Методика наставе Богдан Лазић
Увод
Да би смо обрађивали ову тему прво морамо знати основне појмове а то су:
1. наставни план и наставни програм.
Наставни план је школски документ којим се прописује:
васпитно-образовна подручја односно предмети који ће се поучавати у одређеној
школи, редослед поучавања предмета по разредима и број сати недељно за
поједини предмет. Наставни програм је школски документ којим се прописује
распон, дубина и редослед наставних садржаја појединог наставног предмета.
Он је конкретизација наставног плана.
Успех наставне делатности зaвиси о начину и квалитетy припремања учитеља за
наставу.
Учитељско звање једно је од риетких у којем је припрема за рад врло значајна.
Значајна је зато јер учитељ проведе свакодневно у разреду неколико сати и што
има пред собом ученике различитих индивидуалности. Припремање за наставу је
перманентан процес који се проводи паралелно с наставним радом и траје док
учитељ у том звању ради.
Основне етапе наставног рада или основне компоненте наставног процеса
Помоћу њих се одређује основна структура или ток наставе.
1. припремање ученика за наставу
2. обрада нових наставних садржаја
3. вежбање
4. понављање
5. испитивање
3
Методика наставе Богдан Лазић
1.Наставник
Наставник није само предавач свог предмета него и васпитач. Он је носилац
целокупног васпитно-образовног рада у школи. О њему, његовом образовању и
способностима, његову моралном лику, односу према раду, материјалним и
духовним вреднстима зависни су резултати и успех тога рада. То значи да његова
васпитна функција претпоставља и тражи посебно образовање, посебне људске и
моралне квалитете. Непосредни утицај наставника на ученике изванредно је вредно
васпитно средство и није га могуће надокнадити другим утицајима.
Потребно је нагласити 5 битних обележја наставничког позива и пет
темељних претпоставки за успешно одгојно ђеловање.
1) Наставник мора бити морална, целовита и стабилна личност, снажне воље
и чврстог карактера.
2) Наставник мора бити врло образован и културан човек, широких погледа,
свестраног општег образовања и опште културе.
3) Он мора познавати своје стручне предмете које предаје у школи и заступа
у животу. Другим речима мора бити добар стручњак на одређеном подручју.
4) Успоредо с тиме мора поседовати педагошку културу, теоријско и
практично педагошко образовање, односно мора имати развијен смисао и
способности за васпитни рад.
5) Успех васпитног рада подразумева позитиван однос, одређени интерес,
оптимизам, љубав, одушевљење, тј. да наставник воли своје знање и васпитни рад,
да верује у човека и успех свога рада, да воли младе људе и да им се зна
приближити, да показује занимање и разумевање за њихове проблеме, сaрађује с
њима у њихову рјешавању, да поштује личности својих ученика и да се позитивно
односи према њима.
1
У традиционалној школи наставник је био медијатор, посредник између
наставних садржаја и ученика. Он је био искључиви организатор васпитно--
образовног процеса, а односи на релацији наставник-ученик били су засновани на
хијерархијским разликама. Улоге сувременог наставника су следеће:
-Поучавање ученика у сврху стицања знања, вештина и развоја способности
(образовање ученика, полазника).
-Поучавање ученика у сврху усвајања или промене вредности, ставова и
навика (васпитање ученика, полазника).
-Учествовање у процесима развоја школе, односно у развоја процеса
образовања и васпитања, заједно с осталим члановима образовне организације,
инспекторима, саветницима и стручњацима из развојних служби; развојна улога.
Наставник све више постаје аниматор и терапеут, односно регулатор васпитног
процеса, а не само информатор.
1
Вукасовић А.1991.Сомбор, "Загреб"
4
Методика наставе Богдан Лазић
3.Припремање учитеља за наставу
Припремање за наставу је перманентан процес који се спроводи паралелно
са наставним радом и траје док учитељ у том звању ради.
Обзиром на предстојећи рад у школској г. може се разликовати: припремање за
нову шк.г. Глобално или годишње припремање, припремање за поједину наставну
тему-тематско припремање и припремање за поједину наставну јединицу.
Припремање за нову школску годину обухвата проучавање наставног
програма по којем ће учитељ радити, прикупљање стручне литературе, упознавање
уџбеника и приручника, набављање и израђивање наставних средства и помагала,
проучавање школске документације и друго. При томе треба искористити искуства
из претходне школске године.
Припремање треба спровести пре почетка нове школске године, а повезано је с
израдом годишњег плана рада .
Планирање је посебна интелектуална активност којом човек унапред
пројектује своју делатност с обзиром на резултате које жели постићи радом. Та
активност има стваралачки карактер јер учитељ осмишља рад на васпитању и
образовању, односно на формирању личности. Ово је планирање предвиђено за
дужи рок, за једну школску годину па је оно глобално ради израде макропланa.
Глобални план рада израђдује сваки учитељ за свој наставни предмет, али је
свакако потребна и сарадња са осталим члановима разредног већа ради медусобног
усклађивања и постизавања нужне корелације међу предметима. Поготово је такво
усклађивање потребно за тимски рад. Најједноставнији је начин глобалног
планирања да сваки учитељ прегледно испише свој годишњи план по предметима и
разредима.
Најпре се из службеног текста наставног програма издвоји основна тематика и
формулишу наслови наставних тема. Затим се наставне теме распореде у логички
низ од прве до последње за време септембар-јун, и то равномерно по месецима.
3
Уз наслов наставних тема потребно је сажето у облику теза, поднаслова
назначити садржај појединих тема. На основу укупног фонда годишњих сати
одређује се оријентацијски број сати за поједину тему, исказујући притом број сати
за припремање, обраду нових наставних садржаја, понављање, вежбање и
проверавање. Осим тога могу се навести и неки специфични извори знања и
евентуално навести место извођења наставе. Пре обраде
поједине наставне теме учитељ мора упознати њен садржај одредити јој димензије,
екстензитет, интезитет и логичку структуру.
3
ДИДАКТИКА,Владимир Пољак,Школска књига,Загреб 1984.
6
