О интертекстуалности
Палимпсест – модерна метафора, метафора за интертекстуалност, материјал за писање
(пергамент) – читајући дело препознајемо утицаје другог дела. Или, боље речено, када
састружемо са пергамента оно што смо писали - остају трагови, тако и у сваком тексту
постоје трагови оног бившег текста, и палимпсест је за то метафора.
Интертекст је текст који је преображен (скраћен, продужен или измењен на неки други начин)
неким другим текстом.
Појам интертекстуалности везујемо за Борхеса и Булгакова.
Борхес
Рођен је 1899. у Аргентини. Лавиринт и палимпсест су Борхесове теме односно мотиви. Код
Борхеса се неколико ствари понавља. Лавиринт је метафора за цео универзум,
компликованост универзума и његових веза. Лавиринт је један од преузетих појмова, преузет
је из грчке митологије.
Постмодерна се служи свакодневним утицајима, покушава да у себе интегрише што већи број
до тада окушаних поступака. Постмодернисти верују да су све теме и сва средства исцрпена и
да сад можемо да понављамо. За постмодернизам је важно преиспитивање вредности из
претходних епоха. Код Борхеса има доста енциклопедијског, књижевност је збир свих знања.
Енциклопедија – сво знање, кад би човек могао да зна све што постоји у универзуму. На
пример, Данте је у својој Божанственој комедији приказао универзум.
На Борхеса су велики утицај извршили метафизички филозофи. Такође, Борхес спомиње
Хјума, Берклија, Платона.... Инспирисан је био Хомером, Сервантесом, Милтоном, Дантеом.
Код Борхеса се интертекстуалност манифестује као помињање текста у причи али и као
интерпретација прототекста.
Алегорија Борхесове филозофије дата је у „Вавилонској библиотеци” (збирка Маштарије).
Радња се ту збива у потпуно измишљеној васиони, у библиотеци која је бескрајна. Људи који
живе на том простору себе називају библиотекарима. Они сањају да изађу из библиотеке. Реч
је о метафори да књижевност не може да изађе из саме себе и да се свако ново дело пише под
неким утицајем. То је метафора за целу књижевност, јер је библиотека бескрајна. Песимизам
је у томе што не можемо да прочитамо све те књиге – универзум се не може сместити унутар
знања једног људског бића.
Фуснота добија своју улогу у постмодерни. Борхес их користи, даје им улогу у значењу.
1
Борхес је волео и да пише предговоре и ту нам говори о инспирацији за писање. Такав је
случај са приповетком „Чекање”. Овде је нашао инспирацију у новинском чланку.
Код њега је важно поменути постојање утицаја, то јест лажног утицаја. Лажни утицај је оно за
шта Борхес тврди да је тачно а ми знамо да није. То се на пример манифестује кроз употребу
измишљених цитата.
Све ово је Деки причао, a сад ја...
Џ. М. Куци „Ишчекујући варваре”
-
препричано на најпростији могући начин
Џол – пуковник из III бироа (најважније одељење државне безбедности)
Начелник – главни јунак, он прича причу, неименован јунак
То су два битна јунака.
Роман на почетку описује живот начелника царевине на граници. Начелник живи у утврђеном
градићу на крају царевине и он брани царевину од варвара. Он је цео свој живот провео у том
градићу и није имао проблема са варварима. У близини се налазило језеро које је
становницима служило за наводњавање поља где су гајили житарице и усеве. Дакле, описана
је прво идила, а затим се то нарушава Џоловим доласком.
Џол долази у посету тврђави да испита ситуацију око напада варвара. То је млађи човек коме
је важна каријера. На почетку се приказује сцена хватања људи, оних за које су мислили да су
варвари. Међу затвореницима је био и један дечак. Пуковник сад ремети миран живот у
тврђави на који је начелник навикао, почиње да испитује затворенике и употребљава насиље.
Дат је опис њиховог боравка у нехигијенским условима (мисли се на затворенике), начелнику
смета та тортура јер он је људе кажњавао новчано или принудним радом, али он то није рекао
пуковнику. Начелник пита Џола да ли треба да присуствује испитивању, а Џол му каже да он
има друге методе („Само је бол истина”). Неки су причали да се чује вриштање из житнице у
којој су били заробљеници, начелник одмах узима фењер и одлази ноћу у житницу. Старац је
био мртав и начелник се побринуо да га стражари склоне да дечак то не би морао да гледа.
Начелник се побринуо да се према дечаку поступа пажљивије, одрешује му руке и наређује
стражарима да му нежније вежу руке. Ипак, начелник није имао намеру да се уплиће у то,
хтео је да настави да живи мирним животом, али из престонице су стигле приче да су
нападани неки трговци, да су нестали пописивачи и да су они после нађени у плитким
гробовима. Пошто је видео да је дечак мучен, начелник доводи лекара и тражи да га боље
хране, а пуковник се спрема без обзира што почиње зима да иде у извиђање. Начелник прати
2
