Upravljanje kreditnim rizikom

VISOKA ŠKOLA AKADEMSKIH STUDIJA

„AKADEMIJA ZA POSLOVNU EKONOMIJU“

ČAČAK

UPRAVLJANJE RIZICIMA

TEMA :  

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM

MENTOR :

STUDENT :

Doc.dr Tamara Gvozdenović

Vladan Vlajić 076/12

Čačak, 2012.

2

SADRŽAJ

Uvod ………………………………………………………………………………….      3

1.  POJAM I DEFINISANJE RIZIKA U BANKARSKOM POSLOVANJU…………..       4

1.1. Pojam rizika …………………………………………………………………   4

1.2. Vrste bankarskih rizika ……………………………………………………...   5

2. KREDITNI RIZIK …………………………………………........................................

  8

2.1. Pojam kreditnog rizika ……………………………………………………...   8

2.2. Merenje kreditnog rizika ……………………………………………………  10

3. UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM ………………………………….............

11

3.1. Negativna selekcija i moralni hazard ………………………………………. 11

3.1.1. Provera i praćenje klijenata ………………………………………. 12

3.1.2. Dugotrajna veza s klijentom ……………………………………… 14

3.1.3. Okvirni krediti ……………………………………………………. 15

3.1.4. Instrumenti osiguranja ……………………………………………. 15

3.1.5. Kompenzacijski saldo …………………………………………….. 15

3.1.6. Racionalizacija kredita ……………………………………………. 16

3.2. Funkcije upravljanja kreditnim rizikom i funkcije kreditnih poslova ………. 17

3.2.1. Odbor za upravljanje kreditnim rizikom ………………………….. 17

3.2.2. Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom ………………………. 18

    Zaključak ……………………………………………………………………………… 20

    Literatura ……………………………………………………………………………… 21

2

1. POJAM I DEFINISANJE RIZIKA U BANKARSKOM POSLOVANJU

1.1. Pojam rizika

Pojam rizika se može definisati kao:

mogućnost gubitka, 

neizvesnost ili

mogućnost bilo kog ishoda koji nije očekivan.

Ono  što  je  zajedničko  svim  definicijama  rizika  je  neizvesnost  i  gubitak.  Neizvesnost postoji 

uvek  kada  se ne  može  sa  sigurnošću znati  ishod određenog  događaja.  Kada rizik postoji,  moraju 

postojati  bar dva  moguća  ishoda  (ukoliko  sigurno znamo  da će  se gubitak dogoditi,  tada  rizik  ne 

postoji). Najmanje jedan od mogućih ishoda mora da bude nepoželjan. To može biti gubitak u smislu 

da je nešto što osoba poseduje izgubljeno, ili to može biti dobitak manji od mogućeg.

Mada je rizik star koliko i samo bankarsko poslovanje, razvoj discipline upravljanja rizicima 

rezultat  je  novije  istorije  razvoja.  Pojam  finansijskog   rizika  označava  negativna   odstupanja  od 

očekivanih rezultata zbog varijabilnosti mogućih ishoda.

Finansijski  rizici  najčešće  se   odnose  na  moguće  gubitke  na   finansijskim  tržištima,   zbog 

promene kamatnih stopa, valutnih kurseva i sl.

Kreditni portfolio - obično predstavlja najveće ulaganje banke i njen je dominantni izvor 

prihoda. Kao takav, on je i najveći izvor rizika i najčešći razlog bankarskih gubitaka. Rizik kao 

potencijalni gubitak, tj. trošak, mora se izmeriti u odnosu na potencijal ostvarivanja dobitka. Rizik 

banaka leži u  činjenici da neke kombinacije faktora rizika dovode do negativnog odstupanja buduće 

vrednosti portfolia od sadašnje referentne vrednosti portfolio. 

Menadžerima  rizika  su   potrebne  pouzdane  mere  rizika  radi  usmeravanja  investicija  u   one 

pozicije  koje  pružaju  najbolji  odnos  rizika  i  prinosa.   S   obzirom  na  specifičan  karakter  banaka   i 

činjenicu  da posluju  specifičnom  robom,  tj.  novcem, određivanje  rizika  mora biti  uže  postavljeno. 

Naime, rizik se može odrediti kao verovatnoća gubitka (smanjenje dobiti) nastala kao rezultat dejstva 

neizvesnih događaja u poslovanju banaka.

2

Prema  odredbama  Novog bazelskog  sporazuma  banke  bi  trebale  da  zamene formalizovane 

pristupe  upravljanju  rizikom  sa novim  tipovima  menadžmenta  rizika. Potrebno  je razviti  sisteme 

kvantifikacije  rizika  u   cilju  poboljšanja  procesa  selekcije  i   ocene  kreditnih  transakcija.  Sistemi 

kvantifikacije rizika moraju biti dovoljno detaljni da uzimaju u obzir dinamiku današnjih tržišta, a sa 

druge strane dovoljno prilagodljivi da izlaze u susret potrebama individualnih institucija.

Pred  finansijske  institucije,  koje  investiraju  sredstva  svojih  klijenata,  postavljaju  se 

zakonska ograničenja u pogledu adekvatnosti kapitala, koja svaki investitor mora da uvaži kako bi 

limitirao  rizik  za  svoje  klijente.  Ustanovljene  su i  obaveze  izveštavanja nadležnim  regulatornim 

institucijama o proceni rizika investiranja. Iz tih razloga finansijske institucije imaju veliki interes 

za tačnom procjenom rizika.

1.2. Vrste bankarskih rizika

Vođenje  finansijskih  institucija  nikada  nije  bio  lak  zadatak.  Međutim,  u poslednje vreme 

postao  je  još  teži  zbog     čestih  nesigurnosti  u   našem  okruženju.  Kamatne  stope  su   postale 

nestabilnije nego ranije. Zato su i nastale značajne fluktuacije u zaradi na vrednosti aktive i pasive 

finansijskih  institucija.  Zabeležen  je i ogroman porast broja slučajeva  neplaćanja  kredita i drugih 

dužničkih  instrumenata,  zbog  čega   finansijske  institucije  trpe  velike  gubitke.  Zbog  izraženije 

oscilacije kamatnih stopa i većeg broja neplaćenih dugova ne iznenađuje činjenica da se sve veća 

pažnja posvećuje upravljanju rizicima s kojima se finansijske institucije susreću.

Svaka banka se u svom poslovanju neminovno susreće sa različitim vrstama rizika iz kojih 

mogu proisteći negativni efekti na njeno poslovanje. Zbog raznovrsnosti i

složenosti  poslova  savremenih  banaka  u  stručnoj  literaturi  se  javljaju  brojne   klasifikacije  i   vrste 

bankarskih rizika.  Podela  i  grupisanje  rizika  nije  ni  malo  jednostavna,  s  obzirom  na neiscrpan  broj 

izvora rizika.

U načelu, bankarski rizici se mogu podijeliti u četiri osnovne kategorije: 

FINANSIJSKI

  (obuhvataju  dve  vrste  rizika:  osnovni  rizici  – uključujući  rizik  likvidnosti, 

solventnosti  i  kreditni  rizik  –  mogu rezultirati  gubitkom  za banku  ako  se njom  ne upravlja 

primereno i spekulativni rizik – kamatni, devizni i cenovni rizici);