83
UDC 159.946.3:373.2
Mirjana Stankovi
ü
-
Ĉ
or
ÿ
evi
ü
Viša škola za obrazovanje vaspita
þ
a
Pirot
VARIJACIJE U KOMUNIKACIJI DECE U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI
Rezime
U predškolskoj ustanovi deca verbalno komuniciraju na više nivoa.
Interpersonalni obrasci koji dominiraju su komunikacija vaspita
þ
dete
(deca) i dete
dete (deca). Pretpostavka je da je transgeneracijska komu-
nikacija podsticajnija za govorni i kognitivni razvoj deteta, nego intrage-
neracijska. Radi provere ove hipoteze analizirali smo epizode komunikacije
govorne upotrebe, prema modifikovanoj taksonomiji Ninija i Snou
(1996). Ispitanike su
þ
inila deca 4 vaspitne grupe (dve mla
ÿ
e
3-4 god. i
dve starije
6-7god.). Analizirano je 800 min. materijala desetominutnih
govornih sekvenci: u polovini je dominirala transgeneracijska komunikaci-
ja, drugu polovinu je
þ
inila intrageneracijska komunikacija. Prave komuni-
kativne funkcije su zastupljenije u vršnja
þ
koj komunikaciji, dok su pseudo-
komunikativne funkcije prisutnije u komunikaciji vaspita
þ
deca.
Klju
þ
ne re
þ
i: interpersonalni obrasci, komunikativne funkcije,
transgeneracijska, intrageneracijska komunikacija.
Govor, a posebno njegovo svojstvo da prenosi zna
þ
enja tokom socijalne
interakcije, obezbe
ÿ
uje po
þ
etnu strukturu za kognitivnu aktivnost dece. Socijal-
ni kontekst daje snažnu podršku verbalnom i kognitivnom razvoju na predškol-
skom uzrastu. Partner u komunikaciji treba da obezbedi, kroz više razli
þ
itih pri-
lika, zajedni
þ
ki kontekst, "zna
þ
enjski dijalog" zavisan od deteta, koji ima svrhu
podupiranja u interakciji i napredovanja deteta od posmatra
þ
a do ravnopravnog
u
þ
esnika, koji može da inicira i usmerava komunikaciju.
Zvani
þ
na programska akta (videti Osnove programa … 1996), kao i ne-
ka istraživanja (A. Miljak, N. Babi
ü
, Kazden, Lisina i dr.) favorizuju ulogu vas-
pita
þ
a u podsticanju verbalne komunikacije kod dece
"Zadatak vaspita
þ
a je da
radi smišljeno i organizovano, na osnovu poznavanja psihofizi
þ
kog razvoja de-
ce na stvaranju uslova za kvalitetan život, u
þ
enje i razvoj dece" (Osnove pro-
grama … 1996). Što se podsticanja razvoja govora ti
þ
e Vigotski smatra da je
zadatak vaspita
þ
a "da deci otvori svet umetnosti re
þ
i" i deluje u Zoni narednog
razvoja. Podsticanje veštine komunikacije je proces koji obuhvata socijalne,
Mirjana Stankovi
ü
-
Ĉ
or
ÿ
evi
ü
84
lingvisti
þ
ke i kognitivne veštine. Vaspita
þ
i su,
þ
ini se, najpozvaniji i najstru
þ
niji
za obavljanje ovog složenog zadatka.
Vršnja
þ
ka komunikacija je, po prirodi stvari, smatrana drugorazrednom
- još uvek nizak edukativni nivo, nedostatak iskustva, kao i govor koji je tek u
razvoju, nisu garanti koji obezbe
ÿ
uju delovanje u Zoni narednog razvoja.
Da bismo ustanovili pravu prirodu verbalne komunikacije u predškol-
skoj ustanovi, ispitivali smo govorne upotrebe
epizode komunikacije vaspita
þ
deca i deca
deca, skrivenim snimanjem na audio-trake 10-tominutnih go-
vornih sekvenci osnovnih aktivnosti u vrti
ü
u: strukturisanih
razvoj govora i
likovno vaspitanje i nestrukturisanih
slobodna igra i uzimanje obroka. Obe
vrste aktivnosti bile su podjednako zastupljene (400 min. i 400 min.), s obzirom
na to da smo želeli da utvrdimo prisustvo komunikativnih funkcija govora u ak-
tivnostima u kojima dominira vaspita
þ
i u aktivnostima u kojima je u prvom
planu vršnja
þ
ka komunikacija.
Naša orijentacija je razvojno-pragmati
þ
ka (A. Ninio, Viler, 1988., A.
Ninio, K. Snou, 1996.) koja prati Vigotskijansku tradiciju isticanja zna
þ
aja so-
cijalnog konteksta za kognitivni razvoj i neophodnost delovanja u Zoni na-
rednog razvoja
"Možemo re
ü
i da mi postajemo "mi" kroz druge i da ovo pra-
vilo ne važi samo za li
þ
nost kao celinu, ve
ü
i za razvoj svake pojedine funkcije"
(Vigotski, 1996). U knjizi "Pragmati
þ
ni razvoj" (1996) Ninio i Snou podvla
þ
e
da deca nisu pasivni primaoci inputa iz spoljašnje sredine, ve
ü
aktivni u
þ
esnici
u interpersonalnim susretima, gde je zna
þ
enje komunikacije zajedni
þ
ki konstru-
isano od strane u
þ
esnika.
Vrste komunikativnih funkcija koje smo analizirali jesu:
x
Prave komunikativne funkcije
Pregovaranje, Diskusija,
Ozna
þ
avanje, Govor u igri, Vrednovanje;
x
Pseudo-komunikativne funkcije
Reprodukovanje, Vo
ÿ
eni
odgovori, Inicijativa (u smislu nege i zadovoljavanja potreba).
Ukupno je analizirano 1916 epizoda komunikacije. U aktivnostima raz-
voja govora pravih komunikativnih funkcija je bilo 2,70%, nasuprot pseudo-ko-
munikativnih funkcija
18,37%. Tokom aktivnosti likovnog vaspitanja odnos
pravih i pseudo-komunikativnih funkcija bio je sli
þ
an
4,04% prema 15,71%,
dok je tokom uzimanja obroka odnos bio 21,75% prema 1,77%, u korist pravih
komunikativnih funkcija. Tokom slobodne igre bilo je 29,43% pravih komuni-
kativnih funkcija prema 1,04% pseudo-komunikativnih funkcija.
