAZEL II u Srbiji
Problematika regulative leži u razlikama između ciljeva banaka i ciljeva organa koji
propisuju regulative (propise). Da bi svet finansija bio što sigurniji i zdraviji na globalnom nivou
je poslednjih dvadeset godina potrošeno mnogo vremena kako bi se postavili jedinstveni
standardi poslovanja. U tom smislu, svet se okrenuo jačanju korporativnog upravljanja, uvođenju
međunarodnih računovodstvenih standardra i standarda izveštavanja, kao i pripremi Novog
Bazelskog okvira.
U bankama postoje brojne inicijative za preuzimanje rizika. Međutim, preuzimanje
rizika kreira
sistemski rizik
- rizik da će ceo bankarski sistem propasti. To je zato što su odnosi,
veze i obligacije između banaka veoma tesno povezane. Zato, bankrot jedne insitucije generiše
rizik propasti svih drugih banaka koje imaju potraživanja prema banci koja je propala. Sistemski
rizik je glavni izazov za supervizore. Pojedinačno gledano, banke se mnogo više bave svojim
rizikom. Generalno gledano, supervizori se mnogo više brinu o riziku celokupnog sistema.
Supervizori su obično suočeni sa nekoliko dilema kada pokušavaju da kontolišu rizike.
Regulativa i konkurencija su često u konfliktu, pošto prevelika regulativa deluje restriktivno na
sveukupne operacije banke. Novi zakoni i podzakonska akta mogu generisati nepredvidivo
ponašanje banaka sa ciljem da ih izbegnu. Zato regulatori moraju veoma oprezno da prilaze
ovom poslu trudeći se da izgrade fer i otvoreno okruženje, bez naglih i otežavajućih promena,
koje bi sa svoje strane mogle generisati još veću neizvesnost. Zahtevi u pogledu visine kapitala
su od 1996. godine prošireni i na tržišni rizik. Principi su:
3
1.
Tržišni rizik je rizik gubitka u toku minimalnog perioda koji je potreban da se
likvidiraju transakcije na tržištu.
2.
Minimalni period zavisi od tipa proizvoda.
3.
Potencijalni gubici zavise od kretanja tržišta u toku ovog perioda i osetljivosti
različitih aktiva.
Polazeći od generalnih principa, regulative procenjuju potencijalne gubitke od tržišnog
rizika sa gubicima primenjivim na različite tipove aktiva i tržišnih indeksa. Takođe, moguće je
osloniti se na interne modele potencijalnih gubitaka kao zamenu za ovu grupu gubitaka. Interni
modeli su bazirani na VAR (vrednost u riziku - maksimalni mogući gubitak portfolija). Da bi
3
Đukić, Đ.,:
Upravljanje rizicima i kapitalom u bankama
, Beograd, 2007.str.133.
5
MASTER RAD Upravljanje bankarskim rizikom sa osvrtom na BAZEL II u Srbiji
banke mogle da koriste spomenutu metodologiju neophodno je da obezbede saglasnost
supervizora.
Propisi koji se odnose na tržišni rizik su mnogo kompleksniji nego za kreditni rizik.
Tržišni rizik je podložan diverzifikaciji, i ne bi trebalo da se dvaput izračunava kadgod ima
kompenzacionih operacija. Pored toga, osetljivosti i tržišne volatilnosti su primetne i variraju
preko instrumenata i tržišta. Banke moraju da formiraju rezervacije za potencijalne gubitke kako
bi obuhvatile sve ove efekte. Rizici su podeljeni na dve komponente.
Opšti rizik
(sistemski) je
deo cenovnog rizika koji je generisan tržišnim kretanjima.
Poseban rizik
(nesistemski) je drugi
deo cenovnog rizika koji se vezuje za emitenta i nezavisan je od tržišnih kretanja. Opšti rizik se
ne može diverzifikovati pošto je isti gledajući kroz instrumente. Za razliku od njega, poseban
rizik može da bude diverzifikovan.
Kamatni rizik je proizveo mnogo debata i kontroverzi. Tekuća regulativa ne zahteva
rezervisanje kapitala za eksplicitno pokrivanje rizika kamatne stope. Ali zahteva da interne mere
budu na raspolaganju i uključene u eksterno izveštavanje prema regulatorima. Namera je da se
takve informacije učine raspoloživim za nadležne institucije (pre svega centralnu banku), tako
da one mogu da preduzmu korektivne aktivnosti ako primete da su one neophodne.
Pravila u pogledu zahteva za minimalnim kapitalom su dizajnirana sa ciljem da se zaštite
štediše i invesitori od rizika bankrota banaka. Ova pravila su tu da obezbede da banke u svako
doba poseduju određeni minimum kapitala. Sa ciljem da se definišu i postave standardi za
odvijanje sigurnih i transparetnih finansijskih aktivnosti Evropska unija je donela 14. juna 2006.
godine dve direktive:
4
1. Direktiva koja se odnosi na otpočinjanje i bavljenje poslom kreditne institucije.
Direktiva 2006/48/EC.
2. Direktiva koja se odnosi na adekvatnost kapitala kreditnih institucija i investicionih
firmi. Direktiva 2006/49/EC.
Prva direktiva veoma precizno objašnjava ko sve može da se bavi tzv. bankarskim
poslovima i na koji način. Drugim rečima, bankarstvo unutar Evropske unije se karakteriše kao
univerzalno bankarstvo. Druga direktiva je naslonjena na prvu direktivu i zajedno sa njom
4
Đukić, Đ.,:
Upravljanje rizicima i kapitalom u bankama
, Beograd, 2007.str.135.
7
MASTER RAD Upravljanje bankarskim rizikom sa osvrtom na BAZEL II u Srbiji
Sva složenost finansijskih tržišta i bankarskih organizacija i njihova ekspanzija učinili su
neophodnim formulisanje okvira koji će imati veću sofisticiranost. Bazelski komitet pristupio je
izradi nacrta za nove međunarodne standarde. U junu 1999. godine, Bazelski komitet je odlučio
da objavi predlog za zamenu Sporazuma iz 1988. godine pod nazivom Novi Bazelski Sporazum
o kapitalu (
Bazel II
), iz razloga potrebe za više fleksibilnisti i osetljivosti za rizik.
6
U nekoliko navrata menjani su konsultativni materijali na predloge i sugestije finansijske
javnosti. Rad na standardima završen je juna 2004. godine i Bazelski komitet je doneo odluku o
novim međubankarskim strandardima. Oni su, za razliku od Bazela I koji je bio na 30 stranica,
na preko 200 stranica. Na osnovu ovih standarda Evropska Komisija je objavila nacrt Dirtektive
za novi okvir adekvatnosti kapitala. One je usvojen tokom 2006. godine a stupio je na snagu
2007. i 2008. godine.
Bazel II
ima za cilj da procenu adekvatnosti kapitala bliže poveže sa
ključnim elementima bankarskih rizika i da pruži podsticaje bankama na unarpređenju svoje
sposobnosti za merenje i upravljannje rizikom.
7
Najvažnija razlika u odnosu na Bazel I je u tome
da će pojedine banke moći da izaberu između dva principa kod formiranja kapitala koji se
zahteva za pokrivanje kreditnog rizika. Veće banke svoj zahtev za kapitalom mogu zasnivati na
internom modelu rizika dok druge mogu odabrati primenu jednostavnijeg standardnog modela
koji je bliži važećim principima.
Slika 1
.
Uporedni pregled Bazel-a I i Bazel-a II
Bazel II postavlja jasan princip da organi kontrole moraju da obavljaju opštu procenu
potrebe svake banke za kapitalom. Ocene borda i menadžmenta o potrebnom kapitalu moraju da
6
Ivanović, P.,:
Novac i bankarstvo
, Skripta za studente, FABUS, 2006-2007,str.289.
7
Ivanović, P.,:
Novac i bankarstv
, Skripta za studente, FABUS, 2006-2007, str.289.
BAZEL I
BAZEL II
Fokus je na jednoj meri rizika
Jednu veličinu primenjuju svi
Opšta struktura
Uvode se sopstvene interne metodologije merenja
rizika banaka, pregled kontrole i tržišna disciplina
Omogućuje fleksibilnost, izvor pristupa,
podsticaje za bolje upravljanje rizikom
Veća je osteljivost na rizik
