mr Marija Jovanović
Visoka škola za računovodstvo i berzansko poslovanje
Manje poznati investicioni instrumenti u bankarskom
poslovanju
Apstrakt
Uporedna praksa raspolaže sa širokim spektrom investicionih instrumenata
pogotovu po pitanju dužničkih hartija od vrednosti. Značaj ovih instrumenata ističe i
uporedna teorija na sledeći način: „ Postoje i dobre vesti, investitori imaju alat koji
ublažava korodirajući efekat koji bi inače inflacija ostavila na njihove finansijske
planove. Neki od investicionih instrumenata su u upotrebi bezmalo od samog
institucijalizovanja bankarskog poslovanja, mada su mnogi od njih i danas u širokoj
upotrebi, često se karakterišu kao klasični investicioni instrumenti. Dok su pojedini
investicioni instrumenti novijeg datuma, te se stoga svrstavaju u savremene investicione
instrumente.
Širok spektar bankarskih poslova i usluga u savremenim uslovima, nastao je kao
potreba i posledica, a pod uticajem niza različitih faktora. Jedan od bitnijih faktora je
konkurencija koje su banke sredinom dvadesetog veka dobile u nizu različitih
finansijskih institucija koje su nastale specijalizacijom određenih segmenata poslovanja
koje su nekada banke obavljale, i agresivnijim tržišnim pristupom. Tako reći sve
bankama konkurentske institucije posluju sa investicionim instrumentima. Ukoliko se
fokusiramo na pitanje investicionih instrumenata, onda je sa aspekta bankarskog
poslovanja značajno selektovanje i definisanje i onih koji su u domaćoj teoriji i praksi
možda manje poznati a koji su već duže vreme u upotrebi u uporednoj praksi, a posebno
savremenih investicionih instrumenata, odnosno, onih koji su novijeg datuma.
Ključne reči:
Investicioni instrumenti, bankarsko poslovanje, finansijski derivati, opcije,
fjučersi, korporativne obveznice, konvertibilne obveznice, obveznice indeksirane
inflacijom, tipični investicioni instrumenti, investicioni instrumenti novijeg datuma.....
Uvod
Problem investicionih instrumenata u bankarskom poslovanju prodire po dubini i
u problematiku samog bankarskog poslovanja. Time se posebno sa aspekta uporedne
prakse nameće pitanje definisanja bankarskog poslovanja kao i pitanje šta predstavlja
njegov integralni deo. Moglo bi se reći da savremeno bankarsko poslovanje u sebi
integriše sve aspekte globalnog društvenog razvoja. Čime se posledično postavlja niz
pitanja kao što su: Šta je banka? Da li su i druge finansijske institucije banke? Zašto se
kao takvima tretiraju? Da li je upotreba investicionih instrumenata dovela do
integrisanja i ne bankarskih finansijskih sistema u bankarsko poslovanje i zašto? Da li je
uticaj investicionih hartija od vrednosti ključni faktor koji je uticao na razvoj
bankarskog poslovanja?
Širok spektar bankarskih poslova i usluga u savremenim uslovima, nastao je kao
potreba i posledica, a pod uticajem niza različitih faktora. Jedan od bitnijih faktora je
konkurencija koje su banke sredinom dvadesetog veka dobile u nizu različitih
finansijskih institucija koje su nastale specijalizacijom određenih segmenata poslovanja
koje su nekada banke obavljale, i agresivnijim tržišnim pristupom. Tako reći sve
bankama konkurentske institucije posluju sa investicionim instrumentima. Ukoliko se
fokusiramo na pitanje investicionih instrumenata, onda je sa aspekta bankarskog
poslovanja značajno selektovanje i definisanje i onih koji su u domaćoj teoriji i praksi
možda manje poznati a koji su već duže vreme u upotrebi u uporednoj praksi, a posebno
savremenih investicionih instrumenata, odnosno, onih koji su novijeg datuma.
Sagledavanje iskustava i saznanja uporedne teorije i prakse je od posebnog
značaja za domaću teoriju i praksu. Mora se pomenuti i to da je domaća praksa već
izvesnim delom integrisana u međunarodne finansijske sisteme. Međutim, pod
„integracijom“ se u velikoj meri misli na integrativne procese domaćeg bankarskog
poslovanja odnosno, tako reći samu „implementaciju“ uporednih sistemskih rešenja. Sa
ukoliko je to neophodno. Pomoću visoko kvalitetnih investicionih instrumenata može se
postići jači finansijski izgled banke odnosno, usaglasiti bilans.
Upravo iz napred navedenih razloga, broj investicionih instrumenata kojima
raspolažu finansijske institucije kao što su između ostalih i banke je u sve većem
porastu. Veliki obim različitih investicionih instrumenata sa kojima banke raspolažu
omogućavaju im lakše i brže upravljanje finansijsama, što ih takođe čini konkuretnijim
na finansijskom tržištu. Zato je broj investicionih instrumenata kojima raspolažu
finansijske institucije kao što su između ostalih i banke u sve većem porastu. Možemo
ih u širem smislu podeliti u dve osnovne grupe, (1) na instrumente tržišta novca sa
dospećem u jednogodišnjem roku, niskim rizikom i visokom utrživošću, (2) na
instrumente tržišta kapitala sa rokovima dospeća preko jedne godine, sa visokom
očekivanom stopom prihoda i većom mogućnošću kapitalne dobiti.
Investicioni računi zauzimaju veoma važanu poziciju intersekcije u bilansu zbog
puno značajnih uloga koje imaju. Investicije se često evidentiraju na prolaznim
računima . Relano gledano finansijska sredstva za investicije, nalaze se između
gotovinskih sredstava, zajmova i depozita. Kada su gotovinska sredstva mala, neke
hartije od vrednosti će se prodati kako bi se povećala gotovinska sredstva, sa druge
strane ukoliko su gotovinska sredstva isuviše velika jedan deo viška tih sredstava se po
pravilu plasira u investicione instrumente. Takođe, ukoliko je potražnja za zajmovima
slaba, povećavaju se investicije u cilju održavanja rentabilnosti. Međutim, ukoliko je
potražnja za zajmovima velika, pojedine investicije će se prodati kako bi se povećana
potražnja ublažila.
Tipični investicioni instrumenti
Neki od investicionih instrumenata su u upotrebi bezmalo od samog
institucijalizovanja bankarskog poslovanja, mada su mnogi od njih i danas u širokoj
upotrebi, često se karakterišu kao klasični investicioni instrumenti. Dok su pojedini
investicioni instrumenti novijeg datuma, te se stoga svrstavaju u savremene investicione
instrumente.
Najtipičniji investicioni instrumenti tržišta novca su
blagajnički zapisi
.
Najklasičniji među njima su zapisi blagajnički zapisi trezora predstavljaju, kratkoročni
diskontovani investicioni instrument sa dospećem kraćim od jedne godine. Obzirom da
su najveći izdavaoci ovih hartija od vrednosti državni trezori i da sa time u vezi uživaju
punu državnu podršku, ova činjenica kombinovana sa, njihovim obimom ( kao što je na
primer slučaj sa blagajničkim zapisima Trezora SAD), stavljaju ove instrumente u
centralnu poziciju na tržištu novca.
Trezori prema redovnoj osnovi izdaju blagajničke zapise koji zastarevaju za
četiri nedelje, tri meseca ili šest meseci kao i druge blagajničke zapise sa različitim
vremenom dospeća ponekad i kraćim od jednog meseca. Kao što su na primer „ Cash –
management bills“
3
Trezora SAD. Slobodno preneto bi označavali blagajničke zapise
trezora za upravljanje gotovinom. Ovi trezorski zapisi su u ponudi s vremena na vreme,
sa različitim zastarevanjem. Vreme između saopštenja izvesnog izdanja, aukcije i
izdavanja traje najčešće nedelju dana ili manje. „CMB –s“ se izdaju kako bi se
premostile sezonske fluktuacije u gotovinskim pozicijama u trezoru. Trezor
„Sjedinjenih Država, održava i vodi redovan i unapred utvrđen respored za svoje
ponuđene hartije od vrednosti. Sadašnji
4
aukcioni ciklus za trezorske zapise je na
nedljenom nivou.“
Između saopštenja o aukciji i aktuelnog izdavanja hartija od vrednosti, trgovina
trezorskim zapisima se odvija na takozvanom (when – issued , po izdavanju) odnosno
ovo tržište nije ništa drugo nego „Foforward market“
5
tj. Forvard tržište. „Mnogi dileri
unose na aukciju trezorskih blagajničkih zapisa krupne kratke pozicije u nadi da će
pokriti ove pozicije sa zapisima koje steknu na aukciji. Dileri se obavezuju dalje da će
svojim klijentima ili drugim dilerima ispostaviti zapise po unapred utvrđenoj ceni a
saldiranje biti izvršeno nakon što zapisi budu izdati. Činjenica je da se sve ispostave
zapisima kojima se trguje na ovaj način dogode istog dana kada su i zapisi izdati.“
6
3
Ne postoji ekvivalentan naziv za ovu hartiju od vrednosti u našem jeziku, mada u
praktičnoj primeni predtsvaljaju državne zapise čija je svrha ograničena na upravljanje
gotovinom.
4
Kenneth D. Garbade,
Fixed Income Analytics
, The MIT Press, USA 1996., 157.
5
Tržište na kojem se dileri hartijama od vrednosti (što obuhvata i banke ovlašćene za
obavljanje dilerskih poslova), ugovaraju ispostavljanje valute, robe kao i finansijskih odnosno
investicionih instrumenata po ugovorenoj fiksnoj ceni uodređenog datuma u budućnosti.
6
Steven V. Mann, Ph.D.
Mony market instruments
, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken,
New Jersey, 2002., 92.
skladu sa utvrđenim ciljevima monetarne politike“.
8
Centralna, odnosno Narodna banka
Srbije blagajničke zapise prodaje na primarnom tržištu aukcijonom metodom. Aukcije
mogu biti po fiksnoj kamatnoj stopi (aukcije na kojima se kupuju, odnosno prodaju
hartije od vrednosti po kamatnoj stopi koju je Narodna banka Srbije unapred fiksno
utvrdila i saopštila učesnicima) i po varijabilnoj kamatnoj stopi (aukcije na kojima se
kamatna stopa formira na bazi ponude i tražnje učesnika u kupoprodajnim
transakcijama). Kupovina i prodaja blagajničkih zapisa se odvija preko posebne
elektronske platforme u okviru RTGS – a platnog prometa. Što znači da se ovim
investicionim instrumentima kod nas ne trguje na organizovanom tržištu odnodno berzi,
mada je do uvođenja sistema za elektronsko trgovanje, Narodna banka Srbije aukcijski
prodavala blagajničke zapise na Beogradskoj berzi. Prodaju se po diskontnoj vrednosti
izraženoj u dinarima koja važi na dan kupovine. NBS na dan dospeća zapisa vlasniku
isplaćuje diskontovanu vrednost uvećanu za iznos kamate prenosom sredstava na
namenski račun vlasnika.
„U periodu od 14. novembra 2000. do 31. januara 2005. godine Narodna banka
Srbije izdavala je blagajničke zapise sa rokovima dospeća od 7, 10, 14, 15, 30, 45, 60,
90 i 180 dana.“
9
Emisije blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije sa dospećem od 360
dana od dana izdavanja odnosno jedne godine predstavljaju relativno novu hartiju od
vrednosti koja će se pojaviti na tržištu novca u našoj zemlji. Uvođenje ovih hartija od
vrednosti bi moglo doneti i izvesno poboljšanje
10
likvidnosti, odnosno omogućiti
bankama i drugim finansijskim institucijama ostvarivanje prinosa na kratkoročnim
državnim hartijama od vrednosti.
Komercijalni zapisi
predstavljaju po vremenskom okviru dospeća kratkoročne
obligacione dužničke hartije od vrednosti. Kao i blagajnički zapisi prodaju se po
diskontovanoj vrednosti a isplaćuju se u nominalnoj vrednosti na dospeću. Diskontna
stopa predstavlja prihodovanu kamatnu stopu investitora do zastarevanja. Premda su
pojedine emisije u registrovanoj formi, komercijalni zapisi tipično se izdaju u formi na
donosioca. Kombinacija kratkoročnosti i niskog kreditnog rizika čine komercijalne
8
Odluke o uslovima i načinu na koji Narodna banka Srbije izdaje i prodaje kratkoročne
hartije od vrednosti ("Službeni glasnik RS", br. 116/2006), guverner Narodne banke Srbije
donosi : Odluku o drugoj emisiji blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije u 2009. God.
9
http://www.nbs.rs, Hartije od vrednosti kojima NBS sprovodi operacije na otvorenom:
12. 05. 2009.
10
Pored osnovnog cilja koje ove emisije imaju a to je rešavanje likvidnostnih problema
države.
