FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
SMIJER: -Menadžment bankarstva, finansije i trgovina-
Seminarski
rad
Iz predmeta:
„BANKARSKI MARKETING“ na temu:
Marketing miks moje banke
Student:
Меntor:
Amir Mostarlić , 40-09/VBFT Doc.dr Bogdana Vujnović-Gligorić
Vladimirka Ošap,42/09-RBFT Mr Jana Aleksić
Bijeljina, 2011. godine
VBFT
SADRŽAJ
STRANICA
1. UVOD .................................................................................................................
2
2. Pojam marketing miksa..........................................................…………………..
3
3. POJAM I PODJELA TROŠKOVA ……………………………………………
3.1. Vrste troškova ……………………………………………………………...
3.1.1. Prosječni varijabilni troškovi ………………………………………
3.1.2. Ukupni i prosječni varijabilni troškovi …………….………………
3.1.3. Standardni troškovi ………………………………………………...
6
8
13
14
14
4. MODELI UPRAVLJANJA TROŠKOVIMA I NJIHOV ZNAČAJ …………... 15
5. METODE I MJERE RACIONALIZACIJE TROŠKOVA U MALIMA I
SREDNJIM PREDUZEĆIMA …………………………………………...……
5.2. Mjere za racionalizaciju troškova u malim i srednjim preduzećima ……..
16
18
6. RACIONALIZACIJA TROŠKOVA …………………………………………..
20
7. ZAKLJUČAK ………………………………………………………………….
21
LITERATURA .................................................................................................... 22
Poslovno oblačenje
Dizajneri se trude da zadovolje razne želje ljudi u odeći, jer biti unikatan i skrenuti na sebe pažnju je želja
svakog čoveka. No, davno je poznato, da prijatan izgled čoveka utiče na njegovo prihvatanje u društvu, jer
odeća predstavlja istrument komunikacije, sredstvo koje utiče na ponašanje i odnos ljudi. Ipak, u poslovnom
svetu garderoba se bira po izvesnim pravilima. Poslovna sfera traži poseban odnos ka odeći. Izgled
zaposlenih je prvi korak ka uspehu, jer ozbiljna odeća kao znak solidnosti pruža više pouzdanosti.
Jedan veoma važan, ali takodje i veoma prost zahtev u vezi sa odećom je urednost. Nemarno zavezana
ili krivo nameštena kravata, prljave cipele ili neispeglana košulja govore o nespretnom i užurbanom
spremanju, nemarnosti u odnosu ka okruženju, klijentu, partneru.
Poslovni ljudi su dosta konzervativni po pitanju odeće i pridržavaju se posebnih pravila, koja su u
velikoj meri pod uticajem mode. Ipak ni preterivanje nije poželjno, jer biti previše moderno obučen -
znači - izdvajati se. Lepa, harmonična, i sa merom, moderna odeća ulepšava i usavršava izgled čoveka,
čini ga privlačnijim.
1
Za prijeme, odeća mora da bude strožija od svakodnevne poslovne i bira se u zavisnosti od vremena
na ulici. Glavno je, opet, biti umeren i imati osećaj za ukus i ne preterivati u praćenju modnih tendencija, jer
stil oblačenja poslovnih ljudi predstavlja jedan on najvažnijih momenata poslovnog etiketa.
Marketinški principi su idejni stavovi poslovanja menadžmenta poslovne banke orijentisane
prema postojećim i potencijalnim potroÅ¡aÄ
ima
bankarskih proizvoda. Pri istraživanju
efikasnosti i efektivnosti marketing procesa, principi Ä
ija istinitost je evidentna predstavljaju
polaznu osnovu,
svojevrsnu paradigmu koja proizvodi ne samo model problema nego i model
rešenja. Marketinški principi su skup opštepriznatih uverenja koja dobijaju svoj konkretan
oblik u marketing odnosu sa potroÅ¡aÄ
ima bankarskih proizvoda.
Njihovom adekvatnom
primenom menadžment poslovne banke oblikuje dugoroÄ
nu
vrednosnu orijentaciju svih
poslovnih struktura banke (koje koriste prave kritiÄ
ne fa
ktore uspeha u procesu donošenja
odluka kao logiÄ
ki sekvencionalne
aktivnosti da se osmisli strateÅ¡ki i taktiÄ
ki, inteligentni
pristup u
poslovanju, pristup koji će
celishodno izdvojiti kako podruÄ
je poslovne
vizije,
tako i podruÄ
je poslovne misije)
.
Ovako oblikovana vrednosna orijentacija odnosi se kako na održavanje sistema prenosa novca,
tako i na primanje depozita na tekuće raÄune i prenošenje sredstava putem Äeka, žiralnog ili
elektronskog transfera. TakoÄ‘e, aplikacija marketinških principa rezultira i u negovanju potpune
posvećenosti zaposlenih "marketinškoj boji" svih materijalnih i nematerijalnih izvora poslovne
banke i, u skladu sa tim, formiranju tzv. marketing zajedništva, sa svrhom "proizvoÄ‘enja"
najboljeg za potrošaÄe bankarskih proizvoda, da bi se ostvarilo najbolje za samu banku. "Svako
(zaposleni/zaposlena) treba da bude marketar bez obzira na posao koji obavlja", kljuÄna je
poruka principa.
Marketinškim principima podržava se i kontinuelna planska aktivnost menadžmenta
poslovne banke, koja omogućava, po pravilu, uspostavljanje veštih poslovnih manevara u vezi
sa promenom tržišta bankarskih proizvoda, tehnologije i kapaciteta poslovne banke, a u cilju
održavanja postojeće pozicione vrednosti i njenog razvoja. To je, slikovito reÄeno, kao kada
u domenu arhitekture osetite poriv, poželite da razbijete one svima dobro znane ravne kutije od
stakla i Äelika (oblakodere) i da ih onda ponovo sastavite na dotad neviÄ‘ene naÄine; reÄju, da
ih prekomponujete. ReÄ je posebno o tome da "profit treba da prati vrednost", upravo iz razloga
što je marketing "rat vrednosti". Samo vrednosne kategorije koje se trajno konstituišu u svest
3
ishodište su ostvarenja zadovoljenja potreba potrošaÄa bankarskih proizvoda u kontinuitetu.
PotrošaÄi bankarskih proizvoda osvajaju se i zadržavaju samo superiornim paketom ponude
bankarskih proizvoda. Vrednost svog izbora potrošaÄi bankarskih proizvoda shvataju kao razliku
izmeÄ‘u oÄekivanih koristi i troškova koji podržavaju date koristi.
Borci prve linije
Marketinški principi taktike su "borci prve linije". Oni pokrivanju redosled komponenti naÄina
na koji menadžment poslovne banke treba da postigne ono što je planirao, odnosno da ostvari
aktivnosti koje je predvideo, i to kako dnevno operativne, tako i ostale koje se odnose na
finansiranje trgovanja na veliko na tržištu novca, kreiranje i
isporuku širokog spektra proizvoda u oblasti finansijskog konsaltinga i drugih. Principi ukazuju
na sagledavanje uzajamnosti tri kljuÄna resursa svake taktiÄke akcije: osoblje, novac i vreme.
Stvaraju njihovu simbiozu ne dopuštajući da jedan od njih prevagne. Sledeća metafora sjajno
ilustruje dati kontekst: "Ponekad ljudi podele slona na
dva dela. Tada nemate dva mala slona, već nered. Pod neredom se podrazumeva komplikovan
problem u kojem se ne može pronaći ravnoteža, jer ona leži u sadejstvima koja se ne
mogu sagledati ukoliko se gleda samo onaj deo koji se drži u ruci." Stoga marketinški principi
taktike imaju za cilj da doprinesu ne samo pomeranju krivulje potražnje bankarskih proizvoda,
već da joj promene nagib, odnosno da je harmonizuju sa ponudom bankarskih proizvoda.
"Pošto se ponuda menja u zavisnosti od vremena i tržišta, potrebne su fino podešene taktiÄke
radnje da se održi ova ravnoteža – da se drže pod kontrolom najveća i najmanja
moguća potražnja."
Marketinški principi koji taktiÄku zamisao menadžmenta poslovne banke vode "kraljevskim",
poploÄanim putem su: princip diferencijacije, princip marketing miksa i princip prodaje.
Princip diferencijacije
Princip diferencijacije opredeljuje marketing kao aktivnost vezanu za integraciju sadr-žaja,
konteksta i infrastrukture paketa ponude bankarskih proizvoda – u domen potreba potrošaÄa
bankarskih proizvoda. Princip podrazumeva kontinuelno dizajniranje jasnih razlika u sferi
ukupne ponude poslovne banke. Efektivno oblikovanje datih razlika treba da bude rezultat
razumevanja potreba i preferencija potrošaÄa bankarskih proizvoda, privrženosti poslovne
banke njenim potrošaÄima, poznavanja menadžmenta i ostalih resursnih snaga banke i stalnog
procesa inoviranja. Princip diferencijacije predsta-vlja prvi segment marketinške taktike poslovne
banke. Poslovna banka diferencijacijom svog paketa ponude bankarskih proizvoda, tj. isticanjem
njegove jedinstvenosti u odnosu na pakete ponude proizvoda drugih identiÄnih formata
podržava svoju pozicionu vrednost na tržištu (shodno fokusiranosti na širok spektar
potrošaÄa bankarskih proizvoda ili manju grupu ovih potrošaÄa sa specifiÄnim potrebama). Dati
atrbut (jedinstvenost) ima svoju osnovu u lancu vrednosti, tj. u njegovom sadržaju, kontekstu i
infrastrukturi, kao što je već naglašeno. Sadržaj ili "šta ponuditi" je suština onog što
predstavlja predmet ponude poslovne banke, bilo da je reÄ o proizvodima koje podržavaju
bankarski poslovi na finansijskim tržištima ili bankarski poslovi sa stanovništvom. Kontekst ili
"kako ponuditi" je naÄin na koji poslovna banka predstavlja svoj paket ponude proizvoda
potrošaÄima bankarskih proizvoda. Infrastruktura ili "know–how" ponude predstavlja
objedinjenost tehnologije posla, formata prodaje i osoblja na realizaciji paketa ponude proizvoda.
4
kapitala u cilju odbrane solventnosti banke".
Princip prodaje
Princip prodaje opredeljuje marketing kao "aktivnost vezanu za integraciju poslovne banke i
potrošaÄa bankarskih proizvoda i uspostavljanje odnosa partnerstva izmeÄ‘u njih". Princip
podrazumeva uspostavljanje dugoroÄne poslovne veze sa potrošaÄima bankarskih proizvoda
kroz paket ponude proizvoda poslovne banke. Princip prodaje predstavlja treći segment
marketinške taktike poslovne banke. Njegova relevantnost proizilazi iz njegove snage da
proizvede finansijski kontekst kao finalni proizvod poslovnog diskursa poslovne banke.
Prodaja ishodi tri nivoa svog znaÄenja. Prvi je prodaja specifiÄnosti bankarskog proizvo-da,
drugi prodaja koristi, a treći prodaja rešenja. OÄekivano ponašanje potrošaÄa bankarskih
proizvoda ide za tim da se izabere pristup prodaje koji shvatanje posla zasniva na prodaji rešenja
(ne na prodaji specifiÄnosti proizvoda i koristi). Savremena
filosofija prodaje treba da promoviše slogan "najvažnije u prodaji je ne prodavati logiku, već
po-krenuti emocije", sa napomenom da pozitivne emocije podstiÄu prodaju, a negativne je
upropašÄ‡uju. I dalje "kreirati ono što može da se proda, a ne prodavati ono što može da se
kreira". A ukupna investicija prodaje treba da bude poštenje. Jer, istina je ono što iskažu,
ispolje, iznedre potrošaÄi bankarskih proizvoda.
Do profesionalizma u prodaji vode Äetiri koraka. Prvi je liÄni stav prodavca bankarskih
proizvoda. Ako se prodavac oseća kao amater, potrošaÄ Ä‡e u njemu prepoznati nepouzdanu i
poverenja nedostojnu liÄnost; ako se, pak, oseća kao profesionalac, potrošaÄ Ä‡e u njemu
prepoznati liÄnost Äiji potencijal efikasnosti i efektivnosti može da proizvede superiorno
rešenje za njegovu iskazanu potrebu. Drugi korak je konstantna briga o potrošaÄima bankarskih
proizvoda. Ako se prodavac ne usudi da pozove potrošaÄa (klijenta) ili nevoljno prilazi pozivu, u
okruženju postoje oni koji se tako ne ponašaju i oni će odneti pobedu, zakljuÄiti prodaju.
Sledeći korak je integritet. Ako prodavac malo "istegne" istinu, izostavi kljuÄne informacije ili
ne spomene trenutne poteškoće, možda će danas dobiti porudžbinu, ali će sutra ostati
bez potrošaÄa. I Äetvrti korak je konstantna težnja ka stvaranju prodajnog tima i održavanje
fluida poštovanja konkurenata. Ako se prodavac nalazi u prodajnom timu koji impresionira
poslovnom snagom da pridobije potrošaÄa i on će impresionirati svojom poslovnom snagom.
Prodavac mora da neguje respekt i prema svojim konkurentima – prodavcima,
Äak i ako oni "potkradaju" njegov posao. On mora da sazna zbog Äega oni to rade.
Da banka ne pocrveni
Kao što pokazuje prethodno reÄeno, marketinški principi taktike vrednosno se ekspo-niraju u
marketinškoj taktici. Svrsishodnost taktike jeste u njenoj sposobnosti da kreira "podlogu"
menadžmentu poslovne banke za ostvarenje optimalnog uÄešÄ‡a na tržištu bankarskih
proizvoda. Snagu podloge mora da Äini vrednost, shvaćena kao ukupan utisak potrošaÄa
bankarskih proizvoda, koji se zasniva na ceni i kvalitetu proizvoda koji se nudi, odnosno njihovoj
jedinstvenosti koju potencira promocija. Samo se taktikom, usuÄ‘ujem se javno predoÄiti svoj
stav, materijalizuje rešenje potreba potrošaÄa bankar-skih proizvoda. ReÄ partnera (iz
okruženja) je mišljenje, reÄ marketara je istina, a reÄ potrošaÄa bankarskih proizvoda –
zakon. Poslovna banka ne može da pocrveni (u licu /od sramote).
6
